Kurir: "Podela Kosova je najmanje zlo"

Nakon što je zamenik premijera i lider SPS Ivica Dačić izjavom da je potrebno razgraničenje Srba i Albanaca ustalasao domaću javnost, otvoreno je novo pitanje: da li je prvi čovek socijalista govoreći o podeli svete srpske zemlje počinio jeres ili je samo izneo taj predlog kao dalekovidi vizionar, imajući u vidu da su Srbi u južnoj pokrajini decenijama izloženi pritiscima, nasilju, proterivanju s vekovnih ognjišta.

Da ne zaboravimo i čuveno albansko oružje - visoku stopu nataliteta. Zbog ovih i nekih drugih razloga sagovornici Kurira smatraju da bi Dačićevu ideju svakako trebalo razmotriti.

Lider SPO Vuk Drašković, kome ovaj scenario nije stran, ocenjuje da je sada malo moguće doći do podele pokrajine.

- Možemo samo da se borimo za primenu nestatusnog dela plana Martija Ahtisarija, koji je potrebno osnažiti nekim rešenjima iz bivšeg plana Z-4 za Srbe u Hrvatskoj. Na ovaj način bi kosovski manastiri i Srbi s Kosova bili statusno vezani za Srbiju. To je ono što je moguće ostvariti, ali samo ako budemo vodili realnu i odgovornu nacionalnu politiku - ističe Drašković.

Analitičar Dušan Janjić pozdravlja, kako kaže, „hrabrost i jasnoću Ivice Dačića da progovori javno o podeli Kosova kao jednoj od opcija“.

- On je rekao nešto veoma važno, što već duže vreme postoji kao ideja spasa. Bilo je i ranije nekoliko pokušaja da se u inostranstvu izlobira podrška za neku vrstu podele, ali samo da se vidi kako bi međunarodna zajednica reagovala. Velika je hrabrost to što je Dačić izneo takav predlog, o kojem bi bilo dobro raspravljati u stručnoj javnosti - kaže Janjić.

On, međutim, dodaje da nije pravo vreme za priču o podeli Kosova.

- Srbija trenutno nije u jakoj poziciji, nemamo veliku podršku sa strane, a još postoje i ozbiljni problemi sa Albancima na jugu Srbije. Ipak, tu opciju bi trebalo razmotriti i napraviti dobru strategiju - kaže Janjić.

Nekadašnji ambasador SAD u Srbiji Vilijem Montgomeri ocenjuje da je „najmanje loše rešenje za kosovsko pitanje podela“.

- To je daleko od savršenog rešenja, iz mnogo razloga, uključujući i ono da će mnogi Srbi s Kosova ostati van te podele jer su rasuti po celoj teritoriji Kosova. Takođe, to bi još više ohrabrilo Albance u Srbiji i Makedoniji da se još jače zalažu za podelu - kaže Montgomeri i dodaje:

- Ipak, uz punu podršku međunarodne zajednice, kao što je to do sada bio slučaj u podršci nezavisnosti Kosova, ova podela može da reši jedno veliko pitanje, koje najviše sprečava region da bude stabilan. Optimalno vreme da se ovo uradi bilo je verovatno pre deset godina. Kosovski Albanci bi to rešenje tada sigurno lakše prihvatili - ističe Montgomeri.

On smatra da je međunarodna zajednica otišla daleko u ideji o nezavisnosti Kosova u sadašnjim granicama, pa je malo verovatno da će sada promeniti kurs.

- Najverovatniji ishod, bar za međunarodnu zajednicu, jeste da nastavi da insistira na pregovorima o tehničkim pitanjima u nameri da napravi podužu listu sporazuma, nadajući se da će, vremenom, to voditi normalizaciji odnosa. Ne vidim šta bi bilo koja vlada u Srbiji mogla da uradi kako bi promenila ovu politiku - zaključuje Montgomeri.

Grci umanjuju broj Albanaca

Broj Albanaca u Grčkoj varira u zavisnosti od izvora, pa se tako pominje od 300.000 do čak 600.000 Albanaca. Grčki izvori, naročito tamošnji mediji, zvanično navode da 98 odsto stanovnika čine Grci, a ostatak Turci, Bugari i Albanci, ne precizirajući koliki je to broj.

S druge strane, Albanci navode da ih u toj zemlji ima najmanje 600.000.

Pelević: Natalitet je albanski politički projekat

Funkcioner SNS Borislav Pelević objašnjava da kosovski Albanci, osim što vrše stalni pritisak na sve manji broj Srba, već godinama sprovode projekat povećanja nataliteta, kako bi ih bilo što više.

- Oni sanjaju o „velikoj Albaniji“, o tom pripajanju, ali taj san im se neće ostvariti. Bio sam pre tri dana u Albaniji službeno i razgovarao i s našom manjinom, ali i sa Albancima. Tamo, osim pojedinih političara iz vlasti koji to zagovaraju, uopšte ne postoji raspoloženje za ujedinjenje s Kosovom. Naprotiv, postoji veliki animozitet Albanaca iz Albanije prema onima s Kosova - kaže Pelević.

On dodaje da su preostali Srbi na Kosmetu izloženi konstantnim pritiscima i zastrašivanju kako bi se što pre iselili. Pelević ističe i da je ideja o podeli Kosova, koja je ponovo aktuelizovana, prihvatljiva za Srbe sa severa pokrajine.

- Oni se čak i nadaju da će se to dogoditi, ali šta onda sa Srbima južno od Ibra - pita Pelević.

Bajram Redžepi: Kako da zabranim rađanje?

Da je natalitet na Kosovu sve viši, te da se, i pored masovnog odlaska u inostranstvo, broj Albanaca na Kosovu održava na istom nivou, potvrđuje i Bajram Redžepi, tamošnji ministar policije. On, međutim, tvrdi da povećanje broja Albanaca nije projekat vlasti.

- Ne možemo mi nikome zabraniti da rađa. Oduvek smo imali puno dece, nije to ništa novo - kaže Redžepi. On dodaje da ne postoji opšte raspoloženje na Kosovu o pripajanju Albaniji.

- To zagovaraju pojedine ekstremne grupe, ali većina građana ne - tvrdi Redžepi. A ideju o podeli Kosova, kako kaže, ne žele da razmatraju.

Ne odustaju od „velike Albanije“

Politički program pokreta Samoopredeljenje Albina Kurtija svodi se na jedan cilj - svi Albanci u jednoj državi. Kurti smatra da bi „prirodna Albanija“ trebalo da obuhvata Albaniju, Kosovo i delove Crne Gore, Makedonije, Srbije i Grčke.

(Kurir)