subota, 07. septembar 2024. | |
Doktor Marko Jakšić iz Narodnog pokreta Srba sa KiM u razgovoru za Novu kaže da je na nedavnom sastanku sa predstavnicima Proglasa u Beogradu dogovoren njihov dolazak na Kosovo i Metohiju.
“Da na licu mesta vide kako ovde ljudi žive, da razgovaraju s njima. Da čuju sve o njihovim strahovima i strepnjama”, kaže Jakšić.
Priča i o tome kako su lider Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice Momčilo Trajković i on ponovo zadržani na administrativnom prelazu. “Ja imam 73, a Moma je godinu dana stariji. E sad vidite, mi u osmoj deceniji života smo tako veliki narodni neprijatelji da nas oni drže na prelazima. Ali Vučić je zaboravio da sam ja penzioner. Baš me briga, mogu da čekam i do ujutru”, poručuje Jakšić. Dolazili ste u Beograd na razgovor s predstavnicima Proglasa, međutim, i prilikom dolaska, ali i povratka, Momčilo Trajković i vi ste zadržani na administrativnom prelazu. Više od godinu dana to traje. To zadržavanje traje nekad 20 minuta, nekad sat, dva. Ko vas je zadržao gospodine Jakšiću? Srpska policija, nažalost. I to je uvek po istom šablonu. Parkirajte kola s desne strane i čekajte. I onda mi čekamo, oni zovu Beograd. Kroz to prolazim svaki put kad dolazim da primim penziju na Brnjaku. Zadržavaju me da ne mogu da uđem, pa me onda puste, uzmem penziju pa se vraćam na Kosovo i opet čekam. Besomučno maltretiranje, ali me ne uzbuđuje previše. Zašto vas zadržavaju? Šta vam kažu? Zbog našeg kritičkog stava prema vladavini Aleksandra Vučića, naročito prema njegovoj kosovskoj politici. Onda je on našao za modus da nas tako drži na administrativnoj liniji s obe strane. Računa da ćemo mi zbog toga da se uzbudimo, a zaboravio je da sam ja penzioner. Baš me briga, mogu tu da čekam i do ujutru ako treba. Rekao sam samo Momi Trajkoviću ako opet budemo išli zajedno da ponesemo po jedno ćebe, da možemo malo da dremnemo čekajući da nas puste. Šta vam kažu policajci, zašto čekate? Kažu da kad nam ukucaju broj lične karte u sistem, pali se crveno. Najverovatnije su nas ovi iz BIA stavili na taj spisak. Onda zovu BIA, pa tek kad oni kažu pustite ih oni nas puste. Znači i vi ste na ovim spiskovima za verbalni delikt Aleksandra Vulina? Jesmo, najverovatnije. Ali ne mogu da se žalim na policajce, oni samo rade svoj posao. Nije im prijatno, jer se nađu u čudu. Znaju da mi nismo nikakvi narodni neprijatelji. Naprotiv, borimo se za državu Srbiju. Jeste indiskretno pitanje, ali kažite nam molim vas koliko imate godina? Ja imam 73, a Moma je godinu dana stariji. E sad vidite, mi u osmoj deceniji života smo tako veliki narodni neprijatelji da nas oni drže na prelazima. Doduše, za razliku od Severine, policija nas ne ispituje šta radimo i gde pričamo. Nego nam samo kažu sedite tu i čekajte. U Beograd ste došli da biste razgovarali s predstavnicima Proglasa. O čemu ste tačno pričali?
Na sastanku su bili, između ostalog, profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović, glumac Dragan Bjelogrlić, kritičar Peca Popović, književnik Gojko Božović… Razgovor je bio vrlo iskren. Mi smo im ispričali kakvo je tačno stanje na Kosovu. Rekli smo im i da u okviru Francusko-nemačkog sporazuma koji je Aleksandar Vučić prihvatio, stoji jasno da Srbija prihvata celovitost Kosova i suverenost njegovu. A sad, ovo što Kurti radi prethodnih dana s upadom u preostale srpske institucije na severu KiM, to je u sklopu tog dogovora. Čini mi se da Aljbin Kurti obavlja tzv. prljav posao za Vučića. On se obavezao da ukine institucije srpske države, da dokumenta srpska stavi van snage… Na primer vozačke dozvole, srpske su prestale da važe, a Beograd ćuti. Onda režim u Beogradu kao napada Kurtija, a ništa se ne vraća na staro. Tako dinar više nije važeće platežno sredstvo na severu KiM, nema više Komercijalne banke, nema Poštanske štedionice, nema srpske pošte… Nestaju sve institucije srpske države. To je po mom mišljenju podela uloga i rada. Vučić ima svoj deo posla, a Kurti svoj. Rekli smo im i da je Vojsku Kosova omogućio predsednik Srbije, jer su poslanici Srpske liste dali kvorum za sednicu na kojoj je menjan Ustav i dozvoljeno njeno formiranje. Izgradnja kasarni na severu KiM je omogućena uz pomoć Gorana Rakića, bivšeg predsednika Srpske liste. On je na Vladi Kosova glasao da se ekspropiriše zemlja koja pripada Srbima i da se te kasarne tu izgrade. Ne zaboravite da je Aleksandar Vučić pozvao na kontramiting u Beogradu, i da mu je Kurti dao 200 autobusa da preveze ovdašnje Srbe, a da on dok oni nisu tu zauzme srpske opštine. Nemoguće je da to nije dogovoreno. Šta su vama rekli ljudi iz Proglasa? Oni smatraju da je glavni krivac za ovakvo stanje vlast predvođena Aleksandrom Vučićem, i da njemu Kosovo služi za opstanak na vlasti i ličnu trgovinu. Jesu li vam ponudili neki vid saradnje? Dogovorili smo se da je ovo prvi korak i da oni u dogledno vreme dođu na KiM, da na licu mesta vide kako ovde ljudi žive, da razgovaraju s njima. Da čuju sve o njihovim strahovima i strepnjama. Mi smo se ponudili da im budemo domaćini i da prošetaju kroz južnu srpsku pokrajinu uzduž i popreko. Verujete li da će im to biti omogućeno? Mislim da oni nisu ni na kakvim spiskovima. Makar nisam čuo, jer mi uglavnom znamo ko je na njima. Ali, znate šta, nek probaju. Ako su na spiskovima, onda će bar znati. A ako imate neki cilj, čekate i dva sata i četiri sata. Znate li kad bi ta poseta moga da se realizuje? To bi trebalo da dogovore Momčilo Trajković i profesor Miodrag Jovanović. Kakva je atmosfera na severu KiM, nakon što je Priština zauzela opštine?
Pre skoro dve godine imali smo prilike da vidimo da su na nagovor Aleksandar Vučića Srbi skinuli uniforme, vratili duge i kratke cevi i napustili policiju na severu KiM. Država Srbija ih plaća, ali ono što je bitno reći jeste da ti ljudi najvećim delom ne žive tu. Mi gubimo naš narod na KIM. A morali su ostati tu. Nije trebalo da se desi da izađu iz institucija, odu za Srbiju i napuste KIM. To je nešto što odgovara i Vučiću i Kurtiju. Vučiću odgovara ‘nema Srba, nema problema’, dok Kurti polazi od onog šovinističkog pristupa ‘što manje Srba, lakše se pravi Velika Albanija’. Ali, šta kažu građani? Srbi su razočarani, zbunjeni, potišteni, pokisli… Sve im se ruši. Oni su jednostavno imali neki način života do 2012. godine, dok Vučić nije došao, a onda je jedna po jedna institucija Srbije na severu KiM počela da nestaje. Ono što bombama nisu mogli, sad su uradili. Zato svako gleda kako god može da pobegne u takozvanu centralnu Srbiju, boji se da ne zakasni. Ljudi već daju svoju decu u osnovne škole u centralnoj Srbiji. Vlada jedna opšta konfuzija među građanima, ali oni koji rade u preostalim institucijama, u zdravstvu, školstvu, socijali, kulturi… Oni ne sme da se bune iz straha da ne izgube posao. Zato su im oči uperene u centralnu Srbiju, kako da odu tamo. A to za vreme tzv “izdajničke, dosovske vlasti” nije moglo da se desi. (Nova.rs) |