Кристофер Хил: Литијум је део будућности, Србија има прилику да у томе учествује. Пуно је проруског расположења на демонстрацијама, али те људе не брине литијум, већ кретање Србије према Западу

„Литијум је део будућности и мислим да је то прилика за Србију да учествује у тој будућности, али о томе ће Срби морати да одлуче“, рекао је у интервјуу за Н1 амбасадор САД у Београду Кристофер Хил. Он је додао да је право људи да се слободно окупљају, али да су неки од окупљених на протестима против рудника проруски оријентисани, те да њих не брине литијум, већ кретање Србије према Западу. Ипак, истиче да све укупно посматрајући, Србија одаје утисак земље која се позиционира као да је на Западу и да се креће у добром правцу. У интервјуу за Н1 Хил је говорио и о дијалогу Београда и Приштине, као и о владавини права и слободи медија у Србији, и могућности да српским држављанима буду укинуте визе за путовање у САД.

Н1: Дошли сте у Србију као амбасадор пре две, нешто више од две године. Рекли сте тада, јер сте у овом региону уназад скоро двадесет година, да сте изненађени да Србија није напредовала још даље према Западу. После ове две године, како видите свој рад у то време и да ли сте успели да остварите некакав напредак у својој замисли да се Србија придружи Западу?

Србија иде према Западу и доспела је даље него што је то био случај у прошлости

Хил: Та одлука је на другима, да процене да ли сам остварио напредак. Не сумњам уопште да је ово западњачка земља. Наравно, као и у другим земљама, постоје политички проблеми са којима ће Срби морати да се ухвате у коштац и реше их. Мислим да је ово земља у којој народ гледа према западу. Пуно је комплексних елемената који не постоје у другим земљама. У извесној мери, Србија је изашла из нечега што се звало Југославија, када су постојала другачија гледишта и виђења света. Мислим да тога још има. Ипак, по мени, Србија иде према Западу и доспела је даље него што је то био случај у прошлости. Неки од односа који се развијају, укључујући са САД, али и са Француском и другим земљама су јасан знак да се Србија, по мом мишљењу, креће у добром правцу.

Н1: Али ту се ради углавном о политичким аранжманима. Када је о Француској реч, ради се о пословима у вези са „Рафалима“, али у односима са САД, где тачно видите напредак?

Хил: Пре свега, возећи се овде према вашем студију, прошао сам поред више зграда у којима су смештене америчке компаније, на пример, у високотехнолошком сектору. САД су последњих година постале највећи трговински партнер Србије када је реч о услугама. Ако помислимо на то колико километара раздваја САД и Србију, то је велико постигнуће. Јасно је да је ово земља која жели да њене нове, високотехнолошке индустрије буду оријентисане ка Западу. То Србија ради са нама, али ту су и друге земље. Ако будете возили било којим путем у Војводини видећете многе фабрике компанија из Немачке или других земаља. Све укупно посматрајући, Србија одаје утисак земље која се позиционира као да је на Западу. Велико питање за српски народ и за сваку власт у Србији је када ће Србија остварити своје амбиције да уђе у Европску унију. Као Американац, често износим ставове о ЕУ, иако то није наш посао, али ја бих волео да се то деси што пре.

Н1: С тим у вези, да ли мислите да Србија испуњава захтеве Европске Уније? Сваке године се објављује извештај о напретку Србије, и сваке године добијамо велике минусе у областима као што су владавина права, медијске слободе, поглавље 23…

Хил: Прилично је сложено када кренете да рашчлањујете, односно да пролазите кроз тзв. кластере и поглавља, то је велики подухват. Ако се мало удаљите и погледате, кажете да је то веома лако и да је Србија прозападно оријентисана земља и да би требало да буде у ЕУ. Мислим да је ЕУ јасно ставила до знања Србији и другим земљама да јој је стало до њиховог учлањења, али да жели да пре тога реши своје проблеме. Једно од питања на којима ће Србија морати да поради су нека домаћа питања, попут владавине права, независности медија, али и других ствари. Ја на то гледам више као на преговоре, у којима се Србија труди да покаже да постиже напредак, и видећемо да ли ће ЕУ то прихватити.

Н1: Када говоримо о владавини права, видите да Србија ту не напредује ни по ком ЕУ стандарду. Можете ли да нам кажете шта би могла да буде прекретница са стране власти, да би ти захтеви били испуњени?

Хил: Пре свега, ако вас брине оно што влада, морате да се обратите влади.

Н1: То и радимо…

Хил: Да, али са тачке гледишта САД, ми желимо да видимо напредак. То није једноставна проблематика и ако се боље погледа, пуно је ту питања за сваку власт и није моје да се јавно изјашњавам о томе да ли би влада требало да уради више, или мање, то је нешто што би ви требало да установите у једној здравој дебати, на домаћем плану и то се у извесној мери дешава у парламенту, посебно у домену правосуђа. Оно што могу да вам кажем је да САД жели да помогне правосуђу. Имамо велики број програма, обука судија и слично. Свестан сам да то неће задовољити свакога, али се трудимо да помогнемо. Ако људи желе да помогнемо, ту смо. Ипак, Србија је за Србе и Срби ће морати то да решавају.

Н1: Да, али као што сте рекли, САД су уложиле поприлично новца у српски правосудни систем, али на крају не видимо никакве ефекте.

Хил: Ми стално процењујемо нашу помоћ да бисмо установили да ли постоји напредак у овом или оном домену. Имамо велики број различитих програма и морамо да их процењујемо, али то се не ради на телевизији. Разговараћу са нашим експертима и директно ћу од њих чути на шта треба да се фокусирамо, да ли треба да чинимо више или мање, то су питања којима ћемо морати да се бавимо. На крају крајева, дајемо новац америчких пореских обвезника као помоћ Србији да уради неке ствари и потребно је да постоји некакав напредак.

Н1: Када сте рекли да сте потпуно уверени да Србија иде према Западу, по ономе што наш председник Вучић говори ми то не чујемо. Чујемо да смо ми суверена земља, да не идемо ни на Запад или Исток, већ да смо окренути себи. Шта мислите о томе?

Хил: Ја мислим да ће Србија бити снажнија и још успешнија у оној мери у којој има пријатеље и савезнике који јој чувају леђа. Мислим да је управо то важно за Србију и није добро бити сам. И не мислим да је Србија сама. Што се тиче питања везаних за председника Србије и других функционера, ја не волим да разговарам са људима преко телевизије. Волим да разговарам директно, када ме нешто брине или имам неко питање. Настојим да избегавам јавне изјаве, које обично не помажу да се неки проблем отклони.

Н1: Један од највећих проблема Србије у овом тренутку је проблематика ископавања литијума. У парламенту су у току расправе опозиције и власти. Недавно сте рекли да сте приметили антизападни наратив на протесту против литијума. Где се то конкретно приметили и шта вас тачно ту брине?

Видимо пуно проруског расположења на демонстрацијама

Хил: Пре свега, српски народ има право на изражавање у оквиру дебате о литијуму или било ком другом питању. Слобода окупљања је суштински важан елемент демократије и ми то гласно подржавамо. Ипак, у вези са неким демонстрацијама против литијума, многи од демонстраната били су класични еколошки демонстранти, чије се мишљење разликује од власти и неких инвеститора. Због тога је председник Рио Тинта дошао у Србији, провео неко време слушајући људе и покушао да одговори на нека питања. То је нормалан процес, да грађани изражавају своје преокупације. Међутим, има и других елемената. Ако погледамо неке од учесника – не сви – то су они који се не баве толико преокупацијама Србије, већ преокупацијама других, конкретно Русије. Да сам ја Србин, био бих забринут. Постоје оптужбе да Америка подржава неке од тих демонстрација, али ми се трудимо да то не буде случај. Нисмо 100 одсто успешни у томе, али се заиста трудимо да не дође до ситуације да САД, а посебно амерички порески обвезници, не финансирају интерну дебату унутар српског народа. Нисам сигуран да те исте стандарде поштују Руси, и видимо пуно проруског расположења на тим демонстрацијама. Понављам, то можда није већина, али постоји.

Није случајно да је немачки канцелар био у Србији, као и друге водеће западне компаније

Н1: Али проруско расположење се шири у Србији…

Хил: Да, али српски народ мора са тим да се избори, али је јасно да Русију не занима ни литијум или друге ствари које би могле да Србију поведу према Западу. Није случајно да је немачки канцелар био у Србији, као и друге водеће западне компаније. Литијум се, иначе, експлоатише у овом тренутку у САД и више европских земаља, међу којима је и Немачка. То је део будућности, и будућност економије, будућност саобраћаја. Биће то велики фактор и Србија има прилику да учествује у тој будућности и мислим да је то прилика за Србију. Ипак, о томе ће Срби морати да одлуче. Оно у чему се не слажем са неким људима, ја не видим шта Русија ради, не улаже у Србију, већ напротив, Русија покушава да успори свако кретање Србије према Западу.

Н1: Ако кажете да је Русија умешана у те протест, ви онда имате другачији приступ према људима који протестују? Већина, или бар неки, су проевропски настројени, као на пример Зелено-лева странка.

Хил: То је потпуно у реду. Као што сам рекао, треба поштовати право на слободно окупљање и изражавање у било ком облику, под условом да нема насиља. Не говорим о тим људима, већ о чињеници да су неки проруски оријентисани људи ту, не зато што их брине литијум, већ их брине кретање Србије према Западу. То је оно што ме брине. Што се тиче људи који су забринути за литијум, на многа њихова питања постоје одговори. Али они које брине то што Србија иде према Западу, уместо према Истоку, то је потпуно друга ствар.

Н1: Када видите како људи реагују на могућу експлоатацију литијума, и да и до 60 одсто, према неким анкетама, страхује од копања литијума, зар не видите да је та сила која форсира тај пројекат изузетно јака, без некаквог разумног објашњења у датом тренутку?

Хил: Свако питање, па и то, мора да се разјасни. За људе који подржавају пројекат, а ја иначе мислим да је то добар пројекат, али одлука није на мени. Дакле, мислим да се мора одговорити на сва та питања. Нека од њих нису добра питања, али лоше питање не постоји, већ само лоши одговори. Мислим да би требало одговорити на та питања и мислим да се то и дешава у парламенту. Иначе, то није ништа необично, дешава се и у САД, и код нас је било демонстрација против литијума, на крају се одлучило да се копа, али видећемо шта ће одлучити српски народ.

„Најбоље за Србију и Косово је да граница не дели две земље већ да олакшава комуникацију“

Н1: Да пређемо на Косово. Били сте овде 1999, и данас сте овде, и знате како су текли преговори тада, а знате и како теку данас. Видите ли разлику?

Хил: Када сам се вратио у Србију више од 20 година касније, изненадило ми је то што је то питање остало актуелно као и последњи пут када сам се за њега интересовао. У међувремену, радио сам у бројним другим деловима света, био сам на Блиском истоку, у Источној Азији и када сам видео да је питање Косова и даље велики извор велике напетости… Мој лични став и драго ми је да кажем да се са мном слажу многе земље, укључујући и ЕУ, које су преузеле на себе незахвални задатак да помажу дијалог, мој лични став је да нам је потребна нормализација између Србије и Косова. Да граница не буде граница која дели две земље, већ граница која олакшава комуникацију. То је најбоље за све, укључујући народ на Косову и народ Србије. Дакле, надам се да ће се тај процес, који води амбасадор Лајчак, наставити. Надам се да ће логика остварења нормализације и решавања проблема људи на Косову превладати. Људи морају да знају каква их будућност очекује. Ту се не ради о високој политици, већ је народу потребно објаснити како ће то да изгледа. Да ли ће имати болнице, да ли ће моћи да се школују на српском језику. Људи имају право да знају те ствари, то су питања регулисана у оквиру Заједнице српских општина, ја и моја влада бисмо желели да се то и реализује. Нећу вам дати виђење Приштине, морате да доведете неког госта из Приштине да о томе говори, али мислим да ствари морају да иду напред и желим да додам да су српске власти у оквиру дијалога имале врло конструктиван приступ и волео бих да се то настави.

Н1: Рекли сте да српске власти имале позитиван приступ у том дијалогу…

Хил: Напорно су радиле да изграде одговарајући приступ. Ипак, желим да још једном нагласим – ако сам забринут за неке ствари, не говорим о томе на телевизији, већ у личном разговору са људима.

Н1: Али може се упоредити ситуација када сте преговорали са Милошевићем – били сте у Холбруковом тиму – а сада такође учествујете на неки начин. Која је разлика између Милошевићевог и Вучићевог времена?

Хил: Пре свега, нисмо имали никакве преговоре са Милошевићем, јер је он одбијао да разговара о том питању и то је био велики проблем, зато се није ни покушавала решити та ситуација. Данас постоји труд да се пронађе некакав компромис, али нисмо још до тога дошли. Наравно да је то проблематично питање, јер САД имају другачији став од Србије, јер су признале Косово. Али покушавамо да пронађемо решење, а суштина тога је нормализација и надам се да ћемо успети да је и остваримо.

Н1: Да се вратимо на антизападне и проруске наративе и проруске ставове… Видели сте да се министар Вулин састао са Владимиром Путином у Кремљу. Рекли сте да Србија иде према западу, али није ли то потпуно противречно тој западној „агенди“?

Хил: Ако указујете на противречности, треба да позовете господина Вулина и да му поставите исто питање. Ја говорим о Србији, а не о сваком Србину кога сам упознао или за кога сам чуо. Њега нисам упознао, али бих вам предложио да га позовете у емисију и питате шта ради.

Н1: Ми их стално позивамо и они се не одазивају.

Хил: Волео бих да могу да вам помогнем, али немам Вулинов број телефона, али будите упорни.

Н1: Сигуран сам да пратите случај белоруских или руских држављана који су овде. Андреј Гњот је још увек у некаквом кућном притвору. Да ли видите ту некакав напредак, јер неки страхују да би он могао да буде протеран у Белорусију.

Хил: Као што можете да замислите, ми мислимо да он не сме бити протеран у Белорусију, веома је важно да Србија настави да ради оно што је дужна да ради као чланица УН, односно да штити људе од прогона, у конкретном случају ако би се он вратио. Ми пажљиво пратимо тај случај.

Србија много јасније подржава Украјину и осуђује руску агресију

Н1: Има примера да се Србији често прети, али нема никаквог напретка ту, како можемо да изађемо из тог ћорсокака. Шта је потребно променити?

Хил: У извесној мери, неке промене су спроведене. На пример, Србија много јасније подржава Украјину и осуђује руску агресију. Србија је осудила агресију у прошлости и наставља да је осуђује, али мислим да је Србија била веома јасна у помагању Украјини, укључујући и у домену електричне мреже, јер Руси и даље бомбардују цивилну електричну инфраструктуру. Србија је веома јасна, присуствовала је важним састанцима у вези са Украјином и то је велики корак унапред и нешто што заслужује ширу похвалу. Мислим да је Србија повукла неке добре потезе. Да ли би Србија требало да уради више или би могла да уради више? Могао бих да причам о томе, али не на телевизији.

Н1: Да се вратимо на слободу медија. Довољно сте дуго у Србији да видите шта се дешава на медијској сцени. Постоје ли слободни медији у Србији?

Хил: „Слободни“ је релативан појам. У Србији постоји велика подела морам да кажем. Али подела, поларизација је то што јесте, један медији има потпуно супротан став од других. Волео бих да има мање поларизације, да се конкретне теме посматрају на појединачан начин, уместо да буду само против власти или за власт. Иначе, у новембру иду амерички избори и код нас постоји исто тако поларизација. То је нешто што не погађа само Србију и одраз времена у коме живимо.

Н1: Подршка властима, као што знате, није предвиђена Законом о медијима. Ми као новинари залажемо се да се одговори на питања у интересу народа који живи у овој земљи.

Хил: То и треба да радите. Желим јасно да кажем да подржавамо оно што се ОЕБС труди да постигне по питању медија, слободе медија, реформе изборног процеса. Ми смо у великој мери укључени у та настојања да се спроведу реформе. Питање је како спровести реформе, а истовремено не појачавати тензије. То је увек изазов за једног дипломату и то је оно што покушавам да постигнем.

Н1: Пошто се поменули ОЕБС, они су учествовали у процесу промена медијских закона. Оно што, између осталог, ти закони предвиђају је поновно увођење РЕМ-а. И то се неће десити.

Хил: У вези с тим, рећи ћу вам само да се закон мора поштовати. Што се појединости тиче, оставићемо то за неку прилику која није на телевизији.

Н1: У реду, више пута сте поменули „нетелевизијско окружење“…

О визном режиму за грађане Србије – „Попут многих других ствари, потребно је да прође време“

Н1: На крају смо овог интервјуа, за крај једно питање које ће занимати многе у Србији. Да ли ће САД икада укинути визни режим за грађане Србије?

Хил: Није ми драго што сте то питали, јер је то тешко питање. Био сам у више земаља којима је некада била потребна виза за САД, данас више не. На пример, у Републици Кореји, многима су одбијени захтеви за визу, што значи да је постојао проблем, нису имали безвизни режим. Временом, са бољом економијом – не потцењујте значај боље економије у многим пољима, на пример политичким реформама, или чак визним реформама – све се ређе дешавало да људима у Кореји који су подносили захтев за издавање визе тај захтев буде одбијен. На крају, одлучено је да се укину визе за грађана Кореје. Волео бих да се нешто слично деси и са Србијом. Исто се догодило у Пољској. Када сам ја био тамо, визе су биле осетљива политичка тема, између осталог и визе за Америку. Данас Пољацима није потребна виза. Волео бих да и овде буде исто.

Н1: У чему је онда проблем?

Хил: То је математички проблем. Наиме, захтев за визу би требало да подносите само ако испуњавате услове да је добијете. Ако можете, дакле, да докажете да имате довољно чврсте везе са Србијом, да нећете искористити туристичку визу да би сте се преселили за стално у САД. Ако се то поштује и буде мање виза које се морају на жалост одбити – јер нико не воли да му виза буде одбијена – у неком тренутку доспећемо у ситуацију које су успеле да изборе друге земље.

Н1: Нешто оптимистично за крај, али још увек без правог завршетка…

Хил: Попут многих других ствари, потребно је да прође време.

(Н1)