Marko Đurić: Većina zaposlenih u sudovima na severu KiM je voljna učestvuje u radu kosovskih privremenih institucija u Prištini

Frankfurt -- Zaposlenima u srpskom pravosuđu na Kosmetu ne prestaje radni odnos 25. marta, tvrdi Marko Đurić, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Ubedljiva većina zaposlenih u sudovima na severu voljna je da uzme učešće u pravosuđu na Kosovu i Metohiji.

"Većina jeste voljna jer tamo žive i znaju koliko je važna razlika koju mogu da naprave učestvovanjem u tim institucijama, koliko bi bilo lakše i bolje da kao u slučaju Olivera Ivanovića našim ljudima sude naše sudije, umesto albanskih i međunarodnih. Shvataju koliko je važno što će u novom sudu predsednik biti Srbin, objasnio je Đurić u intervjuu frankfurtskim „Vestima“.

On je najavio da će sa ljudima koji treba da rade u novoosnovanim sudovima sa srpskom većinom u Kosovskoj Mitrovici razgovarati ministar pravde Nikola Selaković i on, kao i rukovodioci pravosudnih organa.

Sudovi na Kosovu do sada su, kako je naglasio, bili instrument legalizacije nepravde na etničkoj osnovi, što dovoljno ilustruje 40.000 predmeta u kojima se bez učešća Srba potvrđivala otimačina kuća i stanova kroz fabrikovne sudske presude.

Od sada će sudije koje uživaju poverenje, a koje su radile u sistemu Srbije i odlučivati”, uveren je Đurić.

Prema njegovim rečima srpskih sudija će biti u Prištini jer je tamošnji osnovni sud nadležan i za upravne i trgovinske sporove.

Deo dogovora, kako dodaje, obuhvata da i jedan broj srpskih sudija sedi i u Osnovnom sudu u Prištini. Srpske sudije će biti prisutne i u srpskim jedinicama u Ranilugu, Novom Brdu i Štrpcu.

Đurić je najavio da će tražiti reviziju zaključenim suđenja ljudima kojima su falsifikatima uskraćena prava.

Mi ćemo nastaviti da podržavamo sve ljude koji su uključeni u sve oblike sudskih procesa na Kosovu i Metohiji. Vlada ulaže veliki novac. U ovom trenutku 4.086 građana u aktivnim slučajevima imaju našu finansijsku, pravnu i logističku podršku. Naravno, svi naši ljudi su u stravičnoj situaciji jer se ne nalaze pred svojim institucijama nego na teritoriji kojom upravlja tuđa vojska i tuđe civilne strukture i u takvim uslovima dobar deo prava tih ljudi je bio uskraćen”, rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Đurić je, u vezi Zajednice srpskih opština (ZSO), rekao da statut treba da bude formulisan, i da će njega prema Briselskom sporazumu Upravljački tim ZSO predložiti timu sprovođenje.

On je kazao da je bilo mnogo razgovora na tu temu i da se aktivno borimo da Zajednica bude telo koje ima velika, konkretna i opipljiva ovlašćenja jer verujemo da je to nešto što našem narodu može da obezbedi opstanak.

Đurić je podvukao da statut ZSO nije tajni dokument i da će, onog momenta kada bude završen politički dogovor o tome kako će izgledati ZSO, taj dokument biti nešto čemu ćemo da se radujemo, da dajemo sugestije, da ga vrednujemo i ocenjujemo.

Upitan šta on konkretno može uraditi za Srbe na Kosovu Đurić je ukazao da na Kosovu postoji oko 1,7 miliona ljudi koji smatraju da im Srbija nije država.

Tamo su međunarodne trupe, ne postoje vojne i policijske snage Srbije. Ono uticaja što mi imamo na Kosmetu je zapravo ostatak ostataka države. Ulaskom u pokrajinske institucije mi se prvi put u političkom smislu na velika vrata vraćamo u život na Kosova i Metohije i prvi put rešavamo probleme.

Ako vas udari automobil u Uroševcu, možda neće moći da vam pomogne Marko Đurić, ali će moći Branimir Stojanovićm koji je zamenik premijera Kosova”, objasnio je Đurić.

Prema količini novca, vremena i energije koju je država od 1999. potrošila na Kosovu i Metohiju, naša zajednica i naši ljudi bi trebalo da budu tako uređeni, organizovani i moćni da se uopšte danas ne bi postavljalo pitanje njihovog položaja. Ali, očigledno je da nešto nije rađeno kako treba i da se nije znalo šta hoćemo, nego se govorilo šta nećemo. Danas imamo dugoročnu politiku kada je reč o srpskom narodu, da stvorimo ZSO, da imamo politički uticaj. I mi ga već imamo. Politički uticaj Beograda je veći na Kosovu i Metohiji nego u bilo kom trenutku od 1999”, istakao je on.

Đurić je, ukazujući, da je potrebno jedinstvo i disciplina podsetio a je premijer Aleksandar Vučić od Srpske liste tražio jedinstvo zbog toga što tog jedinstva u prethodnom periodu umalo da nam manjka.

"Suočen sam s time da oni koji se izdaju za političke predstavnike sve vreme slede svoje umesto interesa srpske zajednice. Za mnoge od njih novac je razlog zašto su tu gde jesu. Preuzeli smo obavezu da radimo sa njima intenzivno, a predsednik Vlade je takođe posvetio mnogo vremena i energije na razgovor sa njima, da im ukaže na put i da disciplinuje neke od političkih predstavnika“, zaključio je Đurić.

(Tanjug)