Мартин Шулц: Да би постала члан ЕУ Србија мора да испуни постављене услове

ВРАТА ЕУ су отворена за све земље кандидате, укључујући и Србију, али постављени услови морају да се испуне, истиче у ексклузивном интервјуу за ”Новости” Мартин Шулц, председник Европског парламента, који се припрема да ускоро изгласа резолуцију о годишњем напретку Србије.

Шулц се, у разговору за наш лист, осврће на досадашње успехе Србије, али и истиче шта је све још преостало да се уради, нарочито у домену нормализације односа с Приштином. Он наглашава да његова домовина Немачка не представља кочницу за даљи напредак наше земље у процесу европских интеграција.

* Подржавате ли Србију у њеним напорима да у јуну добије датум за почетак претпријемних преговора за пуноправно чланство у ЕУ или постоје неке кочнице које ће, пре свих, Немачка искористити и овог пута?

- Нацрт резолуције о Србији добио је недавно широку подршку Спољнополитичког одбора Европског парламента. Србија заиста заслужује похвале за огроман напредак који је остварила. Овим документом с правом се упућује позив Европском савету, односно лидерима ЕУ, да утврде датум за почетак претпријемних преговора са Србијом за чланство у ЕУ, што је пре могуће, под условом да Србија наставља да спроводи реформе и води дијалог с Приштином.

* Шта се стварно подразумева под траженом ”нормализацијом односа” између Београда и Приштине?

- По дефиницији, односи су нормални када суседи разговарају међу собом, поштују једни друге и настоје да реше билатерална питања на миран начин.

* Верујете ли да би једнога дана заиста могло да дође до потпуне нормализације? И да она неће значити и признавање независности?

- Надам се да ће се то догодити што је пре могуће, зато што је то веома важно и за европску агенду и Београда и Приштине. Али, свестан сам да ће нормализација односа бити дугорочан процес. Међутим, срећан сам што видим да су обе земље тај процес започеле уз европске интеграције као њихов водећи принцип.

* Својевремено је много пажње изазвала ваша изјава да очекујете међусобно признавање између Србије и Косова на крају европског пута. Мислите ли и даље тако и да ли је то услов да би Србија постала чланица ЕУ?

- Изразио сам свој лични став и нисам поставио никакве нове услове. Подсетимо се да и Београд и Приштина желе да се једнога дана придруже ЕУ. А у ЕУ све земље чланице морају да поштују једна другу и да мирно коегзистирају.

* Колико је први састанак између председника Николића и Јахјаге допринео јачању дијалога?

- Поздрављам сусрет између председника Томислава Николића и Атифете Јахјаге. Овај састанак има велики симболичан значај и истовремено је важан знак који показује спремност Београда и Приштине да нормализују односе и наставе дијалог који олакшава ЕУ.

* Мислите ли да ће се они још састајати и да ће моћи о нечему да се договоре, с обзиром на велике међусобне разлике у ставовима?

- Две стране треба да разговарају о великом броју практичних питања, чак и ако нису спремне да још воде разговоре о великим темама. Надам се да ће овај састанак, као и редовни сусрети премијера, попут онога који је одржан протекле недеље у Бриселу, побољшати сарадњу у региону. Висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Кетрин Ештон заслужује велику похвалу за олакшавање овог важног дијалога.

* Какав је став Европског парламента о даљем проширењу?

- Европски парламент је снажан заговорник проширења. Морамо да завршимо историјско уједињење Европе да би се коначно завршило с поделама установљеним у комунистичка времена. Али, проширење мора да буде добро припремљено, да би било успешно. Хрватска се прикључује ЕУ, Црна Гора је ангажована у претприступним преговорима за чланство, док је Србија добила статус кандидата, и сада чека на почетак преговора. То је потврда да ЕУ не затвара врата за будућа проширења за земље кандидате из региона западног Балкана.

НЕМАЧКА НИЈЕ КОЧНИЦА ПРОШИРЕЊА

* ЗБОГ чега је ваша домовина Немачка толико тврда и захтевна према Србији на њеном европском путу, за разлику од других земаља чланица ЕУ?

- Не желим да коментаришем националне политике. Али, не верујем да су Немци непријатељи проширења. Снажно су подржали проширење ЕУ на исток 2004. и 2007. године.

ЗАБРИНУТИ ЗБОГ БУЏЕТА

* ЕВРОПСКИ лидери су се сагласили о значајно смањеном вишегодишњем буџету ЕУ. Хоће ли то утицати и на фондове који се одвајају за будуће чланице, укључујући и Србију?

- Буџет ЕУ за период 2014-2020, у форми у којој је о њему постигнута сагласност на Европском савету, још није прослеђен Европском парламенту. Дакле, не могу да говорим о његовим детаљима. Али, дозволите ми да нагласим да споразум Европског савета о вишегодишњем финансијском оквиру не представља крај преговора, већ њихов почетак. Сада ће започети разговори с Европским парламентом, који има моћ да каже ”да” или ”не” овом буџету. Највеће политичке групе у парламенту су изузетно забринуте због предложених дубоких резова. Предлог мора да буде значајно побољшан, да би Европски парламент одобрио овај вишегодишњи финансијски оквир.

(Вечерње новости)