Ласло Варга: Институције на Косову које финансира Србија су за Брисел неприхватљиве

Све су мање шансе да Србија до краја ове године добије датум за почетак преговора са ЕУ и сада се већ своде само на пуку теорији, потврдио је „Дневнику” заменик председника Одбора за европске интергације Народне скупштине Ласло Варга.

– Најпре, формирање другачије владајуће коалиције има за последицу чињеницу да је ипак неопходан одређени период за успостављање нових унутрашњих односа у администрацији, што значи да ће се наредна три-четири месеца Влада превасходно бавити сама собом а не реформама – објашњава Варга. – Практично из истог разлога није реално очекивати ни да се до новог извештаја Европске комисије може испунити услов који се односи на имплементацију до сада постигнутих договора са Приштином, као и наставак дијалога уз изналажење решења за теме које су још увек на столу. Тим пре што се најављује да ће се тај дијалог водити на другачији начин, са претходним усвајањем платформе у парламенту, а то све изискује време...

А какав је утицај измена Закона о НБС?

– То је још додатно закомпликовало позицију Србије, о чему смо, уосталом, добили јасан сигнал из Брисела. Не треба, наиме, заборавити да се један од кључних услова за добијање статуса кандидата односио на јачање независних институција и независних регулаторних тела, и то не само из угла законске регулативе него и праксе. А ми смо сада добили решење за централну банку, које не да није напредак, већ представља велики корак уназад. Тек ћемо видети да ли ће се са таквом праксом наставити или ће се код НБС стати, али нема никакве сумње да ће то бити једна од круцијалних замерки у наредном извештају Европске комисије. И бојим се да ће све то утицати на пролонгирања одлуке о давању датума за почетак преговора за средину па можда и крај 2013. године.

Које су последице?

–  Поново губимо време, и то у процесу у којем већ дебело каснимо за државама које су у последњих неколико година постале чланице ЕУ или су, попут Хрватске, на улазним вратима. Такво заостајање неминовно доводи до опадања евроентузијазма не само у домаћем јавном мнењу, него и у структурама које се у ужем и ширем смислу баве европским интеграцијама. Напросто, на овај начин чак и код најзагриженијих еврофанатика јача утисак да се овај процес никада неће завршити. А на то се онда надовезује и много опрезнији приступ инвеститора, јер је њихова реална оцена да у овој држави још увек није све јасно, па је самим тим ситуација релативно нестабилна.  

Не треба сметнути с ума ни да полако истиче прелазни период у стварању зоне слободне трговине између ЕУ и Србије. И то није спорно, напротив, јер механизам кроз који су прошле све земље подразумева постепену либерализацију трговине, с једне стране, али уз постепено отварање европских фондова, с друге. Невоља је, међутим, што ми овако спорим приближавањем Унији још увек не можемо да рачунамо на новац из издашнијих европских фондова, а истовремено нам цуре рокови предвиђени Прелазним трговинским споразумом и ССП-ом.

Све то у крајњој линији има штетне последице по саме грађане, јер значи да толико жељени европски животни стандард неће бити могуће достићи у догледно време.

Имате ли утисак да део актуелне власти у Београду можда и прижељкује јачање евроскептицизма, како би се Србија „мирне душе” отворено окренула другим партнерима, попут Русије?

– Не верујем да су на тој позицији водећи људи у странкама владајуће коалиције, мада не бих искључио да у структурама око њих има и таквих размишљања. Али напросто сумњам да ико озбиљан развија генералну стратегију одустајање од процеса европских интеграција. Уосталом, након што га Литванија ратификује, ССП ће и формално ступити на снагу, чиме улазимо у уговорни однос са ЕУ.

Ипак, све се више заоштрава реторика између Београда и европских званичника због Косова. Рецимо, Немачка и даље инсистира на укидању паралелних српских институција, док нови шеф Канцеларије за КиМ Александар Вулин поручује да су паралелне, заправо, косовске институције?

– Немачка свој став по том питању неће променити, али то је, заправо, став и већине чланица ЕУ које су признале косовску независност, то је став и Европског парламента, па чак и Европске комисије. Јер, ако се пажљиво чита извештај ЕК о напретку, институције на Косову које финансира Србија су за Брисел неприхватљиве. И ту се ништа неће променити. Баш као ни када је реч о многим другим питањима. У сваком случају, реторика за унутрашњу употребу је једно, али тек када буду настављени озбиљни разговори са Приштином видећемо како ће се нова власт поставити према „косовским условима” за наставак европских интеграција. А моје је предвиђање да великих промена на том плану неће бити, односно да је прилично видљив правац у којем се креће решавање питања Косова. Уосталом, не без разлога нам долазе поруке високих европских званичника о „прихватању реалности”.

Након одлуке Уставног суда, упозорено је да би и однос према Војводини могао да се појави као препрека на путу ка ЕУ?

– Однос према аутономији Војводине није ново питање, јер и у претходним извештајима Европске комисије наводи се да је Србија, по доношењу новог Устава, била дужна да с донесе законе о надлежностима и финансирању АПВ. И већ из самог угла владавине права то је довољно да се питање Војводине препозна као важно у процесу европских интеграција. У том контексту, већ чињеница да закон о финансирању АПВ није донет била би довољна да на то упозори ЕК. Оно што се догодило са Законом о надлежностима сада још додатно компликује целу ову ситуацију. И мислим да је сада једини реалан начин да после годишњих одмора републичка и покрајинска администрација седну за сто и покушају да нађу решења и за сва питања која су одлуком Уставног суда отворена, и да дођу до обострано прихватљивог текста закона о финансирању Покрајине. То је једини пут, јер у овом тренутку бојим се да нема политичке воље да се мења Устав.

Колико је то „седање за сто и проналажење решења” реално када су политичке позиције републичке и покрајинске владе толико различите?

– Знате шта: само теоретски би било једноставније да је исти састав републичке и покрајинске администрације. Али протекли мандат је показао да то није никаква гаранција, чак напротив. Треба ли уопште подсећати на перипетије са Статутом, па колико смо пута у претходном мандату имали проблема са неизвршавањем уставних обавеза у погледу војвођанског буџета, а није донет ни закон о финансирању АПВ. Због свега тога не мислим да је чињеница што два нивоа власти творе политички опоненти а приори препрека за решавање отворених војвођанских питања.

Мирослав Стајић

(Дневник)