Kristofer Hil za RTS: Ukupni odnosi Sjedinjenih Država i Srbije se popravljaju, mislim da se nalazimo u zdravoj fazi. Srbija mora da ima na umu da joj ne treba veza sa sa prošlošću, već sa budućnošću

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kaže za RTS da američke firme ne postavljaju političke uslove. Poručuje da ne želi da otvara nekakav rat graditelja auto-puteva, siguran je da kineske firme grade dobre puteve i ne želi to da osporava. Verujem da će Srbi biti veoma zadovoljni "Behtelovim" auto-putem, istakao je Hil.

Kristofer Hil, ambasador Sjedinjenih Američkih Država, u proteklih sedam dana govorio je na čak tri ekonomska događaja, a njegovo obraćanje najavljeno je i na još jednoj konferenciji koja okuplja predstavnike srpske privrede. U razgovoru za Oko magazin, Kristofer Hil je odgovarao na pitanja otkud odjednom toliko interesovanje američkog ambasadora za ekonomiju, ali i da li dolazak američkih investicija u našu privredu ima i neku političku cenu.

Gospodine Hil, čini se da Srbija postaje sve atraktivnija za američki biznis. Predstavnici Američke Centralno-evropske asocijacije pre nekoliko meseci posetili su Srbiju, sastali se sa predstavnicima naše vlasti, da bismo nakon toga saznali da žele da investiraju u energetiku i IT sektor. Šta je sada Srbiju učinilo atraktivnijom za američke investicije?

- Američkim firmama je najvažnije to što će Srbija pre ili kasnije, ne znamo tačno kad, ali Srbija će pre ili kasnije biti u Evropskoj uniji. Znam da mnogi Srbi brinu da li će se to ikada desiti, ali američke firme veruju da će Srbija biti u Evropskoj uniji. I kad pogledate mapu, a to je važno za sve, videćete da je Srbija na veoma dobrom mestu. Ako ovde izgradite neku fabriku, veoma ste blizu Evropske unije, a uskoro ćete i biti u Evropskoj uniji.

Mislim da je položaj Srbije veoma važan. Druga stvar je to što je Srbija poznata po veoma dobroj radnoj snazi, posebno po tehnološki pismenim mladim ljudima. Američki IT sektor zbog toga prilično zainteresovan za ulaganje u Srbiju. Vidimo mnogo ulaganja u tehnološkoj oblasti, i to toliko da Srbija sad ima najveći obim razmene usluga sa Sjedinjenim Državama, više nego sa bilo kojom drugom zemljom. Uprkos tome što smo veoma daleko, na drugoj strani Atlantika, postoji mnogo razloga za saradnju i očekujem da se ona pojača u budućnosti.

Američka ulaganja u Srbiji su oko četiri milijarde dolara. To nije mnogo u poređenju s nekim drugim zemljama. Šta ste čekali toliko dugo?

- Sjedinjene Države ulažu na mnogo različitih mesta. Imamo mnogo investicija širom sveta. Mislim da američke firme gledaju da li zemlja ima budućnost, da li ima zakone i procedure. Za biznis su neophodni stabilnost i jasna pravila igre kako bi naše firme radile.

Srbija je mnogo napredovala u toj oblasti i mislim da američke firme to vide. Taj broj od četiri milijarde će u budućnosti rasti i mislim de će Sjedinjene Države postati veliki ulagač u ovoj zemlji.

Političko uslovljavanje ovde je uvek razlog za zabrinutost. Znate da je utisak srpske javnosti da američki novac uvek dolazi uz neku političku cenu. Postoje li neki politički uslovi, kao što je sprovođenje Ohridskog sporazuma ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, kao što ste rekli pre nekoliko dana?

- Mislim da američke firme ne postavljaju političke uslove. To nisu državne firme, to su privatne firme. Mislim da ćete videti da američke firme imaju veoma raznolike upravne odbore i njihovi članovi od menadžera firmi žele da čuju zašto ulažu u određenu zemlju. "Čuli smo da tamo ima problema, čuli smo da ta zemlja ima problema sa susedima..." To su pitanja kakva oni postavljaju.

Ja to ne bih posmatrao kao uslovljavanje, već kao želju američkih firmi da znaju da će to mesto biti mirno i da neće morati svojim deoničarima i upravnim odborima da objašnjavaju zašto se njihova očekivanja nisu ispunila. To nema veze sa uslovljavanjima, već sa dobrom poslovnom praksom.

Vidite li Otvoreni Balkan kao dobru priliku za američke firme? Zašto Otvoreni Balkan nema podršku Evropske unije, Nemačke na primer?

- Ne mogu da govorim u ime Nemaca. Ali mogu da kažem da su Otvoreni Balkan i koncept Otvorenog Balkana i boljih odnosa u susedstvu izuzetno važni. S poslovnog stanovišta – ako otvorite fabriku u zemlji H, možda ćete želeti da tržište te fabrike bude veće od te zemlje i da obuhvati više zemalja.

Mislim da su ideja Otvorenog Balkana i Berlinski proces slične inicijative. To jest, ako imate fabriku, trebalo bi da vam budu otvorena tržišta više zemalja, ne bi trebalo da vaši kamioni stoje na granicama čekajući da dobiju pečat na nekom komadu papira, trebalo bi da mogu samo da prođu.

Mislim da je zato Otvoreni Balkan veoma važan koncept jer on uvećava tržište.

Kako to izgleda u poređenju sa Berlinskim procesom? Svaki takav integracioni projekat koji olakšava i ubrzava regionalizaciju je dobra ideja. Mislim da Srbija u tome ima posebnu odgovornost, jer je velika u poređenju s nekim drugim zemljama Balkana. Mislim da Srbija mora pomoći nekim od tih zemalja da prevaziđu istorijsko nasleđe i nedostatak poverenja. I kad se to uradi, a ubeđen sam da će se to desiti, mislim da će ovakva inicijativa biti korisna ne samo za Srbiju, već i za sve njene susede.

Ulaganje u infrastrukturu je ključno za Srbiju. "Behtel-Enka" gradi Moravski koridor, ali bilo je žalbi da je taj konzorcijum bio jedini ponuđač. Je li to konkurentno?

- Naravno da jeste! Znam ponešto o Moravskom koridoru. Zanimljivo je što tu nije reč samo o izgradnji puta i postavljanju asfalta na zemlju. To je ogroman građevinski poduhvat, jer izvođači radova pokušavaju da spreče eventualne poplave i nastoje da Morava postane prijatelj poljoprivrednika, a ne njihov neprijatelj.

U to se ulaže ogroman trud i mislim da je sjajno što ćete imati taj put. Mogu zamisliti ta sela i njihove stanovnike čija deca sad žive u Beogradu. Ta deca će sada zahvaljujući auto-putu moći da dovedu svoju decu kod babe i dede na nedeljni ručak i da stignu da se vrate u Beograd u nedelju uveče. Taj put donosi mnogo dobrih stvari.

Ali ja hoću da naglasim da je to mnogo više od puta, to je projekat na kome se izvode radovi na regulaciji vodenih tokova i mnogi složeni građevinski podhvati.

Što se tiče pitanja ko je bio ponuđač, to su bile firme koje mogu da izvedu te radove, a američka firma "Behtel" je svakako sposobna za to.

Hoće li to promeniti percepciju da i Amerikanci u Srbiji mogu da naprave dobar put, a ne samo Kinezi?

- Ne želim da otvaram nekakav rat graditelja auto-puteva. Siguran sam da kineske firme grade dobre puteve, neću to da osporavam. Verujem da će Srbi biti veoma zadovoljni "Behtelovim" auto-putem i mislim da mnoge zemlje treba da se fokusiraju na infrastrukturu, jer morate biti veoma konkurentni drugim zemljama.

I kad firme pogledaju Srbiju i uporede je s nekom drugom zemljom, zanimaće ih postoji li infrastruktura. Mislim da Srbija danas ima veoma solidnu infrastrukturu ako pogledamo put koji od Beograda vodi sve do Grčke; to je odličan auto-put. Moravski koridor spaja istok i zapad Srbije. I mnogi drugi putevi se grade u Vojvodini. Da ne pominjem potrebu za širokopojasnim internetom i drugim pojedinostima koje dolaze.

Zato mislim da se Srbija fokusira na prave stvari i to svakako privlači pažnju i ulaganja američkih firmi.

"Rio Tinto" je član Američke Centralno-evropske poslovne asocijacije i tužio je Srbiju zbog zaustavljanja njihovog projekta "Jadar". Da li vi kao ambasador podržavate taj projekat?

- Kao prvo, ne bih da se mešam u taj spor usred sudskog procesa. Reći ću samo da će narod Srbije odlučiti o tome kako želi da organizuje svoju privredu. Želi li privredu zasnovanu na rudarstvu, jer u Srbiji je mnogo rudnika, a neki od njih su kineski, kao Bor, gde se eksploatiše ruda bakra.

Da li ćete otvoriti rudnik litijuma? Mislim da Srbija mora imati na umu da joj treba veza sa savremenom privredom, ne veze sa prošlošću, već veze sa budućnošću, jer Srbija će verovatno već 2024. početi da proizvodi svoj prvi električni automobil. Tu se dešava mnogo toga. Ali kad je reč o izboru u pogledu litijuma i "Rio Tintovog" projekta, o tome mora da odluči srpski narod.

Znate da ovde postoje razne političke inicijative protiv litijuma. Uostalom, i vi u Nevadi imate slične političke inicijative protiv litijuma.

- Takve političke inicijative postoje svuda u svetu. To je deo demokratskog procesa, u tome nema ničeg lošeg. Ako se zalažete za neki projekat, morate nastojati da objasnite kako ima više prednosti nego mana, ali to je unutrašnji proces koji će srpski narod morati da reši.

Jedna vest iz energetskog sektora uopšte nije dospela u žižu javnosti. Jedna američka firma je deo konzorcijuma odabranog za strateškog partnera EPS-a. To je projekat izgradnje solarne elektrane velikog kapaciteta sa sistemom baterija za skladištenje energije. Njen kapacitet je oko jednog gigavata. To je više od 10 odsto našeg ukupnog energetskog kapaciteta.

Je li američko prisustvo u oblasti obnovljive energije neka vrsta odgovora na rusku dominaciju u energetskom sektoru?

- Ne bih da u to mešam politiku, ali mislim da je Srbiji svakako potrebno da ima mogućnost energetskog izbora i energetsku nezavisnost. Srbija ne sme dozvoliti da dođe u situaciju da neka zemlja može da joj zapreti prekidom snabdevanja energijom. Mislim da je to opasna pozicija za Srbiju i za svaku drugu zemlju.

Ono što omogućava deo te energetske nezavisnosti jeste neverovatan razvoj tehnologije solarnih sistema. Videćemo kako će se to odvijati. Ima mnogo posla na tom konkretnom ugovoru koji ste pomenuli. Ali postoji mogućnost da za našeg života, zahvaljujući solarnoj energiji i nekim drugim idejama koje stižu ovamo, uključujući vetroparkove, Srbija pređe na izvore energije koji ne ostavljaju ugljenik, i čak da stekne energetsku nezavisnost.

Ponavljam, ja volim da gledam u budućnost, ali mislim da Srbija u prošlosti nije uradila dovoljno da zadovolji svoje energetske potrebe. Mislim da Srbija sad to radi i ovaj projekat je primer toga. To je veoma inspirativno.

Ti projekti se realizuju u Srbiji i donose radna mesta koja će mnogo značiti za privredu ove zemlje. To je još jedna stvar koja utiče na potencijalne ulagače. Zanimaju ih izvori energije – kako će njihova fabrika raditi, odakle će stizati energija, da li će cene biti stabilne ili će morati da brinu zbog promena cena... Kad energiju budete proizvodili u Srbiji, to će u ogromnoj meri povećati priliv ulaganja. Znači, u ovoj zemlji se dešava mnogo uzbudljivih stvari, posebno u oblasti energetike.

Kad je potpisan Vašingtonski sporazum, bilo je nekoliko neprijatnih stvari za Srbiju, ali i jedna dobra vest – da će DFC uložiti dve milijarde dolara u srpsku privredu. Znate li koliko je DFC uložio u Srbiju od tada?

- DFC je američka vladina organizacija. DFC je kroz bankarski sistem u Srbiji ponudio garancije zajmova u iznosu od oko trista miliona za mala i srednja preduzeća. Ako ste mala srpska firma koja ima problem da dobije dovoljno kapitala od banaka, jer banke brinu zbog vaše održivosti, dopada im se vaš projekat, ali su zabrinute, sada mogu dobiti garanciju zajma od DFC-a.

DFC je prošle godine učinio mnogo stavljajući na raspolaganje tih trista miliona dolara lokalnim bankama, i malim i srednjim firmama.

Možemo li da uradimo više? Nastavićemo da razmatramo šta još možemo da uradimo. U situaciji kad se ukupni odnosi Sjedinjenih Država i Srbije popravljaju, mislim da se nalazimo u zdravoj fazi. Kad ti odnosi počnu da se popravljaju, smatram da će se uporedo popraviti još mnogo toga, posebno privredne i trgovinske mogućnosti.

Kinezi deluju veoma ozbiljno u kada je reč o inicijativi "Pojas i put", čiji je i Srbija deo. Kako vidite kinesku ulogu u privredi Srbije?

- Znam da je Srbija veoma zainteresovana za odnos sa kineskom privredom. Ta odluka je na Srbiji. Nije korisno porediti "Pojas i put" sa DFC-om o kom smo upravo razgovarali.

Kina i Sjedinjene Države su potpuno različiti sistemi. Srbija ima dugogodišnje nasleđe saradnje sa različitim partnerima i zato je veoma zainteresovana za Kineze. Na Srbiji je da odlučuje o tome. Mi mnogo trgujemo s Kinom. Srbija traži neke poslove sa Kinom i videćemo šta će biti od toga. Ali u međuvremenu, naš posao je da vidimo kako da proširimo saradnju između Sjedinjenih Država i Srbije i zadovoljan sam kako se odluka razvija.

(RTS)