Marti Ahtisari: Nisam ja kriv što su Srbi izgubili Kosovo

Nije moj plan kriv Srbima, insistira u razgovoru za "Vesti" Marti Ahtisari, bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, koji je bio glavni kreator plana po kojem je Priština dobila državu. "Otac kosovske nezavisnosti" u Prištini je dočekan kao oslobodilac, uz najveće počasti. Njegov plan odbacili su Savet bezbednosti, Beograd i Srbi na severu, a oni Srbi južno od Ibra koji su ga što po volji, što po muci, prihvatili iz dana u dan su nezadovoljniji njegovom primenom.

Ahtisari, govoreći o statusu Severa tvrdi da nema pomeranja granica i da je na to pristao i Savet bezbednosti. On otkriva da je Beograd još početkom 2006. znao da neće vratiti ingerencije nad Kosmetom. I baš tu nam je isteklo vreme za razgovor.

Marti Ahtisari

Srbi nad kojima se plan primenjuje sa razlogom su nezadovoljni. Da li je trebalo omogućiti posebne mehanizme sa kojima bi ostvarili prava, a ne da stalno budu predmet trgovine u „kosovskom parlamentu“?

- Tokom pregovora dok je plan pravljen nije bilo nikakve saradnje sa Srbijom, srpskim profesionalcima je bilo zaprećeno da će izgubiti svoje poslove, ukoliko budu sarađivali. Kolege i ja smo želeli da imamo najbolju moguću zaštitu manjina, naročito za srpsku zajednicu, i ne verujem da ćete naći bolje mehanizme zaštite od onih u planu. Nije krivica plana, već stavovi ljudi. Svi moraju da se promene. Ne samo vodeći političari, već i obični građani, Srbi i Albanci. Za to je potrebno vreme. To će biti dugogodišnje vežbanje. Ali, postoji okvir. I što se bolje taj okvir iskoristi, bolje su šanse za njih. Možemo da se ponašamo drugačije prema našim komšijama, uprkos tome što nismo bili prijatelji u prošlosti. Svi u ovom društvu, koje je u razvoju i ima veoma visoku nezaposlenost, bi trebalo da sarađuju, da pokušaju da poboljšaju život svakog građanina.

Zakoni važni za srpsku zajednicu u „kosovskom parlamentu“ su usvajani uz veliko protivljenje Albanaca i sa ogromnom intervencijom Međunarodne civilne kancelarije i stranih ambasada. Da li sada kada jedna međunarodna misija odlazi, Srbi imaju razloga da se plaše?

- Ne mislim. Ovo je jedna tačka u veoma dugom procesu razvoja, tako da nije reč o dramatičnoj promeni. Uloga međunarodne zajednica se menja, ali međunarodno delovanje se nastavlja. Naravno, ne u istom okviru, jer su do sada imali ulogu posmatranja i nadzora. Euleks će biti tu, kao i drugi međunarodni faktori kojima je „kosovska vlada“ dozvolila ostanak, jer im je u ovoj fazi potrebna njihova ekspertiza.

Da li dijalog Beograda i Prištine ima budućnost?

- Umesto da govore da će pregovarati, poručujem da bi prvo trebalo da sprovedu ono što su se dogovorili. I naravno, rekao sam svim kolegama da nijedna zemlja u ovom delu sveta ne može da pomisli da će ući u Evropsku uniju ukoliko ima unutrašnje ili probleme sa komšijama. To je poruka otrežnjenja za sve, ako žele da se pridruže. Zaista, ne mogu da zamislim EU, bez obzira na to da li je reč o zapadnom Balkanu ili ne, da uzme ikoga kao članicu, ako ta zemlja nema mir sa komšijama. Svi moramo da gledamo u budućnost i da počnemo da prihvatamo da moramo zajednički da je gradimo, bez obzira na to kakva je prošlost bila.

Imajući u vidu dešavanja na severu, kakvo biste rešenje sada ponudili? Postoji li mogućnost integracije specijalnog statusa za Sever u okvire Ahtisarijevog plana?

- Nisam za počinjanje bilo kakvih novih pregovora. Granice su takve kakve jesu. To je rešeno pre nego što sam počeo kao specijalni izaslanik za statusne pregovore. Savet bezbednosti je prihvatio te osnovne principe. Umesto toga da se traže novi planovi, trebalo bi raditi na osnovama postojećeg, a ne na stvaranju problema. To neće pomoći u nameri za pridruženje EU. A ja želim da sve zemlje postanu članice.

Da li ta dorada može biti specijalni status?

- Ne. To nije specijalni status, već ono što plan kaže. Pogledajte koliko je iznenađujuće dobro ispalo sa šest (većinski srpskih) opština u centralnom Kosovu. Dobro funkcionišu, ali to uvek može da se poboljša, jer institucije koje ljudi stvaraju uvek mogu bolje da rade. Bilo bi najbolje da se Kosovo sada fokusira na ekonomski razvoj i veoma bih bio zadovoljan da postane član MMF-a i Svetske banke i jednoga dana dođe do Evropske banke za razvoj. Jer, ništa nije važnije od ekonomskog razvoja i smanjenja nezaposlenosti, jer to dotiče i sve manjine i stvara uslove da se ljudi osećaju komforno. Svima je potreban posao.

Doček u Prištini

Osećate li krivicu prema Beogradu? Prema vašem planu Beograd gubi sav uticaj nad Srbima?

- Ne! Zašto bih? Pitanje vam je poput - da li Rusija treba da ima uticaj u Finskoj? Ne. Obe zemlje su nezavisne i tako međusobno treba da se odnose. Ne treba zaboraviti istoriju, šta se događalo na Balkanu. I kada su se određene stvari dogodile, Srbija je izgubila pravo da upravlja Kosovom. To je jasno rečeno, i moj plan je jasan oko toga.

Koja je vaša poruka vlastima u Beogradu?

- Ovo je poruka ne samo Srbiji, već svima na zapadnom Balkanu koji žele da se priključe EU. Srbija mora da razume da neće biti izabrana za članstvo u EU ukoliko donosi bilo kakve probleme, unutrašnje ili spoljašnje. Nadam se da će to biti shvaćeno pre ili kasnije. Odnosi moraju da se normalizuju, uprkos onome šta se dešavalo u prošlosti sa Srbijom i Kosovom, između ostalog da se Srbija ne meša u unutrašnje stvari Kosova. Iskreno se nadam da će obe zemlje jednoga dana biti članice Evropske unije. Biću veoma razočaran ako se to ne dogodi. Želim da budem živ kada se to dogodi, tako da bi bilo bolje da požure.

Neki vas smatraju najvećim diplomatom u svetu, a vaš plan za Kosovo nije prihvatio Savet bezbednosti. Šta kažete povodom toga?

- Sa planom je sve u redu! Svi su znali šta ću ponuditi već početkom 2006. godine. Nakon sastanka u Londonu 31. januara 2006. zamolio sam članice Kontakt grupe da proslede privatne poruke Beogradu, Prištini i kosovskim Srbima. Prva tačka tih osam privatnih poruka je bila veoma jasna: "U svetlu onoga što se dogodilo na Kosovu, zbog akcija Srbije, povratak Kosova unutar Srbije nije održiva opcija." To su svi znali, i zato su pregovori bili na neki način akademski, jer Srbija nije želela da sarađuje. Ali, poruka je bila jasna, i drago mi je da sam napravio plan koji je sve na svetu podsetio da ako se određene loše stvari dogode, oni koji su na vlasti će izgubiti pravo da upravljaju. I dalje u proleće 2006. "Fajnenšl tajms" je nakon posete ministra spoljnih poslova Rusije Vašingtonu pisao da će Rusija i Kina apstinirati u Savetu bezbednosti. Uvek sam smatrao da je pogoršanje odnosa Amerike i Rusije dovelo do toga da Rusija blokira proces u Savetu bezbednosti. Tako da to nema puno veze sa Kosovom, već sa bilaterarnim odnosima ove dve države.

Znači, ciljate na to da je Srbija u rukama Rusije?

- Ne, ne. Ne kažem to, uopšte. To ste vi rekli.

Nemam novca za investicije

Da li biste preporučili vašoj porodici i prijateljima da investiraju na Kosovu?

- Moja porodica nije dovoljno bogata da investira. Ali, proceduru za investiranje znam jer sam bio u upravnim telima finskih kompanija kada mi je prestao predsednički mandat, i u upravnim odborima banaka za razvoj u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Investitor treba da pogleda uslove za investiciju, uradi domaći i pogleda studije izvodljivosti, pa da odluči da li ima smisla ulagati novac. Naravno, kupovina deonica je daleko jednostavnija, ali onda govorimo o postojećim kompanijama.

Nobelova nagrada za mir

Bivši predsednik Finske, diplomata i medijator UN Marti Ahtisari rođen je 23. juna 1937. u Vipuriju. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 2008, i počasni je doktor više poznatih univerziteta, među njima i Moskovskog i Kijevskog.

Kao diplomata je posredovao i presuđivao na mnogim vrućim tačkama u svetu. U Izraelu je ispitivao akcije izraelskih snaga u izbegličkim logorima, u Severnoj Irskoj se zavlačio u tajne baze IRA, a maja 1999. se dobrovoljno javio da bude neutralni predstavnik u razgovorima o okončanju rata u SRJ.

Kofi Anan ga je imenovao za specijalnog izaslanika UN u pregovorima o statusu KiM. Krajem juna 2007. u mnogim srpskim glasilima se pojavila vest, pozivajući se na navodne nemačke obaveštajne službe BND, da je Ahtisari primao mito od albanske mafije (iznosi su se kretali od dva do 40 miliona evra), što je on demantovao.

(Vesti)