Лазар Крстић: Делови државне администрације примају огромне плате, а није јасно шта тачно раде

БЕОГРАД - Вера у напредак. Лазар Крстић (29), дипломац Јејла, функцију министра финансија види као велику част. Свестан је да су велики изазови пред нама, али спреман је да се ухвати у коштац с најтежим проблемима - економијом, и чак да буде замајац промена у Србији јер је, како каже, инспирисан да ради и има енергије.

Зашто сте прихватили позив вицепремијера Александра Вучића да преузмете функцију министра финансија?

- За мене је ово велика част, нешто што сам одувек хтео да радим. То што је ситуација лоша, изазов чини већим. Кад су ме позвали из кабинета потпредседника Вучића и питали да ли сам заинтересован да помогнем, био сам изненађен и узбуђен. Рекао сам да стојим на располагању. Ја немам другу земљу.

Имали сте добар посао у САД, били сте саветник у компанији „Макинси“. Шта су вам рекли родитељи и пријатељи кад сте одлучили да то напустите и вратите се у земљу да решавате најтеже проблеме?

- Реаговали су с неверицом. Већина људи размишља: „Зашто би ти то радио кад си тамо успешан и зарађујеш више“. Међутим, овде имаш прилику да урадиш нешто за свој народ. Један друг ми је рекао: „Немој то да радиш, ти си превише фин, чист за све то“, а други: „Ти никад ниси одустао зато што је изазов био велик, зашто би то сада учинио?“ И то је тачно, разлог је потреба да се помогне држави. Намера ми је да овде останем, имам породицу.

Први утисци о послу у Влади?

- У цео процес сам ушао врло скептично, немам никакву политичку позадину, моји родитељи нису чланови ниједне странке. Али после сваког новог разговора, не само с кабинетом потпредседника Вучића, све сам оптимистичнији. Постоји политичка воља да се ситуација поправи. Она јесте тешка, али постоји замајац, а можда ћу га и ја дати.

Како планирате да поправите финансијску ситуацију?

- Имамо велике изазове у наредних шест месеци до годину дана, а план је да за три до пет година завршимо структурне реформе и станемо на здраве ноге. Морамо да радимо две ствари паралелно - средимо јавне финансије и покренемо реалну привреду. Морамо своју кућу да доведемо у ред, смањимо буџетски дефицит, као и јавни дуг, или да га бар рефинансирамо тако да су нам камате одрживе. Стране инвестиције су од суштинског значаја, али морамо да покренемо и наша мала и средња предузећа, а ревитализујемо јавна.

Хоће ли бити смањења пензија? Знате ли колика су примања пензионера?

- Наравно да знам, најмања пензија је око 13.000 динара. Пензије јесу огроман део буџета, али не може се о њима говорити изоловано. Морамо да имамо буџетску дисциплину и исправимо аномалије система.

Које аномалије?

- Имате делове државне администрације који примају огромне плате, а није јасно шта тачно раде. У предузећу које је губиташ и добија субвенције од државе не могу се трошити милиони на репрезентацију. Неопходна је професионализација, морамо да уведемо контролу и транспарентност пословања, трошења новца, да ли добит расте или опада, повећава ли се број запослених... Држава то није радила довољно агресивно.

Да ли ће се продавати неке државне фирме и које?

- Према Акционом плану, који је усвојен у претходном сазиву, приватизација у 179 предузећа која таворе по 10 година треба да се заврши до половине 2014. На то смо се обавезали, од нас то очекују Светска банка и остале међународне институције. Према неким проценама, та предузећа троше 750 милиона евра из буџета.

Како ће Србија продати толике фирме?

- За свако од тих предузећа тражи се најбоље решење. С друге стране, имате системе у којима држава има удео, не могу да буду профитабилни, али су од националног значаја. Они остају државни. Имате и фирме попут Телекома, које су изложене конкуренцији, што захтева новац - да инвестирате, унапредите мрежу, а тај новац иде из буџета. Ако смо успешни, онда у реду, али ако проценимо да би та средства била ефикаснија у приватном власништву, онда и таква опција постоји.

Шта бисте одговорили грађанину - кад ће њему бити боље?

- Зависи ко ме пита. Онима којима је најлошије можда ће бити боље већ сутра. Наша намера је да осигурамо да никоме појединачно није превише лоше, да никога не испустимо, не оставимо на цедилу. Кроз процес, који ће трајати неколико година, све већем броју људи ће бити боље.

Мајстор штедње

Прија ли вам титула мајстора штедње? Како и на чему ће се у буџету штедети?

- Одговоран сам. Када трошите, то треба да чините одговорно, што не значи да нећете трошити уопште, али морате да знате зашто то чините, да то радите на транспарентан начин и да, у складу с могућностима, ограничите прохтеве. Истовремено, бити одговоран значи инвестирати где је потребно. Ако се ја тако понашам, то очекујем и од других. За грађане то значи поштовати закон, за државу чинити законе таквим да људи желе да их поштују.

Показаћу да добро радим

Да ли сте млади за озбиљну функцију?

- Много тога сам радио млађи него други и брзо би људи схватили да године нису пресудне, већ како радите. Показаћу колико добро радим и људи ће о томе судити.

(Курир)