Кристофер Хил: Волео бих да Косово и БиХ уђу у Отворени Балкан, они заиста желе нешто да ураде. Питање Косова крајње емотивно за многе Србе, међутим, напредак је постигнут

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил је, у интервјуу који је организовао Атлантски савет, навео да би волео да види и Косово и БиХ у иницијативи Отворени Балкан, којој признаје заслуге за то што, како каже, "они заиста желе нешто да ураде". А коментаришући медијско стање у Србији, амбасадор је рекао да нема дилеме да се средства информисања у Србији суочавају са бројним изазовима.

„Нисам сигуран да је ваљана критика када се каже да је Отворени Балкан покушај Србије да доминира над осталима. То је деценијама раније говорено у ЕУ о Немачкој, као превеликој“, каже Хил и додаје да би веома волео да види Косово у њему. „То ће зависити од њих. Јако бих волео да видим Босну у томе, а то ће зависити и од њих”, додао је амерички дипломата.

На питање зашто САД подржавају Отворени Балкан, амбасадор Хил наводи неколико разлога за подршку иницијативи и даје признање Отвореном Балкану за тренутне односе Србије и Албаније. „Пре свега, отворен је. Мислим, свако ко жели да се придружи, а узгред, то укључује и Косово, добродошао је. Друго, подржава стандарде ЕУ, у смислу владавине права, у смислу прописа. Чини се да је више фокусиран на то да урадимо нешто, а не да проучавамо проблем у наредних 10 година – они заиста желе да нешто ураде. И за то им признајем велике заслуге. Рекао бих да су српски односи са Албанијом добри као што вероватно никада нису били у историји“, наставља амерички амбасадор у Београду.

Да ли је криза око личних карата завршена? Не, према мишљењу америчког дипломате. Наводи да је пред преговарачима дуг пут и да морају да покушају да се договоре о плану за даље и да овакве једанаесточасовне кризе.

Рекло би се да Хил указује на владу Косова када каже да „постоји много важних питања и да не воли када се важна питања стављају иза хитних“.

На питање о приступу премијера Куртија у дијалогу из перспективе да Србија мора да почне да говори о пуном признању Косова, насупрот фокусирању Србије на међукораке, Кристофер Хил одговара да важност корака и питања која се решавају пре нормализације односа, као што је живот српске заједнице на Косову у будућности, треба да иде заједно са другим питањима.

„Они имају много корака да прођу у овом дијалогу и мислим да је веома важно проћи кроз те кораке. На пример, постоји питање енергије тамо где није било разумевања, иако су близу тога ко обезбеђује струју и колика ће бити цена и ко наплаћује и сличне ствари. Дакле, то је једно питање које треба решити“, наводи Хил.

Додаје да су важни напори у решавању питања несталих особа, јер је много живота изгубљено током сукоба на Косову и породице желе да се случајеви у вези са губитком њихових најмилијих затворе. Дакле, то је још једно питање које треба решити, истиче Хил.

На питање да ли захтев америчког изасланика Габријела Ескобара да Србија одустане од наратива да је Косово Србија, већ да Косово и Србија треба да буду Европа, Хил каже да је „питање Косова крајње емотивно за многе Србе, међутим, напредак је постигнут“.

Говорећи о ставу председника Александра Вучића о санкцијама Русији, амерички амбасадор се слаже да су ова питања изазов, али како истиче „није све мрачно у том погледу“.

„Рекао бих да смо позвали Србе да покушају да се ускладе са тим. Историја је снажан терет за све ове земље, а у случају Србије, само реч санкције има прилично тешко значење за многе Србе, који су преживели веома тешка времена 1990-их под санкцијама. Дакле, то је питање које, као и многа питања у дипломатији не може и неће бити решено у датом дану. Нико неће да се удари у главу и каже – ох, сад сам схватио да ћемо одмах променити политику. Али мислим, ако погледате широки захват овог питања, ако погледате широки лук куда Србија иде – она иде ка Западу. Истичете њихова истраживања јавног мњења која сугеришу да Србија има много симпатија према истоку. Има истине у томе, али ако погледате где српски млади људи иду да би се школовали за посао, да би се обучили и на који модел себе виде да се фокусира, то је у великој мери према Западу. Мислим да је наш посао да наставимо да подстичемо то“, наводи Хил у интервјуу #БалканДебриеф.

„Нема дилеме да се медији у Србији суочавају са бројним изазовима“

Хил истиче да, у процесу евроинтеграција, на Сједињеним Америчким Државама није да обећавају чланство Србији, али да ће је на том путу охрабривати, а посебно у реформама које коче тај процес, а тичу се владавине права и слободе медија.

„Није упитно да у многим земљама, укључујући Србију, постоје изазови за слободне медије, заправо и председник Вучић је то констатовао. Нема дилеме, више треба урадити на тим пољима, али ја бих додао да то није једина земља са таквим проблемима. Основно питање је како охрабрити земљу да крене у правом смеру? Да ли се повлачите, указујете на то и повисите то. Можете да пробате ако мислите да ће упалити, а најчешће неће. Зато покушавате да радите на томе, да аргументујете зашто је важно урадити неке ствари и истакнете међународне стандарде слободе медија и покушате да охрабрите слободу медија. Недавно сам имао интервју на Н1, који је независан медиј у Србији… Треба је охрабривати, али, на крају грађани ће морати да одлуче желе ли да крену тим путем“, рекао је Хил.

(Н1)