Лондонски "Тајмс": Пекинг улаже у Србију колико и цела ЕУ

 Пекинг сада у Србију улаже колико и цела ЕУ. То је лоша вест за западне дипломате, пише лондонски Тајмс.

Након што је у тишини посматрао мермерну гробницу Јосипа Броза Тита у Београду, кинески туриста је одао почаст вођи који је помогао да се нацисти протерају из Југославије, а затим је управљао земљом до своје смрти 1980. године.

„Тито је ујединио свој народ против непријатеља, учинивши га богатим и срећним и дајући му добар живот“, рекао је Лу Џи Вен (76), који је са још 20 кинеских посетилаца кренуо на турнеју по Србији и Балкану.

Група је била део све већег броја кинеских посетилаца који су долазили у Србију – 40.000 у првих шест месеци ове године. Кина појачава свој удео у српској привреди, при чему се предвиђа да ће инвестиције у 2023. први пут бити једнаке укупном износу свих земаља чланица ЕУ заједно, наводи Тхе Тимес.

Редови на Титовом гробу и умножавање фабрика којима управљају Кинези растући су одраз кинеске одлучности да Србију претвори у упориште на ивици Европе, поткопавајући амбиције ЕУ да приближи балканску земљу својој орбити, истичу.

„Србија се показује као веома ефикасан инструмент за унапређење спољнополитичких циљева Кине“, рекао је Стефан Владисављев из Београдског фонда за политичку изузетност, стручњак за кинеско-српске везе.

На основу броја ноћења које кинески посетиоци сада проводе у Србији, 2023. би требало да обори рекорд из 2019. године, пре пандемије коронавируса, пошто посетиоци из Кине сада долазе на дуже.

Процват је почео 2017. године, када је Србија укинула визе за Кинезе, а лукави предузетници су изнајмљивали аутобусе да одвозе групе до села у којима су становници носили традиционалну ношњу на инсценираним свадбама, уз домаћа јела и плес.

„Они воле пејзаж, море, што ћемо видети када дођемо у Црну Гору, као и историју балканских ратова, док старији воле Тита“, рекла је вођа туристичке групе Ула Ђијанг док је своју групу водила из Титовог маузолеја у аутобус.

Српски министар туризма Хусеин Мемић изјавио је за Тајмс да су директни летови, кинеско зелено светло за групна путовања у марту и велика промоција Србије у Кини на друштвеним мрежама покретачи процвата.

За старије посетиоце, велики разлог за долазак је и југословенски филм из 1972. о партизанима који побеђују нацисте. Један од ретких страних филмова који су у то време приказани у Кини, „Валтер брани Сарајево“, видело је око милијарду Кинеза. Приказиван је у селима и фабрикама, а фанови су памтили читав сценарио, давали деци имена по ликовима, па чак и пили „Валтер“ пиво.

Инспирисан америчким ратним филмовима као што је „Тхе Гунс оф Навароне“ и препун експлозија, интрига и борбе на врху јурећег воза, филм је заузврат инспирисао читаву генерацију кинеских филмских стваралаца. Његова звезда, Велимир „Бата“ Живојиновић, постао је икона у Кини пре него што је умро 2021. године.

„Када је вест о Батиној смрти стигла у Кину, кинеском народу је много недостајао“, рекао је председник Кине Си Ђинпинг када је упознао глумчеву удовицу током посете Београду те године.

Отац ми је причао о насловној нумери из „Валтера“, коју је певала цела његова генерација, рекао је кинески туриста Хаифенг Џанг (41), стојећи испред Титовог маузолеја.

Након што је напустио маузолеј, Џанг је рекао да је његово следеће место била знаменитост Београда коју већина Кинеза посети – место кинеске амбасаде која је погођена НАТО бомбама 1999. године, када је настрадало троје људи.

„Био сам у школи када се то догодило и овај догађај је урезан у памћење Кинеза мојих година“, рекао је Џанг.

Инцидент се догодио када су авиони НАТО гађали Београд, како би приморали Србију да заустави нападе на Косово, отцепљену покрајину која је касније прогласила независност од Србије. Сећање на рањено особље амбасаде, које је тетурајући изашло из запаљене зграде, помогло је у стварању српско-кинеских веза које су од тада ојачане, пошто Пекинг подржава одбијање Београда да призна независност Косова.

„На сваком састанку кинеских и српских званичника, колико год нижег ранга, Кинези ће рећи да подржавају принцип ‘територијалног интегритета’. Постоји јасна паралела између Косова и става Кине о Тајвану. Порука коју Кина шаље свету је – не петљајте се са нама“, поручио је Владисављев.

Поред споменика жртвама напада на амбасаду, који кинески туристи редовно красе цвећем, требало би да се отвори нови кинески културни центар, а хотел за кинеске пословне путнике је већ заузет, док Пекинг подржава дипломатске напоре за масивно улагање.

Пројекти се крећу од моста преко Дунава до нове железничке пруге између Београда и Будимпеште и уговора вредног 3,2 милијарде евра за унапређење канализационих система у 60 локалних заједница.

„Директне стране инвестиције Кине прошле године су биле 1,4 милијарде евра, одмах иза 1,44 милијарде колико је уложила цела ЕУ заједно, а Кина би ове године требало да се изједначи са ЕУ на основу садашњег тренда“, рекао је Владисављев.

Србија се не жали на тамо послате кинеске раднике, додао је он. Око 15.000 је под уговорима, чак и ако ти уговори често захтевају да се радни спорови решавају пред кинеским судовима.

Кинески зајмови широм света су доводили партнере у дужничке замке, а српски дуг према Пекингу сада износи 3,5 милијарди евра годишње, 12 одсто БДП-а.

„Захваљујући ниском односу дуга Србије према БДП-у од 55 одсто и њеном тренутном економском расту, кинески дуг није проблем, али ако дође до пада могао би постати опасан“, рекао је Владисављев.

Чини се да Влада Србије не осећа ништа осим захвалности, а у Београду су били постављени билборди током пандемије коронавируса, са порукама захвалности кинеском председнику Сију на испоруци медицинског материјала.

Блиске везе су ударац за дипломате ЕУ, које су усмеравале инвестиције у Србију са мало захвалности, док покушавају да приближе Београд свом блоку. Разлика је у томе што кинеска ривалска инвестиција не долази ни са једним од услова које Брисел намеће.

„За разлику од ЕУ, Кина неће питати за одрживост, нити ће захтевати да Србија модернизује свој енергетски сектор, нити да призна Косово“, закључио је Владисављев.

(Н1-Данас)