уторак, 23. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Марко Ђурић: Већина запослених у судовима на северу КиМ је вољна учествује у раду косовских привремених институција у Приштини
Хроника

Марко Ђурић: Већина запослених у судовима на северу КиМ је вољна учествује у раду косовских привремених институција у Приштини

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 14. март 2015.

Франкфурт -- Запосленима у српском правосуђу на Космету не престаје радни однос 25. марта, тврди Марко Ђурић, директор владине Канцеларије за Косово и Метохију.

Убедљива већина запослених у судовима на северу вољна је да узме учешће у правосуђу на Косову и Метохији.

"Већина јесте вољна јер тамо живе и знају колико је важна разлика коју могу да направе учествовањем у тим институцијама, колико би било лакше и боље да као у случају Оливера Ивановића нашим људима суде наше судије, уместо албанских и међународних. Схватају колико је важно што ће у новом суду председник бити Србин, објаснио је Ђурић у интервјуу франкфуртским „Вестима“.

Он је најавио да ће са људима који треба да раде у новооснованим судовима са српском већином у Косовској Митровици разговарати министар правде Никола Селаковић и он, као и руководиоци правосудних органа.

Судови на Косову до сада су, како је нагласио, били инструмент легализације неправде на етничкој основи, што довољно илуструје 40.000 предмета у којима се без учешћа Срба потврђивала отимачина кућа и станова кроз фабриковне судске пресуде.

Од сада ће судије које уживају поверење, а које су радиле у систему Србије и одлучивати”, уверен је Ђурић.

Према његовим речима српских судија ће бити у Приштини јер је тамошњи основни суд надлежан и за управне и трговинске спорове.

Део договора, како додаје, обухвата да и један број српских судија седи и у Основном суду у Приштини. Српске судије ће бити присутне и у српским јединицама у Ранилугу, Новом Брду и Штрпцу.

Ђурић је најавио да ће тражити ревизију закљученим суђења људима којима су фалсификатима ускраћена права.

Ми ћемо наставити да подржавамо све људе који су укључени у све облике судских процеса на Косову и Метохији. Влада улаже велики новац. У овом тренутку 4.086 грађана у активним случајевима имају нашу финансијску, правну и логистичку подршку. Наравно, сви наши људи су у стравичној ситуацији јер се не налазе пред својим институцијама него на територији којом управља туђа војска и туђе цивилне структуре и у таквим условима добар део права тих људи је био ускраћен”, рекао је директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Ђурић је, у вези Заједнице српских општина (ЗСО), рекао да статут треба да буде формулисан, и да ће њега према Бриселском споразуму Управљачки тим ЗСО предложити тиму спровођење.

Он је казао да је било много разговора на ту тему и да се активно боримо да Заједница буде тело које има велика, конкретна и опипљива овлашћења јер верујемо да је то нешто што нашем народу може да обезбеди опстанак.

Ђурић је подвукао да статут ЗСО није тајни документ и да ће, оног момента када буде завршен политички договор о томе како ће изгледати ЗСО, тај документ бити нешто чему ћемо да се радујемо, да дајемо сугестије, да га вреднујемо и оцењујемо.

Упитан шта он конкретно може урадити за Србе на Косову Ђурић је указао да на Косову постоји око 1,7 милиона људи који сматрају да им Србија није држава.

Тамо су међународне трупе, не постоје војне и полицијске снаге Србије. Оно утицаја што ми имамо на Космету је заправо остатак остатака државе. Уласком у покрајинске институције ми се први пут у политичком смислу на велика врата враћамо у живот на Косова и Метохије и први пут решавамо проблеме.

Ако вас удари аутомобил у Урошевцу, можда неће моћи да вам помогне Марко Ђурић, али ће моћи Бранимир Стојановићм који је заменик премијера Косова”, објаснио је Ђурић.

Према количини новца, времена и енергије коју је држава од 1999. потрошила на Косову и Метохију, наша заједница и наши људи би требало да буду тако уређени, организовани и моћни да се уопште данас не би постављало питање њиховог положаја. Али, очигледно је да нешто није рађено како треба и да се није знало шта хоћемо, него се говорило шта нећемо. Данас имамо дугорочну политику када је реч о српском народу, да створимо ЗСО, да имамо политички утицај. И ми га већ имамо. Политички утицај Београда је већи на Косову и Метохији него у било ком тренутку од 1999”, истакао је он.

Ђурић је, указујући, да је потребно јединство и дисциплина подсетио а је премијер Александар Вучић од Српске листе тражио јединство због тога што тог јединства у претходном периоду умало да нам мањка.

"Суочен сам с тиме да они који се издају за политичке представнике све време следе своје уместо интереса српске заједнице. За многе од њих новац је разлог зашто су ту где јесу. Преузели смо обавезу да радимо са њима интензивно, а председник Владе је такође посветио много времена и енергије на разговор са њима, да им укаже на пут и да дисциплинује неке од политичких представника“, закључио је Ђурић.

(Танјуг)

 
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер