Хроника | |||
Марти Ахтисари: Нисам ја крив што су Срби изгубили Косово |
недеља, 16. септембар 2012. | |
Није мој план крив Србима, инсистира у разговору за "Вести" Марти Ахтисари, бивши специјални изасланик генералног секретара УН, који је био главни креатор плана по којем је Приштина добила државу. "Отац косовске независности" у Приштини је дочекан као ослободилац, уз највеће почасти. Његов план одбацили су Савет безбедности, Београд и Срби на северу, а они Срби јужно од Ибра који су га што по вољи, што по муци, прихватили из дана у дан су незадовољнији његовом применом. Ахтисари, говорећи о статусу Севера тврди да нема померања граница и да је на то пристао и Савет безбедности. Он открива да је Београд још почетком 2006. знао да неће вратити ингеренције над Косметом. И баш ту нам је истекло време за разговор.
Марти Ахтисари Срби над којима се план примењује са разлогом су незадовољни. Да ли је требало омогућити посебне механизме са којима би остварили права, а не да стално буду предмет трговине у „косовском парламенту“? - Током преговора док је план прављен није било никакве сарадње са Србијом, српским професионалцима је било запрећено да ће изгубити своје послове, уколико буду сарађивали. Колеге и ја смо желели да имамо најбољу могућу заштиту мањина, нарочито за српску заједницу, и не верујем да ћете наћи боље механизме заштите од оних у плану. Није кривица плана, већ ставови људи. Сви морају да се промене. Не само водећи политичари, већ и обични грађани, Срби и Албанци. За то је потребно време. То ће бити дугогодишње вежбање. Али, постоји оквир. И што се боље тај оквир искористи, боље су шансе за њих. Можемо да се понашамо другачије према нашим комшијама, упркос томе што нисмо били пријатељи у прошлости. Сви у овом друштву, које је у развоју и има веома високу незапосленост, би требало да сарађују, да покушају да побољшају живот сваког грађанина. Закони важни за српску заједницу у „косовском парламенту“ су усвајани уз велико противљење Албанаца и са огромном интервенцијом Међународне цивилне канцеларије и страних амбасада. Да ли сада када једна међународна мисија одлази, Срби имају разлога да се плаше? - Не мислим. Ово је једна тачка у веома дугом процесу развоја, тако да није реч о драматичној промени. Улога међународне заједница се мења, али међународно деловање се наставља. Наравно, не у истом оквиру, јер су до сада имали улогу посматрања и надзора. Еулекс ће бити ту, као и други међународни фактори којима је „косовска влада“ дозволила останак, јер им је у овој фази потребна њихова експертиза. Да ли дијалог Београда и Приштине има будућност? - Уместо да говоре да ће преговарати, поручујем да би прво требало да спроведу оно што су се договорили. И наравно, рекао сам свим колегама да ниједна земља у овом делу света не може да помисли да ће ући у Европску унију уколико има унутрашње или проблеме са комшијама. То је порука отрежњења за све, ако желе да се придруже. Заиста, не могу да замислим ЕУ, без обзира на то да ли је реч о западном Балкану или не, да узме икога као чланицу, ако та земља нема мир са комшијама. Сви морамо да гледамо у будућност и да почнемо да прихватамо да морамо заједнички да је градимо, без обзира на то каква је прошлост била. Имајући у виду дешавања на северу, какво бисте решење сада понудили? Постоји ли могућност интеграције специјалног статуса за Север у оквире Ахтисаријевог плана? - Нисам за почињање било каквих нових преговора. Границе су такве какве јесу. То је решено пре него што сам почео као специјални изасланик за статусне преговоре. Савет безбедности је прихватио те основне принципе. Уместо тога да се траже нови планови, требало би радити на основама постојећег, а не на стварању проблема. То неће помоћи у намери за придружење ЕУ. А ја желим да све земље постану чланице. Да ли та дорада може бити специјални статус? - Не. То није специјални статус, већ оно што план каже. Погледајте колико је изненађујуће добро испало са шест (већински српских) општина у централном Косову. Добро функционишу, али то увек може да се побољша, јер институције које људи стварају увек могу боље да раде. Било би најбоље да се Косово сада фокусира на економски развој и веома бих био задовољан да постане члан ММФ-а и Светске банке и једнога дана дође до Европске банке за развој. Јер, ништа није важније од економског развоја и смањења незапослености, јер то дотиче и све мањине и ствара услове да се људи осећају комфорно. Свима је потребан посао. Дочек у Приштини Осећате ли кривицу према Београду? Према вашем плану Београд губи сав утицај над Србима? - Не! Зашто бих? Питање вам је попут - да ли Русија треба да има утицај у Финској? Не. Обе земље су независне и тако међусобно треба да се односе. Не треба заборавити историју, шта се догађало на Балкану. И када су се одређене ствари догодиле, Србија је изгубила право да управља Косовом. То је јасно речено, и мој план је јасан око тога. Која је ваша порука властима у Београду? - Ово је порука не само Србији, већ свима на западном Балкану који желе да се прикључе ЕУ. Србија мора да разуме да неће бити изабрана за чланство у ЕУ уколико доноси било какве проблеме, унутрашње или спољашње. Надам се да ће то бити схваћено пре или касније. Односи морају да се нормализују, упркос ономе шта се дешавало у прошлости са Србијом и Косовом, између осталог да се Србија не меша у унутрашње ствари Косова. Искрено се надам да ће обе земље једнога дана бити чланице Европске уније. Бићу веома разочаран ако се то не догоди. Желим да будем жив када се то догоди, тако да би било боље да пожуре. Неки вас сматрају највећим дипломатом у свету, а ваш план за Косово није прихватио Савет безбедности. Шта кажете поводом тога? - Са планом је све у реду! Сви су знали шта ћу понудити већ почетком 2006. године. Након састанка у Лондону 31. јануара 2006. замолио сам чланице Контакт групе да проследе приватне поруке Београду, Приштини и косовским Србима. Прва тачка тих осам приватних порука је била веома јасна: "У светлу онога што се догодило на Косову, због акција Србије, повратак Косова унутар Србије није одржива опција." То су сви знали, и зато су преговори били на неки начин академски, јер Србија није желела да сарађује. Али, порука је била јасна, и драго ми је да сам направио план који је све на свету подсетио да ако се одређене лоше ствари догоде, они који су на власти ће изгубити право да управљају. И даље у пролеће 2006. "Фајненшл тајмс" је након посете министра спољних послова Русије Вашингтону писао да ће Русија и Кина апстинирати у Савету безбедности. Увек сам сматрао да је погоршање односа Америке и Русије довело до тога да Русија блокира процес у Савету безбедности. Тако да то нема пуно везе са Косовом, већ са билатерарним односима ове две државе. Значи, циљате на то да је Србија у рукама Русије? - Не, не. Не кажем то, уопште. То сте ви рекли. Немам новца за инвестиције Да ли бисте препоручили вашој породици и пријатељима да инвестирају на Косову? - Моја породица није довољно богата да инвестира. Али, процедуру за инвестирање знам јер сам био у управним телима финских компанија када ми је престао председнички мандат, и у управним одборима банака за развој у Азији, Африци и Латинској Америци. Инвеститор треба да погледа услове за инвестицију, уради домаћи и погледа студије изводљивости, па да одлучи да ли има смисла улагати новац. Наравно, куповина деоница је далеко једноставнија, али онда говоримо о постојећим компанијама. Нобелова награда за мир Бивши председник Финске, дипломата и медијатор УН Марти Ахтисари рођен је 23. јуна 1937. у Випурију. Добитник је Нобелове награде за мир 2008, и почасни је доктор више познатих универзитета, међу њима и Московског и Кијевског. Као дипломата је посредовао и пресуђивао на многим врућим тачкама у свету. У Израелу је испитивао акције израелских снага у избегличким логорима, у Северној Ирској се завлачио у тајне базе ИРА, а маја 1999. се добровољно јавио да буде неутрални представник у разговорима о окончању рата у СРЈ. Кофи Анан га је именовао за специјалног изасланика УН у преговорима о статусу КиМ. Крајем јуна 2007. у многим српским гласилима се појавила вест, позивајући се на наводне немачке обавештајне службе БНД, да је Ахтисари примао мито од албанске мафије (износи су се кретали од два до 40 милиона евра), што је он демантовао. (Вести) |