Курир: "Подела Косова је најмање зло"

Након што је заменик премијера и лидер СПС Ивица Дачић изјавом да је потребно разграничење Срба и Албанаца усталасао домаћу јавност, отворено је ново питање: да ли је први човек социјалиста говорећи о подели свете српске земље починио јерес или је само изнео тај предлог као далековиди визионар, имајући у виду да су Срби у јужној покрајини деценијама изложени притисцима, насиљу, протеривању с вековних огњишта.

Да не заборавимо и чувено албанско оружје - високу стопу наталитета. Због ових и неких других разлога саговорници Курира сматрају да би Дачићеву идеју свакако требало размотрити.

Лидер СПО Вук Драшковић, коме овај сценарио није стран, оцењује да је сада мало могуће доћи до поделе покрајине.

- Можемо само да се боримо за примену нестатусног дела плана Мартија Ахтисарија, који је потребно оснажити неким решењима из бившег плана З-4 за Србе у Хрватској. На овај начин би косовски манастири и Срби с Косова били статусно везани за Србију. То је оно што је могуће остварити, али само ако будемо водили реалну и одговорну националну политику - истиче Драшковић.

Аналитичар Душан Јањић поздравља, како каже, „храброст и јасноћу Ивице Дачића да проговори јавно о подели Косова као једној од опција“.

- Он је рекао нешто веома важно, што већ дуже време постоји као идеја спаса. Било је и раније неколико покушаја да се у иностранству излобира подршка за неку врсту поделе, али само да се види како би међународна заједница реаговала. Велика је храброст то што је Дачић изнео такав предлог, о којем би било добро расправљати у стручној јавности - каже Јањић.

Он, међутим, додаје да није право време за причу о подели Косова.

- Србија тренутно није у јакој позицији, немамо велику подршку са стране, а још постоје и озбиљни проблеми са Албанцима на југу Србије. Ипак, ту опцију би требало размотрити и направити добру стратегију - каже Јањић.

Некадашњи амбасадор САД у Србији Вилијем Монтгомери оцењује да је „најмање лоше решење за косовско питање подела“.

- То је далеко од савршеног решења, из много разлога, укључујући и оно да ће многи Срби с Косова остати ван те поделе јер су расути по целој територији Косова. Такође, то би још више охрабрило Албанце у Србији и Македонији да се још јаче залажу за поделу - каже Монтгомери и додаје:

- Ипак, уз пуну подршку међународне заједнице, као што је то до сада био случај у подршци независности Косова, ова подела може да реши једно велико питање, које највише спречава регион да буде стабилан. Оптимално време да се ово уради било је вероватно пре десет година. Косовски Албанци би то решење тада сигурно лакше прихватили - истиче Монтгомери.

Он сматра да је међународна заједница отишла далеко у идеји о независности Косова у садашњим границама, па је мало вероватно да ће сада променити курс.

- Највероватнији исход, бар за међународну заједницу, јесте да настави да инсистира на преговорима о техничким питањима у намери да направи подужу листу споразума, надајући се да ће, временом, то водити нормализацији односа. Не видим шта би било која влада у Србији могла да уради како би променила ову политику - закључује Монтгомери.

Грци умањују број Албанаца

Број Албанаца у Грчкој варира у зависности од извора, па се тако помиње од 300.000 до чак 600.000 Албанаца. Грчки извори, нарочито тамошњи медији, званично наводе да 98 одсто становника чине Грци, а остатак Турци, Бугари и Албанци, не прецизирајући колики је то број.

С друге стране, Албанци наводе да их у тој земљи има најмање 600.000.

Пелевић: Наталитет је албански политички пројекат

Функционер СНС Борислав Пелевић објашњава да косовски Албанци, осим што врше стални притисак на све мањи број Срба, већ годинама спроводе пројекат повећања наталитета, како би их било што више.

- Они сањају о „великој Албанији“, о том припајању, али тај сан им се неће остварити. Био сам пре три дана у Албанији службено и разговарао и с нашом мањином, али и са Албанцима. Тамо, осим појединих политичара из власти који то заговарају, уопште не постоји расположење за уједињење с Косовом. Напротив, постоји велики анимозитет Албанаца из Албаније према онима с Косова - каже Пелевић.

Он додаје да су преостали Срби на Космету изложени константним притисцима и застрашивању како би се што пре иселили. Пелевић истиче и да је идеја о подели Косова, која је поново актуелизована, прихватљива за Србе са севера покрајине.

- Они се чак и надају да ће се то догодити, али шта онда са Србима јужно од Ибра - пита Пелевић.

Бајрам Реџепи: Како да забраним рађање?

Да је наталитет на Косову све виши, те да се, и поред масовног одласка у иностранство, број Албанаца на Косову одржава на истом нивоу, потврђује и Бајрам Реџепи, тамошњи министар полиције. Он, међутим, тврди да повећање броја Албанаца није пројекат власти.

- Не можемо ми никоме забранити да рађа. Одувек смо имали пуно деце, није то ништа ново - каже Реџепи. Он додаје да не постоји опште расположење на Косову о припајању Албанији.

- То заговарају поједине екстремне групе, али већина грађана не - тврди Реџепи. А идеју о подели Косова, како каже, не желе да разматрају.

Не одустају од „велике Албаније“

Политички програм покрета Самоопредељење Албина Куртија своди се на један циљ - сви Албанци у једној држави. Курти сматра да би „природна Албанија“ требало да обухвата Албанију, Косово и делове Црне Горе, Македоније, Србије и Грчке.

(Курир)