Kristofer Hil: Za Srbiju potpuno neodrživo da ostane u dobrim odnosima sa Rusijom

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio je danas da se smanjila mogućnost izbora kada je sukob u Ukrajini u pitanju, i dodao da je za Srbiju, kako je rekao, potpuno neodrživo da ostane u dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom.

"Srbija je zemlja koja se ponosila veoma dobrim odnosima sa zemljama širom sveta, pa i sa Rusijom. Sasvim je neodrživo nastaviti dobre odnose sa Rusijom. Rusija je napravila haos u pola sveta, izazvala ogromne probleme svima, zaoštrila izbore i svima jasno stavila do znanja šta treba da rade", rekao je američki ambasador na 23. Beogradskom ekonomskom forumu u hotelu "Metropol", preneo je Tanjug.

Naveo je da su u početku svi mislili da će sukob trajati kratko, ali da su sada svi svesni da će potrajati i da, kako je kazao, moramo ostati sa tim problemom dok se ne reši.

"Moramo da budemo veoma jaki sa Ukrajinom dok se ovo ne reši. Mislim da je jedna od gorkih ironija tog rata što bolje možemo da vidimo šta će biti budućnost Ukrajine, nego Rusije. Mislim da se Rusija zaista dovela u veoma nepoznate vode. Ne znamo gde će biti Rusija", pokušao je Hil da ubedi srpsku javnost da odustane od podrške Rusiji.

(Da li je) nemoguće znati šta Rusija želi u Ukrajini

Kako tvrdi Hil, najveći problem je što niko, pa ni Rusija, ne zna šta želi ratom u Ukrajini.

"Gotovo je nemoguće shvatiti šta žele u Ukrajini. Izgleda da su hteli da nateraju Ukrajince da požele da budu Rusi, što je imalo suprotan efekat od prvog dana. Rekli su da su imali neku koncepciju i da ih zanima istočna Ukrajina. Nije jasno ni da je to ono što oni žele. Mislim da nacije u osnovi moraju da znaju šta žele. A mi imamo naciju, Rusku Federaciju, koja jednostavno nema pojma šta želi da radi", smatra Hil, i ujedno optužuje rusko rukovodstvo da je "izgubilo osećaj za realnost".

Uprkos Hilovim tvrdnjama, Moskva je u više navrata javno isticala zabrinutost zbog tretmana (pro)ruskog stanovništva u Donbasu pod postmajdanskim vlastima, ali i opasnosti koju naoružavanje Ukrajine i sve jasnije okretanje ka NATO-u predstavlja za rusku nacionalnu bezbednost.

Diplomatski angažman Moskve po ovim pitanjima posebno je bio intenziviran krajem 2021. godine, ali su SAD i članice NATO-a odbacile pozive Rusije da joj se pruže bezbednosne garancije.

Podsetimo, i glavni pregovarač ukrajinske strane u neuspelim mirovnim pregovorima iz marta 2022. godine David Arahamija nedavno je priznao da je sukob mogao tada da se završi samo da je Kijev pristao na vojnu neutralnost, ali su ga od toga odgovorili zapadni političari, a pre svega tadašnji britanski premijer Boris DŽonson.

(RT Balkan)