Љиљана Смајловић: Прљаве руке

Камо се денуло америчко морално згражање на Мишковића из 2007. године? Да би 2012. васкрсло у Крунској улици у Београду...

Србији се опозиција поново жали како је на изборима поражена од тајкуна. А, како тајкуне нико не воли, ником не може да шкоди да буде виђен као жртва бескрупулозних богаташа. Па ни политичарима, сорти која тајкунима готово и да не извлачи руке из џепова.

И пре четири године је било исто, само што су се тада радикали и напредњаци жалили да им је Ивица Дачић окренуо леђа јер су га на то наговорили Мирослав Мишковић и Милан Беко. Београдска "Политика" је објавила да је најбогатији Србин Мирослав Мишковић 26. маја 2008. године организовао ручак за неколико најутицајнијих српских бизнисмена и личности из јавног живота, на коме је с ентузијазмом подржана идеја да Ивица Дачић буде председник "проевропске владе" и да се тако "умири крило СПС-а које је изричито против уласка у власт са Демократском странком". "Политикин" извор, који је тог дана такође ручао код Мишковића, навео је да су ручку, уз Дачића, присуствовали и бизнисмени Милан Беко и Драган Томић из "Симпа", као и да је Томић добио задужење да "смири" социјалисте с југа Србије који су се наводно противили савезу са демократама.

За разлику од "Политике", "Блиц" је непосредно после избора 2008. писао о "незваничним сазнањима" да, осим утицаја европских званичника који потпомажу проевропску владу, "тајкуни и тајне службе покушавају да политичку будућност Србије искреирају према сопственим потребама". Овај београдски лист се позвао на информације о тајном састанку у просторијама ДСС, тврдећи да "делови БИА свесрдно помажу да се Дачић приклони радикалско-народњачкој коалицији".

Ове године, међутим, исти се лист (сада из пера Тамаре Спаић) сетио да је "претходна влада практично састављена у америчкој амбасади, уз помоћ два српска тајкуна". Ствари су ипак мање јасне у Демократској странци, у којој је на помолу озбиљан расцеп. Борис Тадић и Драгољуб Мићуновић праве алузије на погубни утицај тајкуна и "страначких богаташа" у политици, али се налазе у маказама. Радо циљају на Мирослава Мишковића, отворено алудирају на Драгана Ђиласа (а можда и Божидара Ђелића, који се у странци изгледа приклонио Ђиласу), али се добро чувају да у исти кош не ставе и човека ком су, како се сумња, наместили да купи "Политику": власника "Фармакома" Мирослава Богићевића, који слови за првог ДС тајкуна. И уз то се вероватно надају да их нико неће питати зашто су 2009. године, поводом посете потпредседника САД Џозефа Бајдена Београду, на вечеру с високим гостом из Вашингтона позвали управо Мишковића, као и још пар истакнутих чланова Клуба "Привредник" који су претходног лета благонаклоно гледали на формирање проевропске владе, па је можда и припомогли. Тешко да се могу правдати да је то било на амерички наговор, будући да је тадашњи амерички амбасадор Камерон Мантер имао три интерне примедбе на списак званица које је Тадић угостио на вечери у част потпредседника САД. Домаћину је скренуо пажњу да би и Томиславу Николићу, Чедомиру Јовановићу и Верану Матићу било место за свечаном трпезом. То је у Београду у лето 2009. била јавна тајна јер је Мантер пре одласка из Београда сваком од ове тројице поверио да је председников кабинет одбио његове сугестије. (Непроверљива је, дабоме, гласина да је Веран Матић, иако веома пожељан са америчког становишта, скинут са списка управо зато што је био "неприхватљив" Мирославу Мишковићу...)

Везе новца и политике су вечита и вечна тема. Не могу се, као ни кашаљ, сакрити, баш као ни демагогија српских политичара. Но "Политика" је још у лето 2008. године објавила да су и српски тајкуни и Ивица Дачић увидели исправност широке проевропске коалиције тек када им је Камерон Мантер наводно објаснио да је "Коштуница запалио америчку амбасаду" и да Американци "ником не би толерисали да с њим прави владу". Исти тај став се пред мајске изборе појавио и у "Њујорк тајмсу", који је цитирао неименованог "вишег западног дипломату" у Београду како каже да је Коштуница већа опасност за западне интересе чак и од тадашњих радикала. "Коштуница је антизападњак и романтични националиста деветнаестовековног типа. Николић је прагматичнији", рекао је дипломата овом листу. Угледни холандски либерални дневник "НРЦ Ханделсблад" тих је дана пренео речи једног дипломате у Београду да "Американци и Енглези седе у кокпиту (тј. за управљачким местом у авиону) при формирању владе".

Занимљиво је да из августа 2009, дакле убрзо после Бајденове посете Београду, датира и дипломатска депеша обелодањена посредством Викиликса, у којој централа из Вашингтона тражи од америчке амбасаде у Београду детаљне информације о томе како "богати српски бизнисмени утичу на домаћу политику" будући да нетранспарентност у односима новца и политике у Србији "има битан утицај на доношење политичких одлука". Вашингтон занима све, укључујући и то шта српски тајкуни мисле о статусу Косова. Нису му довољни подаци које су до тада прикупљали иако их је било много. У депешама из 2007, 2008. и 2009. године посебно је упадљив преображај у америчком гледању на Мишковића. За мандата амбасадора Мајкла Полта, који се у Београду судара са непопустљивошћу српске владе у вези са наступајућом независности Косова, Мишковић је човек с којим треба на црну листу САД због корупције (која је наводно нанела штету и америчким интересима јер је, ето, осујетила циљеве америчке помоћи Србији), а потенцијални је кандидат и за доживотну забрану уласка у САД. За мандата Камерона Мантера, а после формирања проевропске владе, Мишковић је гост на свечаној државној вечери приређеној за потпредседника САД.

Је ли то ишта другачије од лицемерја српских политичара, који плаше народ тајкунима тек кад више не могу да их користе за себе? Има ли ико у Србији, осим можда самог Мишковића, ко се не би у потпуности сложио са следећим тврдњама Мајкла Полта из 2007. године: "Мишковић у 'Форбсу' тврди да је сам створио своје богатство у банкарском сектору и осигуравајућим друштвима. Пре ће бити да га је стекао преко грбаче српског народа, док су се грађани патили с разарајућим санкцијама и хиперинфлацијом, а он се богатио на њиховој беди."

Камо се денуло америчко морално згражање из 2007. године? Да би 2012. васкрсло у Крунској улици у Београду...

И ко од тих лицемера има копирајт на говор о моралу?

(Независне новине)