Početna strana > Hronika > Litija u Beogradu povodom gradske slave Spasovdana. Patrijarh Porfirije: Strašne demonske oluje vitlaju svetom. Pomolimo se za dobro našeg naroda, ali i za mir čitavog sveta, svih ljudi i svih naroda
Hronika

Litija u Beogradu povodom gradske slave Spasovdana. Patrijarh Porfirije: Strašne demonske oluje vitlaju svetom. Pomolimo se za dobro našeg naroda, ali i za mir čitavog sveta, svih ljudi i svih naroda

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 13. jun 2024.

U Beogradu je, povodom slave prestonice Spasovdana, održana litija koja se kretala od Vaznesenjskog do Svetosavskog hrama, gde je patrijarh Porfirije održao besedu. Narod se, uprkos kiši, u velikom broju okupio kod Vaznesenjske crkve odakle je krenula litija i iz koje su pripadnici Garde Vojske Srbije izneli mošti Prepodobnog Justina Ćelijskog.

Na čelu litije, koju je u pratnji arhijereja predvodio patrijarh srpski Porfirije, nalazili su se mošti Justina Ćelijskog i čudotvorna ikona Majke Božje Znamenje.

Prisutni su bili i predstavnici državnih i gradskih vlasti, na čelu sa premijerom Milošem Vučevićem i predsednikom Privremenog organa Beograda Aleksandrom Šapićem, više stotina sveštenika, članova svih beogradskih crkvenih horova i kulturno-umetničkih društava, raznih rodova Vojske Srbije i Policije.

Litija se kretala Ulicom kralja Milana do Trga Slavija, gde je patrijarh srpski Porfirije pročitao jevanđelje i osveštao prestoničke ulice.

Časni krst nosio je najbolji učenik Bogoslovije Svetog Save u Beogradu Nikolaj Stanić iz Dervente.

Slavska litija je zatim preko Bulevara oslobođenja došla do Spomen-Hrama Svetog Save.

Posle patrijarhove besede služen je akatist Prepodobnom Justinu Ćelijskom, a svetinje će biti izložene narodu na poklonjenje i celivanje.

Ove godine pravoslavna crkva proslavlja Svetog oca Justina Ćelijskog, rođenog pre 130 godina, 45 godina od upokojenja i 10 godina od prenosa njegovih moštiju. Svetitelj, otac Justin Popović bio je teolog i bogoslov koji je živeo u 20. veku.

Povodom Spasovdana Beograd je posetio i mitropolit istočnoamerički i njujorški Ruske zagranične crkve Nikolaj, koji je u liturgiji sasluživao patrijarhu Porfiriju.

Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine gradu dao status srpske prestonice, u čast obnove i napretka.

Slava Beograda: Presečen slavski kolač, služena liturgija u Hramu Vaznesenja na Spasovdan

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, kao domaćin i patrijarh srpski Porfirije su danas u Skupštini Grada sečenjem slavskog kolača obeležili gradsku slavu Spasovdan, a tom činu prisustvovali su i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević i član Privremenog organa Grada Beograda Nikola Nikodijević.

Šapić je pozdravio sve prisutne goste i rekao da po drugi put u ovom zdanju u prisustvu patrijarha srpskog Porfirija lomili slavski kolač i na taj način obeležava slava grada Beograda- Spasovdan.

„Želim da to postane deo tradicije. Izuzetno mi je drago što i ove godine u tom pravcu nastavljamo. Drago mi je što je tu pre svega i moj prijatelj, onda i predsednik srpske vlade gospodin Miloš Vučić i to treba da bude još jedan pokazatelj da smo mi svi na istom zadatku. Da smo mi svi jedna strana, nas dvojica smo razgovarali da periodu ispred nas pokažemo kako na različitim nivoima vlasti ili kako god to nazvali treba da sarađujemo zajedno, da imamo stalnu komunikaciju“, rekao je Šapić.

On je dodao da je važno da se pokaže saradnja u svim sferama društva i nivoima vlasti i da postoji jedna sinhronizovana i jedinstvena politika.

„Politiku koja će se boriti za interes srpskog naroda. Želim da se zahvalim i srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prošli put sam nešto više o tome govorio, postoje pokušaji jednog dela javnosti da sve ono što je tradicionalno predstavi kao retrogradno, a ja mislim da je obrnuto. Da ono što je tradicionalno treba da nam pomogne da idemo napred. Da budemo bolji, uspešni i da idemo napred, uz našu crkvu i nadam se da će to neće menjati“, rekao je Šapić i poželeo srećan Spasovdan svima.

Patrijarh srpski Porfirije čestitao je svima slavu i istakao da je slava radost i pojava optimizma.

„Slava je takođe oslanjanje na korene, ali u isto vreme pogled i u budućnost. Mi danas slavimo Spasovdan i u samom događaju Spasovdana otkriva se i smisao slave, svake slave uopšte. Slavimo autentičnog, pravog, jedinog Boga, ali danas slavimo i autentičnog i pravog čoveka. Slavimo jedinstvo između Boga i čoveka, međutim slavimo i jedinstvo ljudskog roda, jedinstvo svoje porodice, svoga grada, svoga naroda. Zato nije slučajno da je Spasovdan izabran da bude slava prestonog grada Beograda“, rekao je patrijarh.

On je dodao da podsetnik svima nama treba da bude poruka ovog praznika.

„To je da svim silama i snagama činimo sve da budemo međusobno kao jedno, jer samo onda kada se prepoznajemo, bez obzira na to što možemo imati različite poglede po određenim pitanjima, možemo imati istinsku i pravu radost“, rekao je Porfirije.

Patrijarh srpski je dodao da je danas tu i zajedno sa nadbiskupom Katoličke crkve, gospodinom Nemethom, ali i sa predstavnicima islamske zajednice sa kojima na isti način delimo brige i probleme, ali iznad i pre svega radost.

On je istakao da kroz jevanđelje znamo ko je Bog, ali i kakav treba da bude čovek i šta je autentično.

„Sve različnosti mogu da postoje, ali nijedna ukoliko je suprotna ljudskoj prirodi ne sme da bude postavljena kao princip i kao zakon. To je naše određenje, to slavimo i zato danas jesmo radosni i zato smo danas puni optimizma. Hoćemo svim silama da budemo bolji od sebe i kao pojedinci, ali i svi zajedno kao narod. Danas se molimo za mir, radost, razumevanje i jedinstvo u svom narodu, ali u istoj meri i još više za međusobno prihvatanje, poštovanje bez obzira kom narodu da pripadamo i kom se Bogu molimo. To znači Spasovdan, to je poruka jevanđelja, to je poruka Hristova“, naglasio je patrijarh.

Prijemu povodom slave Grada Beograda Vaznesenja Gospodnjeg- Spasovdana prisustvovali su i ministri u vladi Srbije - ministri bez portfelja Ivica Tončev, Tatjana Macura i Nenad Popović, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, predstavnici pravoslavne, katoličke i islamske zajednice, ambasadori, pripadnici vojske, odbornici u Skupštini grada Beograda i druge zvanice.

Prethodno je održana sveta liturgija u Hramu Vaznesenja koju je služio patrijarh srpski Porfirije sa braćom arhijerejima i mitropolitom istočnoameričkim i njujorškim Nikolajem, nakon čega je u 14 časova u Starom dvoru održan svečani prijem kojem je između ostalih prisustvovao predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, kao domaćin slave Grada Beograda.

Posetom Beogradu prvojerarha Ruske pravoslavne zagranične crkve, mitropolita istočnoameričkog i njujorškog Nikolaja Beogradu svedočimo jedinstvu sa Ruskom pravoslavnom crkvom u teškim trenucima, izjavio jerej Srpske pravoslavne crkve (SPC) Stevan Jovanović.

"Mitropolit Nikolaj je danas sa nama ovde iz posebnog razloga. Pre malo više od 100 godina kada su Boljševici proterali pravoslavne mitropolite, sveštenike iz Rusije, najznačajniji deo njih je svoje prvobitno utočište našao kod nas u Srbiji u Sremskim Karlovcima, tako da je ta naša veza sa Ruskom pravoslavnom crkvom nama i tada bila značajna, kao i danas", naveo je jerej.Povodom gradske slave u 19 časova biće održana litija.

Patrijarh Porfirije: U Spasovdanskoj litiji pomolimo se za dobro našeg naroda, ali i za mir čitavog sveta, svih ljudi i svih naroda

Beseda Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija održana 13. juna 2024. godine, na Spasovdan, na svetoj Liturgiji u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Beogradu

Braćo i sestre, danas je Spasovdan. Danas je slava prestonog grada Beograda i zato se danas svi radujemo i zato danas svi slavimo pokazujući da je slavlje, slavljenje i slava u prirodi našoj, tj. u prirodi svakog čoveka. Zato i oni koji danas ne slave iz bilo kog razloga, bilo da neće, bilo da ne znaju, u našoj slavi i u našem slavljenju i proslavljanju Boga imaju svoj udeo, jer slava koju slave hrišćani nije slava od ovog sveta. U svakom slavlju slavi se najpre Gospod. Njemu neka je slava izgovaramo neprestano bezbroj puta u toku dana, a ima i onih koji koliko dišu isto toliko slave Boga. Zašto? Zato što to priliči Bogu, a u isto vreme stoga što slaveći Boga mi slavimo i čoveka, slavimo ljudsku prirodu, proslavljamo sebe, ali ne proslavljamo sebe u skladu i po pravilima mnogih ideologija od ovog sveta koje su daleko od Jevanđelja Hristovog, Jevanđelja Božjeg, ili po idejama i ideologijama koje su, ne daj Bože, a nažalost ima ih, protiv Jevanđelja Hristovog.

Mi proslavljajući, u slavlju Božjem, ljudsku prirodu proslavljamo je onakvom kakvu je Bog hoće, onakvu kakvu je Bog zamislio i dao joj smisao, suština i cilj postojanja. Proslavljamo zdravu i normalnu ljudsku prirodu! Naravno, u toj slavi i slavlju, budući da je to proslavljanje i molitva, mi imamo molitvu i za ove koje smo malopre pomenuli, ne zbog toga što mislimo da smo bolji od njih, nego što znamo da ljubav i milosrđe, u Božjem odnosu prema svakom čoveku, ono što pokriva svaku slabost. Ako kad to znamo, znamo upravo na današnji dan, na Spasovdan!

Spasovdan je liturgijsko proslavljanje Vaznesenja Gospodnjeg na nebo. To Vaznesenje Gospodnje na nebo je kao praznik dobilo ime po Spasu, po Spasitelju, otkrivajući suštinu i značaj uznošenja Hristovog na nebo. Gospod se izišavši na Maslinsku Goru četrdeset dana posle Vaskrsenja, pokupivši svoje učenike na oblacima uz anđele i arhanđele uzneo na nebo i rekao im da je to rečeno, da će On umreti i vaskrsnuti i da će apostoli Njega svedočiti. Apostoli će svedočiti i propovedati pokajanje i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima. Spasovdan – Vaznesenje Hristovo jeste kruna svih događaja vezanih za ličnost Hristovu. Spasovdan jeste i ima ime sveukupnog Njegovog dela.

U svetlosti Spasovdana, u svetlosti Vaznesenja Gospodnjeg na nebo, mi razumemo i Blagovesti, i Njegovo Rođenje – Rođenje Hristovo, Rođenje Sina Božjeg, i Njegovo Krštenje, i Preobraženje, i Krst, i Vaskrsenje. U Vaznesenju se konačno otkriva da sve što je prethodilo nije laž, nije iluzija i nije obmana, nego da je volja Božja projavljena kroz Njegov dolazak u svet, a potom i kroz Njegovo Vaznesenje na nebo, da je volja Božja spasenje ljudskog roda, spasenje svakog koji poveruje u Njega i uzme krst svoj i pođe za Njim.

I uprkos tome što smo mi slabašni i nemoćni, što padamo i što smo grešni, uprkos svemu tome Gospod ostaje veran svojoj volji, ostaje veran sebi, ostaje veran svojoj ljubavi u odnosu na nas ljude ne gledajući na to koliko smo uspešni u svojim podvizima – a važno je da se trudimo i da se podvizavamo – ne gledajući na to ko kakvu poziciju i mesto ima unutar Crkve i sveta, ne gledajući na to ko je kojeg pola, da li je bogat ili siromašan, koje je boje kože, kom narodu pripada, na kom kontinentu živi, ne gledajući ni na šta što je od ovog sveta, Gospod projavljuje i potvruđuje svoju ljubav u odnosu na ljudski rod, u odnosu na nas u svom Vaznesenju. Jer On nije otišao odavde kao utvara. Ne, on je zaista vaskrsao! Vaskrsao je ljudsku prirodu i nju je uzneo sa sobom, sa svojom božanskom prirodom sjedinjenom, i postavio sa desne strane Ocu, pokazujući gde je naše mesto i koja je naša otadžbina, otkrivajući nam koja su pravila, koji su principi, koji je model života kojim treba da živimo. Činjenica da smo stvoreni po slici i prilici Božjoj i činjenica da nas je Gospod uzneo na nebo i seo sa svojom ljudskom prirodom sa desne strane Oca pokazuje da pravila života koja će ispuniti naš život i utvrditi smisao u njemu nisu pravila koja mi ljudi treba da određujemo i, ne daj Bože, nisu pravila koja proglašavamo za pravila Carstva nebeskog, a pravimo ih po svojoj slici i prilici, učitavamo ono što je plod naše pale prirode u ono što je netvarno, večno, što pripada Carstvu Božjem.

Naprotiv, da bi ovaj život dobio smisao, da bi ovaj život dobio lepotu, punoću i radost, on mora u svoje temelje i korene postaviti pravila Carstva Božjeg, jer Gospod je, došavši među nas, uneo Carstvo Božje u ovaj svet i pokazao šta je krajnji domet ovoga sveta! Pokazao je da nismo bića koja su došla i rođena u istoriji i žive sto, dvesta ili trista godina, a da onda grob postaje poslednja stanica života, postaje poslednja stanica postojanja, poslednja reč o nama. Bog je uveo svoje Carstvo u istoriju i postavio ga kao kvasac dajući mogućnost i zadatak da i ovaj svet bude raj, da bude Carstvo Božje, da bude predukus Carstva nebeskog, a to je moguće samo onda kada živimo obrnutom perspektivom, kada pravila Carstva nebeskog i Carstva Božjeg postavimo za pravila svog života ovde i sada. To nije ni teorija, nisu ni prazne reči. To je konkretan i praktičan život. To ne biva onda kada ružimo Boga, kada vređamo Boga, kada skrivamo i izgonimo Boga iz svog života, kada Ga skrivamo od svoje svakodnevnice. To ne biva onda kada ružimo svoje bližnje, kada grešimo svoju dušu u odnosu na njih i rečju, i delom, i mišlju, a nama hrišćanima je jasno ko je naš bližnji, onaj najbliži i najneposredniji, kojim se vežbamo da bismo postali sposobni da svakog čoveka vidimo kao svog bližnjeg.

I evo, braćo i sestre, na današnji dan nam se sve to otkriva i mi to znamo, zato se radujemo i slavimo Boga i u Bogu istinskog i pravog čoveka, a naša radost je neizmerna i još veća danas, jer sa nama je Sveti ava Justin, sa nama je i čudotvorna Kurska ikona! Evo, oni su se sreli ovde u hramu Vaznesenja u prestonom Beogradu, u gradu iz kojeg je ova ikona otišla pre osamdeset godina i u gradu iz kojeg je Sveti ava Justin izagnan pre mnogo decenija, izagnan iz grada u kojem je propovedao raspetog i vaskrslog Hrista i povukao se u manastir Ćelije, odakle se njegova reč bez sredstava moderne komunikacije gromoglasno širila širom zemljinog šara i što je više saterivana u mišju rupu u ličnosti Svetog ave Justina ona je imala veći domet.

I evo, Bog je dao nama danas da u prestonom gradu Beogradu celivamo čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koju su pre sto godina posle boljševičke revolucije donela braća Rusi ovde u Srbiju, u Sremske Karlovce, gde je naša Crkva zajedno sa svojim narodom ukazala gostoprimstvo tadašnjim izgnanicima. Ikona je bila neprestano uz episkopa koji je vodio ruski narod ovde. Danas se ona nalazi sa mitropolitom Nikolajem, prvojerarhom Ruske Zagranične Pravoslavne Crkve, koja je deo pomesne Ruske Crkve. Došli su danas mitropolit Nikolaj i mitropoliti i episkopi Ruske Zagranične Crkve iz Amerike i Nemačke da zajedno sa nama danas slave i sećaju se podviga i krsta koji su njihovi prethodnici, izgnanici iz otadžbine, započeli odavde iz Srbije. I Sveti otac naš Justin je celivao ovu ikonu za vreme svog zemnog života, a evo, Bog je dao da je on danas opet celiva i da zajedno sa njom večeras prevodi Spasovdansku slavsku litiju i molitvu za dobro našeg naroda, za mir, za međusobno razumevanje, za praštanje i traženje oproštaja među nama, ali i za mir čitavog sveta, svih ljudi i svih naroda.

Neka je srećna i blagoslovena slava i neka Gospod blagoslovi sve vas, vaše umove, vaša srca, naše duše i tela, vas i vaše srodnike i čitav ovaj grad, amin.

Patrijarh Porfirije: Demonske sile vitlaju svetom

Patrijarh Porfirije izjavio je večeras da strašne demonske oluje vitlaju svetom i da imaju potencijal da unište civilizaciju.

On je u obraćanju vernicima u Hramu Svetog Save nakon Spasovdanske litije rekao da ljudi, da bi se izborili sa iskušenjima i da bi se borili za svoju bezbednost, moraju da vode borbu pre svega na duhovnom planu.

Porfirije je rekao da su različitosti među ljudima božji darovi i da su date ljudima da bi bili sposobni da savladaju svako iskušenje.

Svi moramo da budemo bolji, kakve nas Bog hoće i kako nas uče božje zapovesti, rekao je Porfirije.

On je naveo da postoje ideologije koji bi želele da skroje reč božju po svojoj meri, a da onda kreiraju čoveka po tim načelima koji su protivni jevanđelju.

Mi smo pravoslavni hrišćani, deca Svetog Save, vladike Nikolaja i svetog Justina i nećemo odstupiti od onoga što smo, poručio je Porfirije.

(Sputnjik, SPC, N1)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner