Kristofer Hil: Voleo bih da Kosovo i BiH uđu u Otvoreni Balkan, oni zaista žele nešto da urade. Pitanje Kosova krajnje emotivno za mnoge Srbe, međutim, napredak je postignut

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je, u intervjuu koji je organizovao Atlantski savet, naveo da bi voleo da vidi i Kosovo i BiH u inicijativi Otvoreni Balkan, kojoj priznaje zasluge za to što, kako kaže, "oni zaista žele nešto da urade". A komentarišući medijsko stanje u Srbiji, ambasador je rekao da nema dileme da se sredstva informisanja u Srbiji suočavaju sa brojnim izazovima.

„Nisam siguran da je valjana kritika kada se kaže da je Otvoreni Balkan pokušaj Srbije da dominira nad ostalima. To je decenijama ranije govoreno u EU o Nemačkoj, kao prevelikoj“, kaže Hil i dodaje da bi veoma voleo da vidi Kosovo u njemu. „To će zavisiti od njih. Jako bih voleo da vidim Bosnu u tome, a to će zavisiti i od njih”, dodao je američki diplomata.

Na pitanje zašto SAD podržavaju Otvoreni Balkan, ambasador Hil navodi nekoliko razloga za podršku inicijativi i daje priznanje Otvorenom Balkanu za trenutne odnose Srbije i Albanije. „Pre svega, otvoren je. Mislim, svako ko želi da se pridruži, a uzgred, to uključuje i Kosovo, dobrodošao je. Drugo, podržava standarde EU, u smislu vladavine prava, u smislu propisa. Čini se da je više fokusiran na to da uradimo nešto, a ne da proučavamo problem u narednih 10 godina – oni zaista žele da nešto urade. I za to im priznajem velike zasluge. Rekao bih da su srpski odnosi sa Albanijom dobri kao što verovatno nikada nisu bili u istoriji“, nastavlja američki ambasador u Beogradu.

Da li je kriza oko ličnih karata završena? Ne, prema mišljenju američkog diplomate. Navodi da je pred pregovaračima dug put i da moraju da pokušaju da se dogovore o planu za dalje i da ovakve jedanaestočasovne krize.

Reklo bi se da Hil ukazuje na vladu Kosova kada kaže da „postoji mnogo važnih pitanja i da ne voli kada se važna pitanja stavljaju iza hitnih“.

Na pitanje o pristupu premijera Kurtija u dijalogu iz perspektive da Srbija mora da počne da govori o punom priznanju Kosova, nasuprot fokusiranju Srbije na međukorake, Kristofer Hil odgovara da važnost koraka i pitanja koja se rešavaju pre normalizacije odnosa, kao što je život srpske zajednice na Kosovu u budućnosti, treba da ide zajedno sa drugim pitanjima.

„Oni imaju mnogo koraka da prođu u ovom dijalogu i mislim da je veoma važno proći kroz te korake. Na primer, postoji pitanje energije tamo gde nije bilo razumevanja, iako su blizu toga ko obezbeđuje struju i kolika će biti cena i ko naplaćuje i slične stvari. Dakle, to je jedno pitanje koje treba rešiti“, navodi Hil.

Dodaje da su važni napori u rešavanju pitanja nestalih osoba, jer je mnogo života izgubljeno tokom sukoba na Kosovu i porodice žele da se slučajevi u vezi sa gubitkom njihovih najmilijih zatvore. Dakle, to je još jedno pitanje koje treba rešiti, ističe Hil.

Na pitanje da li zahtev američkog izaslanika Gabrijela Eskobara da Srbija odustane od narativa da je Kosovo Srbija, već da Kosovo i Srbija treba da budu Evropa, Hil kaže da je „pitanje Kosova krajnje emotivno za mnoge Srbe, međutim, napredak je postignut“.

Govoreći o stavu predsednika Aleksandra Vučića o sankcijama Rusiji, američki ambasador se slaže da su ova pitanja izazov, ali kako ističe „nije sve mračno u tom pogledu“.

„Rekao bih da smo pozvali Srbe da pokušaju da se usklade sa tim. Istorija je snažan teret za sve ove zemlje, a u slučaju Srbije, samo reč sankcije ima prilično teško značenje za mnoge Srbe, koji su preživeli veoma teška vremena 1990-ih pod sankcijama. Dakle, to je pitanje koje, kao i mnoga pitanja u diplomatiji ne može i neće biti rešeno u datom danu. Niko neće da se udari u glavu i kaže – oh, sad sam shvatio da ćemo odmah promeniti politiku. Ali mislim, ako pogledate široki zahvat ovog pitanja, ako pogledate široki luk kuda Srbija ide – ona ide ka Zapadu. Ističete njihova istraživanja javnog mnjenja koja sugerišu da Srbija ima mnogo simpatija prema istoku. Ima istine u tome, ali ako pogledate gde srpski mladi ljudi idu da bi se školovali za posao, da bi se obučili i na koji model sebe vide da se fokusira, to je u velikoj meri prema Zapadu. Mislim da je naš posao da nastavimo da podstičemo to“, navodi Hil u intervjuu #BalkanDebrief.

„Nema dileme da se mediji u Srbiji suočavaju sa brojnim izazovima“

Hil ističe da, u procesu evrointegracija, na Sjedinjenim Američkim Državama nije da obećavaju članstvo Srbiji, ali da će je na tom putu ohrabrivati, a posebno u reformama koje koče taj proces, a tiču se vladavine prava i slobode medija.

„Nije upitno da u mnogim zemljama, uključujući Srbiju, postoje izazovi za slobodne medije, zapravo i predsednik Vučić je to konstatovao. Nema dileme, više treba uraditi na tim poljima, ali ja bih dodao da to nije jedina zemlja sa takvim problemima. Osnovno pitanje je kako ohrabriti zemlju da krene u pravom smeru? Da li se povlačite, ukazujete na to i povisite to. Možete da probate ako mislite da će upaliti, a najčešće neće. Zato pokušavate da radite na tome, da argumentujete zašto je važno uraditi neke stvari i istaknete međunarodne standarde slobode medija i pokušate da ohrabrite slobodu medija. Nedavno sam imao intervju na N1, koji je nezavisan medij u Srbiji… Treba je ohrabrivati, ali, na kraju građani će morati da odluče žele li da krenu tim putem“, rekao je Hil.

(N1)