Кристофер Хил: За Србију потпуно неодрживо да остане у добрим односима са Русијом

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил оценио је данас да се смањила могућност избора када је сукоб у Украјини у питању, и додао да је за Србију, како је рекао, потпуно неодрживо да остане у добрим односима са Руском Федерацијом.

"Србија је земља која се поносила веома добрим односима са земљама широм света, па и са Русијом. Сасвим је неодрживо наставити добре односе са Русијом. Русија је направила хаос у пола света, изазвала огромне проблеме свима, заоштрила изборе и свима јасно ставила до знања шта треба да раде", рекао је амерички амбасадор на 23. Београдском економском форуму у хотелу "Метропол", пренео је Танјуг.

Навео је да су у почетку сви мислили да ће сукоб трајати кратко, али да су сада сви свесни да ће потрајати и да, како је казао, морамо остати са тим проблемом док се не реши.

"Морамо да будемо веома јаки са Украјином док се ово не реши. Мислим да је једна од горких иронија тог рата што боље можемо да видимо шта ће бити будућност Украјине, него Русије. Мислим да се Русија заиста довела у веома непознате воде. Не знамо где ће бити Русија", покушао је Хил да убеди српску јавност да одустане од подршке Русији.

(Да ли је) немогуће знати шта Русија жели у Украјини

Како тврди Хил, највећи проблем је што нико, па ни Русија, не зна шта жели ратом у Украјини.

"Готово је немогуће схватити шта желе у Украјини. Изгледа да су хтели да натерају Украјинце да пожеле да буду Руси, што је имало супротан ефекат од првог дана. Рекли су да су имали неку концепцију и да их занима источна Украјина. Није јасно ни да је то оно што они желе. Мислим да нације у основи морају да знају шта желе. А ми имамо нацију, Руску Федерацију, која једноставно нема појма шта жели да ради", сматра Хил, и уједно оптужује руско руководство да је "изгубило осећај за реалност".

Упркос Хиловим тврдњама, Москва је у више наврата јавно истицала забринутост због третмана (про)руског становништва у Донбасу под постмајданским властима, али и опасности коју наоружавање Украјине и све јасније окретање ка НАТО-у представља за руску националну безбедност.

Дипломатски ангажман Москве по овим питањима посебно је био интензивиран крајем 2021. године, али су САД и чланице НАТО-а одбациле позиве Русије да јој се пруже безбедносне гаранције.

Подсетимо, и главни преговарач украјинске стране у неуспелим мировним преговорима из марта 2022. године Давид Арахамија недавно је признао да је сукоб могао тада да се заврши само да је Кијев пристао на војну неутралност, али су га од тога одговорили западни политичари, а пре свега тадашњи британски премијер Борис Џонсон.

(РТ Балкан)