Martin Šulc: Da bi postala član EU Srbija mora da ispuni postavljene uslove

VRATA EU su otvorena za sve zemlje kandidate, uključujući i Srbiju, ali postavljeni uslovi moraju da se ispune, ističe u ekskluzivnom intervjuu za ”Novosti” Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, koji se priprema da uskoro izglasa rezoluciju o godišnjem napretku Srbije.

Šulc se, u razgovoru za naš list, osvrće na dosadašnje uspehe Srbije, ali i ističe šta je sve još preostalo da se uradi, naročito u domenu normalizacije odnosa s Prištinom. On naglašava da njegova domovina Nemačka ne predstavlja kočnicu za dalji napredak naše zemlje u procesu evropskih integracija.

* Podržavate li Srbiju u njenim naporima da u junu dobije datum za početak pretprijemnih pregovora za punopravno članstvo u EU ili postoje neke kočnice koje će, pre svih, Nemačka iskoristiti i ovog puta?

- Nacrt rezolucije o Srbiji dobio je nedavno široku podršku Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta. Srbija zaista zaslužuje pohvale za ogroman napredak koji je ostvarila. Ovim dokumentom s pravom se upućuje poziv Evropskom savetu, odnosno liderima EU, da utvrde datum za početak pretprijemnih pregovora sa Srbijom za članstvo u EU, što je pre moguće, pod uslovom da Srbija nastavlja da sprovodi reforme i vodi dijalog s Prištinom.

* Šta se stvarno podrazumeva pod traženom ”normalizacijom odnosa” između Beograda i Prištine?

- Po definiciji, odnosi su normalni kada susedi razgovaraju među sobom, poštuju jedni druge i nastoje da reše bilateralna pitanja na miran način.

* Verujete li da bi jednoga dana zaista moglo da dođe do potpune normalizacije? I da ona neće značiti i priznavanje nezavisnosti?

- Nadam se da će se to dogoditi što je pre moguće, zato što je to veoma važno i za evropsku agendu i Beograda i Prištine. Ali, svestan sam da će normalizacija odnosa biti dugoročan proces. Međutim, srećan sam što vidim da su obe zemlje taj proces započele uz evropske integracije kao njihov vodeći princip.

* Svojevremeno je mnogo pažnje izazvala vaša izjava da očekujete međusobno priznavanje između Srbije i Kosova na kraju evropskog puta. Mislite li i dalje tako i da li je to uslov da bi Srbija postala članica EU?

- Izrazio sam svoj lični stav i nisam postavio nikakve nove uslove. Podsetimo se da i Beograd i Priština žele da se jednoga dana pridruže EU. A u EU sve zemlje članice moraju da poštuju jedna drugu i da mirno koegzistiraju.

* Koliko je prvi sastanak između predsednika Nikolića i Jahjage doprineo jačanju dijaloga?

- Pozdravljam susret između predsednika Tomislava Nikolića i Atifete Jahjage. Ovaj sastanak ima veliki simboličan značaj i istovremeno je važan znak koji pokazuje spremnost Beograda i Prištine da normalizuju odnose i nastave dijalog koji olakšava EU.

* Mislite li da će se oni još sastajati i da će moći o nečemu da se dogovore, s obzirom na velike međusobne razlike u stavovima?

- Dve strane treba da razgovaraju o velikom broju praktičnih pitanja, čak i ako nisu spremne da još vode razgovore o velikim temama. Nadam se da će ovaj sastanak, kao i redovni susreti premijera, poput onoga koji je održan protekle nedelje u Briselu, poboljšati saradnju u regionu. Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton zaslužuje veliku pohvalu za olakšavanje ovog važnog dijaloga.

* Kakav je stav Evropskog parlamenta o daljem proširenju?

- Evropski parlament je snažan zagovornik proširenja. Moramo da završimo istorijsko ujedinjenje Evrope da bi se konačno završilo s podelama ustanovljenim u komunistička vremena. Ali, proširenje mora da bude dobro pripremljeno, da bi bilo uspešno. Hrvatska se priključuje EU, Crna Gora je angažovana u pretpristupnim pregovorima za članstvo, dok je Srbija dobila status kandidata, i sada čeka na početak pregovora. To je potvrda da EU ne zatvara vrata za buduća proširenja za zemlje kandidate iz regiona zapadnog Balkana.

NEMAČKA NIJE KOČNICA PROŠIRENjA

* ZBOG čega je vaša domovina Nemačka toliko tvrda i zahtevna prema Srbiji na njenom evropskom putu, za razliku od drugih zemalja članica EU?

- Ne želim da komentarišem nacionalne politike. Ali, ne verujem da su Nemci neprijatelji proširenja. Snažno su podržali proširenje EU na istok 2004. i 2007. godine.

ZABRINUTI ZBOG BUDŽETA

* EVROPSKI lideri su se saglasili o značajno smanjenom višegodišnjem budžetu EU. Hoće li to uticati i na fondove koji se odvajaju za buduće članice, uključujući i Srbiju?

- Budžet EU za period 2014-2020, u formi u kojoj je o njemu postignuta saglasnost na Evropskom savetu, još nije prosleđen Evropskom parlamentu. Dakle, ne mogu da govorim o njegovim detaljima. Ali, dozvolite mi da naglasim da sporazum Evropskog saveta o višegodišnjem finansijskom okviru ne predstavlja kraj pregovora, već njihov početak. Sada će započeti razgovori s Evropskim parlamentom, koji ima moć da kaže ”da” ili ”ne” ovom budžetu. Najveće političke grupe u parlamentu su izuzetno zabrinute zbog predloženih dubokih rezova. Predlog mora da bude značajno poboljšan, da bi Evropski parlament odobrio ovaj višegodišnji finansijski okvir.

(Večernje novosti)