Литија у Београду поводом градске славе Спасовдана. Патријарх Порфирије: Страшне демонске олује витлају светом. Помолимо се за добро нашег народа, али и за мир читавог света, свих људи и свих народа

У Београду је, поводом славе престонице Спасовдана, одржана литија која се кретала од Вазнесењског до Светосавског храма, где је патријарх Порфирије одржао беседу. Народ се, упркос киши, у великом броју окупио код Вазнесењске цркве одакле је кренула литија и из које су припадници Гарде Војске Србије изнели мошти Преподобног Јустина Ћелијског.

На челу литије, коју је у пратњи архијереја предводио патријарх српски Порфирије, налазили су се мошти Јустина Ћелијског и чудотворна икона Мајке Божје Знамење.

Присутни су били и представници државних и градских власти, на челу са премијером Милошем Вучевићем и председником Привременог органа Београда Александром Шапићем, више стотина свештеника, чланова свих београдских црквених хорова и културно-уметничких друштава, разних родова Војске Србије и Полиције.

Литија се кретала Улицом краља Милана до Трга Славија, где је патријарх српски Порфирије прочитао јеванђеље и освештао престоничке улице.

Часни крст носио је најбољи ученик Богословије Светог Саве у Београду Николај Станић из Дервенте.

Славска литија је затим преко Булевара ослобођења дошла до Спомен-Храма Светог Саве.

После патријархове беседе служен је акатист Преподобном Јустину Ћелијском, а светиње ће бити изложене народу на поклоњење и целивање.

Ове године православна црква прославља Светог оца Јустина Ћелијског, рођеног пре 130 година, 45 година од упокојења и 10 година од преноса његових моштију. Светитељ, отац Јустин Поповић био је теолог и богослов који је живео у 20. веку.

Поводом Спасовдана Београд је посетио и митрополит источноамерички и њујоршки Руске заграничне цркве Николај, који је у литургији саслуживао патријарху Порфирију.

Београд слави Спасовдан као своју славу од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године граду дао статус српске престонице, у част обнове и напретка.

Слава Београда: Пресечен славски колач, служена литургија у Храму Вазнесења на Спасовдан

Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић, као домаћин и патријарх српски Порфирије су данас у Скупштини Града сечењем славског колача обележили градску славу Спасовдан, а том чину присуствовали су и председник Владе Србије Милош Вучевић и члан Привременог органа Града Београда Никола Никодијевић.

Шапић је поздравио све присутне госте и рекао да по други пут у овом здању у присуству патријарха српског Порфирија ломили славски колач и на тај начин обележава слава града Београда- Спасовдан.

„Желим да то постане део традиције. Изузетно ми је драго што и ове године у том правцу настављамо. Драго ми је што је ту пре свега и мој пријатељ, онда и председник српске владе господин Милош Вучић и то треба да буде још један показатељ да смо ми сви на истом задатку. Да смо ми сви једна страна, нас двојица смо разговарали да периоду испред нас покажемо како на различитим нивоима власти или како год то назвали треба да сарађујемо заједно, да имамо сталну комуникацију“, рекао је Шапић.

Он је додао да је важно да се покаже сарадња у свим сферама друштва и нивоима власти и да постоји једна синхронизована и јединствена политика.

„Политику која ће се борити за интерес српског народа. Желим да се захвалим и српској православној цркви. Прошли пут сам нешто више о томе говорио, постоје покушаји једног дела јавности да све оно што је традиционално представи као ретроградно, а ја мислим да је обрнуто. Да оно што је традиционално треба да нам помогне да идемо напред. Да будемо бољи, успешни и да идемо напред, уз нашу цркву и надам се да ће то неће мењати“, рекао је Шапић и пожелео срећан Спасовдан свима.

Патријарх српски Порфирије честитао је свима славу и истакао да је слава радост и појава оптимизма.

„Слава је такође ослањање на корене, али у исто време поглед и у будућност. Ми данас славимо Спасовдан и у самом догађају Спасовдана открива се и смисао славе, сваке славе уопште. Славимо аутентичног, правог, јединог Бога, али данас славимо и аутентичног и правог човека. Славимо јединство између Бога и човека, међутим славимо и јединство људског рода, јединство своје породице, свога града, свога народа. Зато није случајно да је Спасовдан изабран да буде слава престоног града Београда“, рекао је патријарх.

Он је додао да подсетник свима нама треба да буде порука овог празника.

„То је да свим силама и снагама чинимо све да будемо међусобно као једно, јер само онда када се препознајемо, без обзира на то што можемо имати различите погледе по одређеним питањима, можемо имати истинску и праву радост“, рекао је Порфирије.

Патријарх српски је додао да је данас ту и заједно са надбискупом Католичке цркве, господином Неметхом, али и са представницима исламске заједнице са којима на исти начин делимо бриге и проблеме, али изнад и пре свега радост.

Он је истакао да кроз јеванђеље знамо ко је Бог, али и какав треба да буде човек и шта је аутентично.

„Све различности могу да постоје, али ниједна уколико је супротна људској природи не сме да буде постављена као принцип и као закон. То је наше одређење, то славимо и зато данас јесмо радосни и зато смо данас пуни оптимизма. Хоћемо свим силама да будемо бољи од себе и као појединци, али и сви заједно као народ. Данас се молимо за мир, радост, разумевање и јединство у свом народу, али у истој мери и још више за међусобно прихватање, поштовање без обзира ком народу да припадамо и ком се Богу молимо. То значи Спасовдан, то је порука јеванђеља, то је порука Христова“, нагласио је патријарх.

Пријему поводом славе Града Београда Вазнесења Господњег- Спасовдана присуствовали су и министри у влади Србије - министри без портфеља Ивица Тончев, Татјана Мацура и Ненад Поповић, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, представници православне, католичке и исламске заједнице, амбасадори, припадници војске, одборници у Скупштини града Београда и друге званице.

Претходно је одржана света литургија у Храму Вазнесења коју је служио патријарх српски Порфирије са браћом архијерејима и митрополитом источноамеричким и њујоршким Николајем, након чега је у 14 часова у Старом двору одржан свечани пријем којем је између осталих присуствовао председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић, као домаћин славе Града Београда.

Посетом Београду првојерарха Руске православне заграничне цркве, митрополита источноамеричког и њујоршког Николаја Београду сведочимо јединству са Руском православном црквом у тешким тренуцима, изјавио јереј Српске православне цркве (СПЦ) Стеван Јовановић.

"Митрополит Николај је данас са нама овде из посебног разлога. Пре мало више од 100 година када су Бољшевици протерали православне митрополите, свештенике из Русије, најзначајнији део њих је своје првобитно уточиште нашао код нас у Србији у Сремским Карловцима, тако да је та наша веза са Руском православном црквом нама и тада била значајна, као и данас", навео је јереј.Поводом градске славе у 19 часова биће одржана литија.

Патријарх Порфирије: У Спасовданској литији помолимо се за добро нашег народа, али и за мир читавог света, свих људи и свих народа

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 13. јуна 2024. године, на Спасовдан, на светој Литургији у цркви Вазнесења Господњег у Београду

Браћо и сестре, данас је Спасовдан. Данас је слава престоног града Београда и зато се данас сви радујемо и зато данас сви славимо показујући да је славље, слављење и слава у природи нашој, тј. у природи сваког човека. Зато и они који данас не славе из било ког разлога, било да неће, било да не знају, у нашој слави и у нашем слављењу и прослављању Бога имају свој удео, јер слава коју славе хришћани није слава од овог света. У сваком слављу слави се најпре Господ. Њему нека је слава изговарамо непрестано безброј пута у току дана, а има и оних који колико дишу исто толико славе Бога. Зашто? Зато што то приличи Богу, а у исто време стога што славећи Бога ми славимо и човека, славимо људску природу, прослављамо себе, али не прослављамо себе у складу и по правилима многих идеологија од овог света које су далеко од Јеванђеља Христовог, Јеванђеља Божјег, или по идејама и идеологијама које су, не дај Боже, а нажалост има их, против Јеванђеља Христовог.

Ми прослављајући, у слављу Божјем, људску природу прослављамо је онаквом какву је Бог хоће, онакву какву је Бог замислио и дао јој смисао, суштина и циљ постојања. Прослављамо здраву и нормалну људску природу! Наравно, у тој слави и слављу, будући да је то прослављање и молитва, ми имамо молитву и за ове које смо малопре поменули, не због тога што мислимо да смо бољи од њих, него што знамо да љубав и милосрђе, у Божјем односу према сваком човеку, оно што покрива сваку слабост. Ако кад то знамо, знамо управо на данашњи дан, на Спасовдан!

Спасовдан је литургијско прослављање Вазнесења Господњег на небо. То Вазнесење Господње на небо је као празник добило име по Спасу, по Спаситељу, откривајући суштину и значај узношења Христовог на небо. Господ се изишавши на Маслинску Гору четрдесет дана после Васкрсења, покупивши своје ученике на облацима уз анђеле и арханђеле узнео на небо и рекао им да је то речено, да ће Он умрети и васкрснути и да ће апостоли Њега сведочити. Апостоли ће сведочити и проповедати покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима. Спасовдан – Вазнесење Христово јесте круна свих догађаја везаних за личност Христову. Спасовдан јесте и има име свеукупног Његовог дела.

У светлости Спасовдана, у светлости Вазнесења Господњег на небо, ми разумемо и Благовести, и Његово Рођење – Рођење Христово, Рођење Сина Божјег, и Његово Крштење, и Преображење, и Крст, и Васкрсење. У Вазнесењу се коначно открива да све што је претходило није лаж, није илузија и није обмана, него да је воља Божја пројављена кроз Његов долазак у свет, а потом и кроз Његово Вазнесење на небо, да је воља Божја спасење људског рода, спасење сваког који поверује у Њега и узме крст свој и пође за Њим.

И упркос томе што смо ми слабашни и немоћни, што падамо и што смо грешни, упркос свему томе Господ остаје веран својој вољи, остаје веран себи, остаје веран својој љубави у односу на нас људе не гледајући на то колико смо успешни у својим подвизима – а важно је да се трудимо и да се подвизавамо – не гледајући на то ко какву позицију и место има унутар Цркве и света, не гледајући на то ко је којег пола, да ли је богат или сиромашан, које је боје коже, ком народу припада, на ком континенту живи, не гледајући ни на шта што је од овог света, Господ пројављује и потвруђује своју љубав у односу на људски род, у односу на нас у свом Вазнесењу. Јер Он није отишао одавде као утвара. Не, он је заиста васкрсао! Васкрсао је људску природу и њу је узнео са собом, са својом божанском природом сједињеном, и поставио са десне стране Оцу, показујући где је наше место и која је наша отаџбина, откривајући нам која су правила, који су принципи, који је модел живота којим треба да живимо. Чињеница да смо створени по слици и прилици Божјој и чињеница да нас је Господ узнео на небо и сео са својом људском природом са десне стране Оца показује да правила живота која ће испунити наш живот и утврдити смисао у њему нису правила која ми људи треба да одређујемо и, не дај Боже, нису правила која проглашавамо за правила Царства небеског, а правимо их по својој слици и прилици, учитавамо оно што је плод наше пале природе у оно што је нетварно, вечно, што припада Царству Божјем.

Напротив, да би овај живот добио смисао, да би овај живот добио лепоту, пуноћу и радост, он мора у своје темеље и корене поставити правила Царства Божјег, јер Господ је, дошавши међу нас, унео Царство Божје у овај свет и показао шта је крајњи домет овога света! Показао је да нисмо бића која су дошла и рођена у историји и живе сто, двеста или триста година, а да онда гроб постаје последња станица живота, постаје последња станица постојања, последња реч о нама. Бог је увео своје Царство у историју и поставио га као квасац дајући могућност и задатак да и овај свет буде рај, да буде Царство Божје, да буде предукус Царства небеског, а то је могуће само онда када живимо обрнутом перспективом, када правила Царства небеског и Царства Божјег поставимо за правила свог живота овде и сада. То није ни теорија, нису ни празне речи. То је конкретан и практичан живот. То не бива онда када ружимо Бога, када вређамо Бога, када скривамо и изгонимо Бога из свог живота, када Га скривамо од своје свакодневнице. То не бива онда када ружимо своје ближње, када грешимо своју душу у односу на њих и речју, и делом, и мишљу, а нама хришћанима је јасно ко је наш ближњи, онај најближи и најнепосреднији, којим се вежбамо да бисмо постали способни да сваког човека видимо као свог ближњег.

И ево, браћо и сестре, на данашњи дан нам се све то открива и ми то знамо, зато се радујемо и славимо Бога и у Богу истинског и правог човека, а наша радост је неизмерна и још већа данас, јер са нама је Свети ава Јустин, са нама је и чудотворна Курска икона! Ево, они су се срели овде у храму Вазнесења у престоном Београду, у граду из којег је ова икона отишла пре осамдесет година и у граду из којег је Свети ава Јустин изагнан пре много деценија, изагнан из града у којем је проповедао распетог и васкрслог Христа и повукао се у манастир Ћелије, одакле се његова реч без средстава модерне комуникације громогласно ширила широм земљиног шара и што је више сатеривана у мишју рупу у личности Светог аве Јустина она је имала већи домет.

И ево, Бог је дао нама данас да у престоном граду Београду целивамо чудотворну икону Богородице Курске коју су пре сто година после бољшевичке револуције донела браћа Руси овде у Србију, у Сремске Карловце, где је наша Црква заједно са својим народом указала гостопримство тадашњим изгнаницима. Икона је била непрестано уз епископа који је водио руски народ овде. Данас се она налази са митрополитом Николајем, првојерархом Руске Заграничне Православне Цркве, која је део помесне Руске Цркве. Дошли су данас митрополит Николај и митрополити и епископи Руске Заграничне Цркве из Америке и Немачке да заједно са нама данас славе и сећају се подвига и крста који су њихови претходници, изгнаници из отаџбине, започели одавде из Србије. И Свети отац наш Јустин је целивао ову икону за време свог земног живота, а ево, Бог је дао да је он данас опет целива и да заједно са њом вечерас преводи Спасовданску славску литију и молитву за добро нашег народа, за мир, за међусобно разумевање, за праштање и тражење опроштаја међу нама, али и за мир читавог света, свих људи и свих народа.

Нека је срећна и благословена слава и нека Господ благослови све вас, ваше умове, ваша срца, наше душе и тела, вас и ваше сроднике и читав овај град, амин.

Патријарх Порфирије: Демонске силе витлају светом

Патријарх Порфирије изјавио је вечерас да страшне демонске олује витлају светом и да имају потенцијал да униште цивилизацију.

Он је у обраћању верницима у Храму Светог Саве након Спасовданске литије рекао да људи, да би се изборили са искушењима и да би се борили за своју безбедност, морају да воде борбу пре свега на духовном плану.

Порфирије је рекао да су различитости међу људима божји дарови и да су дате људима да би били способни да савладају свако искушење.

Сви морамо да будемо бољи, какве нас Бог хоће и како нас уче божје заповести, рекао је Порфирије.

Он је навео да постоје идеологије који би желеле да скроје реч божју по својој мери, а да онда креирају човека по тим начелима који су противни јеванђељу.

Ми смо православни хришћани, деца Светог Саве, владике Николаја и светог Јустина и нећемо одступити од онога што смо, поручио је Порфирије.

(Спутњик, СПЦ, Н1)