Laslo Varga: Institucije na Kosovu koje finansira Srbija su za Brisel neprihvatljive

Sve su manje šanse da Srbija do kraja ove godine dobije datum za početak pregovora sa EU i sada se već svode samo na puku teoriji, potvrdio je „Dnevniku” zamenik predsednika Odbora za evropske intergacije Narodne skupštine Laslo Varga.

– Najpre, formiranje drugačije vladajuće koalicije ima za posledicu činjenicu da je ipak neophodan određeni period za uspostavljanje novih unutrašnjih odnosa u administraciji, što znači da će se naredna tri-četiri meseca Vlada prevashodno baviti sama sobom a ne reformama – objašnjava Varga. – Praktično iz istog razloga nije realno očekivati ni da se do novog izveštaja Evropske komisije može ispuniti uslov koji se odnosi na implementaciju do sada postignutih dogovora sa Prištinom, kao i nastavak dijaloga uz iznalaženje rešenja za teme koje su još uvek na stolu. Tim pre što se najavljuje da će se taj dijalog voditi na drugačiji način, sa prethodnim usvajanjem platforme u parlamentu, a to sve iziskuje vreme...

A kakav je uticaj izmena Zakona o NBS?

– To je još dodatno zakomplikovalo poziciju Srbije, o čemu smo, uostalom, dobili jasan signal iz Brisela. Ne treba, naime, zaboraviti da se jedan od ključnih uslova za dobijanje statusa kandidata odnosio na jačanje nezavisnih institucija i nezavisnih regulatornih tela, i to ne samo iz ugla zakonske regulative nego i prakse. A mi smo sada dobili rešenje za centralnu banku, koje ne da nije napredak, već predstavlja veliki korak unazad. Tek ćemo videti da li će se sa takvom praksom nastaviti ili će se kod NBS stati, ali nema nikakve sumnje da će to biti jedna od krucijalnih zamerki u narednom izveštaju Evropske komisije. I bojim se da će sve to uticati na prolongiranja odluke o davanju datuma za početak pregovora za sredinu pa možda i kraj 2013. godine.

Koje su posledice?

–  Ponovo gubimo vreme, i to u procesu u kojem već debelo kasnimo za državama koje su u poslednjih nekoliko godina postale članice EU ili su, poput Hrvatske, na ulaznim vratima. Takvo zaostajanje neminovno dovodi do opadanja evroentuzijazma ne samo u domaćem javnom mnenju, nego i u strukturama koje se u užem i širem smislu bave evropskim integracijama. Naprosto, na ovaj način čak i kod najzagriženijih evrofanatika jača utisak da se ovaj proces nikada neće završiti. A na to se onda nadovezuje i mnogo oprezniji pristup investitora, jer je njihova realna ocena da u ovoj državi još uvek nije sve jasno, pa je samim tim situacija relativno nestabilna.  

Ne treba smetnuti s uma ni da polako ističe prelazni period u stvaranju zone slobodne trgovine između EU i Srbije. I to nije sporno, naprotiv, jer mehanizam kroz koji su prošle sve zemlje podrazumeva postepenu liberalizaciju trgovine, s jedne strane, ali uz postepeno otvaranje evropskih fondova, s druge. Nevolja je, međutim, što mi ovako sporim približavanjem Uniji još uvek ne možemo da računamo na novac iz izdašnijih evropskih fondova, a istovremeno nam cure rokovi predviđeni Prelaznim trgovinskim sporazumom i SSP-om.

Sve to u krajnjoj liniji ima štetne posledice po same građane, jer znači da toliko željeni evropski životni standard neće biti moguće dostići u dogledno vreme.

Imate li utisak da deo aktuelne vlasti u Beogradu možda i priželjkuje jačanje evroskepticizma, kako bi se Srbija „mirne duše” otvoreno okrenula drugim partnerima, poput Rusije?

– Ne verujem da su na toj poziciji vodeći ljudi u strankama vladajuće koalicije, mada ne bih isključio da u strukturama oko njih ima i takvih razmišljanja. Ali naprosto sumnjam da iko ozbiljan razvija generalnu strategiju odustajanje od procesa evropskih integracija. Uostalom, nakon što ga Litvanija ratifikuje, SSP će i formalno stupiti na snagu, čime ulazimo u ugovorni odnos sa EU.

Ipak, sve se više zaoštrava retorika između Beograda i evropskih zvaničnika zbog Kosova. Recimo, Nemačka i dalje insistira na ukidanju paralelnih srpskih institucija, dok novi šef Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin poručuje da su paralelne, zapravo, kosovske institucije?

– Nemačka svoj stav po tom pitanju neće promeniti, ali to je, zapravo, stav i većine članica EU koje su priznale kosovsku nezavisnost, to je stav i Evropskog parlamenta, pa čak i Evropske komisije. Jer, ako se pažljivo čita izveštaj EK o napretku, institucije na Kosovu koje finansira Srbija su za Brisel neprihvatljive. I tu se ništa neće promeniti. Baš kao ni kada je reč o mnogim drugim pitanjima. U svakom slučaju, retorika za unutrašnju upotrebu je jedno, ali tek kada budu nastavljeni ozbiljni razgovori sa Prištinom videćemo kako će se nova vlast postaviti prema „kosovskim uslovima” za nastavak evropskih integracija. A moje je predviđanje da velikih promena na tom planu neće biti, odnosno da je prilično vidljiv pravac u kojem se kreće rešavanje pitanja Kosova. Uostalom, ne bez razloga nam dolaze poruke visokih evropskih zvaničnika o „prihvatanju realnosti”.

Nakon odluke Ustavnog suda, upozoreno je da bi i odnos prema Vojvodini mogao da se pojavi kao prepreka na putu ka EU?

– Odnos prema autonomiji Vojvodine nije novo pitanje, jer i u prethodnim izveštajima Evropske komisije navodi se da je Srbija, po donošenju novog Ustava, bila dužna da s donese zakone o nadležnostima i finansiranju APV. I već iz samog ugla vladavine prava to je dovoljno da se pitanje Vojvodine prepozna kao važno u procesu evropskih integracija. U tom kontekstu, već činjenica da zakon o finansiranju APV nije donet bila bi dovoljna da na to upozori EK. Ono što se dogodilo sa Zakonom o nadležnostima sada još dodatno komplikuje celu ovu situaciju. I mislim da je sada jedini realan način da posle godišnjih odmora republička i pokrajinska administracija sednu za sto i pokušaju da nađu rešenja i za sva pitanja koja su odlukom Ustavnog suda otvorena, i da dođu do obostrano prihvatljivog teksta zakona o finansiranju Pokrajine. To je jedini put, jer u ovom trenutku bojim se da nema političke volje da se menja Ustav.

Koliko je to „sedanje za sto i pronalaženje rešenja” realno kada su političke pozicije republičke i pokrajinske vlade toliko različite?

– Znate šta: samo teoretski bi bilo jednostavnije da je isti sastav republičke i pokrajinske administracije. Ali protekli mandat je pokazao da to nije nikakva garancija, čak naprotiv. Treba li uopšte podsećati na peripetije sa Statutom, pa koliko smo puta u prethodnom mandatu imali problema sa neizvršavanjem ustavnih obaveza u pogledu vojvođanskog budžeta, a nije donet ni zakon o finansiranju APV. Zbog svega toga ne mislim da je činjenica što dva nivoa vlasti tvore politički oponenti a priori prepreka za rešavanje otvorenih vojvođanskih pitanja.

Miroslav Stajić

(Dnevnik)