Љиљана Смајловић: Избор за Србију

Пре десетак година било је модерно рећи да се Европа поцепала на „стару” и „нову”. Било је то док су Американци и Британци по свету тражили подршку за незаконито бомбардовање Ирака. И, гле чуда, сви некадашњи совјетски сателити били су „за”. Болело их је уво што интервенција нема дозволу Уједињених нација, то јест што је супротна међународном праву.

У Вашингтону су за награду проглашени врлом „новом Европом”, али им је зато француски председник Жак Ширак поспрдно одбрусио да су „пропустили одличну прилику да оћуте”. Бивше балтичке државе, Чешка, Пољска, а поготово Румунија и Бугарска, које у фебруару 2003. још нису имале сигуран датум уласка у ЕУ), по Шираковом суду понеле су се „непромишљено, дрско и неваспитано”.

Данас читам како француски медији негодују што је већина српских лидера „изабрала да не изабере страну” поводом Украјине и кримског референдума, и жарко се надам се да ће тако и остати. Србија још нема владу, али има председника, и само је питање дана када ће Запад и Русија званично да покуцају и на наша врата не би ли Београд „изабрао страну”.

Уосталом, није ли шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић недавно упозорила како ћемо ускоро, у складу с политиком Европске уније, морати да „модификујемо” и сарадњу с Русијом.

Читалац се свакако сећа мале, лицемерне „модификације” спољнополитичког курса земље из 2010. године. Вук Јеремић се солидарисао са Кином, уместо са Западом, и није хтео да присуствује додели Нобелове награде за мир кинеском активисти, па је омбудсман Саша Јанковић, тобож самоиницијативно, владиним авионом у последњи час одлетео у Осло.   

Жарко се надам да нико неће приморавати Београд да „модификује” курс тако што ће да прати западне санкције против Русије. И ако би је на то терали, Србија има морално, и свако друго, право да одбије.

Русија је подржала наш интегритет и суверенитет на Косову. Да Русија нема право вета, Косово би већ имало столицу у УН.

Али Србија нема разлога ни да, заједно с Путином, цитира косовски преседан као лиценцу да други раде оно што су наши сецесионисти радили код нас. 

Београд ове године може да направи одличан избор. Може да одбије и једне и друге и да каже да се тек сада види колико је за жаљење било то што је 2008. на Косову прекршено међународно право. Као и што је тако велики број земаља признањем сецесије отцепљене српске покрајине нарушио суверенитет и угрозио територијални интегритет Србије. И то што су прве међу тим државама биле Сједињене Америчке Државе и Француска, заједно са Албанијом, Турском и Авганистаном...

(Политика)