Љубинка Милинчић: Свет се променио након 24. фебруара, и то заувек

Година коју смо управо испратили, није почела у јануару, већ 24. фебруара, када је као гром из ведра неба одјекнула вест да је Русија започела специјалну војну операцију у Украјини.

Циљ је био – одбрана руског и проруског становништва коме је претио геноцид, и денацификација те бивше совјетске републике којом је већ дуго витлао дух Стјепана Бандере и његових сабораца.

Ова, вероватно најтежа одлука у професионалном животу Владимира Путина, била је корак на који је Русија просто била приморана. И то не само да би заштитила републике Донбаса, већ и суверенитет саме Русије пред чијим је вратима, да још једном цитирамо римског папу, већ дуго лајао НАТО.

Сви покушаји да се северно атлантска алијанса добровољно склони са тог места, били су узалудни. Шта више – били су исмејани.

„Са Русијом се може разговарати само са позиција силе“, говорили су тада људи који су себе сматрали господарима света. И – добили су силу. Иако многи нису схватили, у том тренутку се свет заувек променио.

Одједном је као на длану, постао очигледан сав цинизам савременог Запада чији су лидери Ангела Меркел и Емануел Макрон, без стида и срама, признали да су варали, лагали и крали. Годинама и деценијама потписивали су споразуме о миру, а улагали милијарде и десетине милијарди у будући рат, са само једним циљем – да униште Русију.

За то је искоришћена, и даље се користи Украјина чији председник као сврху свог постојања види само рат са Русијом. За то је добијао оружје, припремале су се будуће испоруке, за то су давани кредити, а сада и помоћ. Помоћ за коју тај несрећни народ већ даје данак у крви, а онај његов део који преживи ту сумануту политику, мораће и финансијски да плаћа целог живота.

Годину коју испраћамо обележила је и невиђена русофобија, али и легитимизација неонацизма. Чак и у земљама које су се бориле против Хитлера и у онима чије је историјско памћење пуно бола и срама.

Али, најважније што је 2022. донела је крај илузијама оних који су веровали да Русија може постати део западног света, и да ће је Запад пригрлити онако радосно како је она прихватила све што је долазило са те стране.

Гвоздена завеса се вратила, а зидове (чак и у правом смислу те речи) подиже Запад закључава их и бетонира изнутра. Већи део слободног света је на другој страни, са друге стране зида, и живи свој живот постепено мењајући економски и енергетски систем на планети.

Супарништво западних земаља, које чине једну петину светског становништва, са остатком света, расте. Хегемонији долара се приближава крај, појављују се нове резервне валуте, стварају се нова партнерства, успостављају нова правила…

Наш свет се променио и то заувек. Будућност је почела. Шта чека Украјину знамо, шта чека нас, остаје да се види.

(Спутњик)