Кристофер Хил: Долазимо до кључног момента у процесу дијалога и Споразумa о нормализацији односа Београда и Приштине. Волео бих да се Србија више усклади са ЕУ по питању санкција Русији

Мислим да сви схватамо да долазимо до једног кључног момента у процесу дијалога у Бриселу и будућем Споразуму о нормализацији односа Београда и Приштине, рекао је амбасадор САД у Београду Крисфофер Хил у интервјуу за Еуронеwс Србија. Хил је навео да је оптимиста и да мисли да је Споразум добар за обе стране, дефинитивно за Србију, а добар је и за Косово. 

"Главно питање за Србију, и мислим да је то иначе позитиван тренд, јесте да преговара са ЕУ. И док преговара са Косовом, Србија практично преговара са ЕУ о скупу обавеза на које ће се обавезати према ЕУ. Е сада, да ли треба да будем оптимиста за то, видећемо... Мислим да смо вблизу једног кључног тренутка у том процесу и видећемо како ће то испасти", рекао је Хил.

Шта мислите о имплементацији, чули смо супротстављене закључке преговарача - шта је разлог за то? 

- Често имамо другачије закључке, али оно што је јасно је да ће доћи до спровођења неких кључних питања. Једно од најважнијих, а то је рекла и ЕУ, и САД, то је потреба да се што пре оснује Заједница српских општина (ЗСО). То је важно из више разлога - јер је то дугорочна обавеза, прошло је десет година и то је један разлог да се са тим крене. Други је још важнији, а то је да српска заједница која живи на Косову дуго, дуго времена, зна која је њихова будућност.  

Често говорите о ЗСО - да ли мислите да смо близу њеног формирања и да ли ће се то заснивати на Бриселском споразуму или искључиво на том Споразуму и да ли ће то бити знак да долази до имплементације? 

- Да, долази до имплементације. Преговори су били тешки, али долази до јасне смернице, а то је Бриселски споразум из 2013. Иако ће преговори наравно бити тешки, ђаво је у детаљима, како се каже, а има их пуно. Али, мислим да имамо јасне смернице јер из првих шест тачака Бриселског споразума из 2013. знамо како ће изгледати та заједница. Не желим да кажем да ће бити лако, јасно је да људи имају другачије идеје о томе, али на крају тог процес биће јасно на који начин Срби који живе на Косову у тешким условима у овом тренутку, како треба да гледају будућност.

Како пребродити то кад господин Курти каже да не би требало да буде аутономије за Србе? 

- Мислим да су то тешка питања, људи понекад нешто кажу и онда још више отежају цео процес. Верујем у медијаторе, верујем господину Лајчаку и господину Ескобару, да они јасно схватају обе стране - и господина Куртија и српску страну. Мислим да постоји један консензус о томе шта следи и шта ће се десити. Наравно, пуно се разговара и прича и ако то све у преговорима укрстите, не изгледа увек добро, али постоји једно разумевање веће него што речи то показују.  

Кажете да ће обе стране бити конструктивне? 

- Видећемо, вероватно ће бити искрене размене мишљења, још један дипломатски израз мислим да постоји схватање обе стране да ово не може вечно да траје. Мора да постоји напредак. Многи у Србији посматрају ово питање ЗСО и кажу ‘ми верујемо у преговоре, али морамо да видимо резултате’. Видећемо како ће испасти, али мислим да сви схватамо да долазимо до једног кључног момента у овом процесу. 

Изјавили сте већ да су питање решавања спора Београда и Приштине и неувођење санкција Русији - различите ствари. На који начин проналажења решења за Косово у овом тренутку убрзава тај процес, опет због ситуације у Украјини? 

- Ако погледате са чиме се међународна заједница, а сада евроатланска заједница суочава је тешка и опасна ситуација у Украјини због руске агресије. Велика пажња је сада на Украјини, са правом. Рецимо, Борељ после Охрида није имао пуно времена да прича о тим разговорима већ се одмах вратио на питање потребе да Украјинци добију помоћ да се бране од “руске агресије”. То је кључно питање и у свачијем је интересу да се питања попут Косова и попут тог дијалога између Београда и Приштине реше на један позитиван начин, тако да људи могу да се концентришу на оно чиме треба да се баве у овом тренутку, а то је да помогну Украјини да се брани од “агресије”. 

Рубин долази у посету Западном Балкану, али не и у Србију

Чули смо последњих дана занимљиву вест, гдин Џејмс Рубин, бивши помоћник америчке државне секретарке Медлин Олбрајт дао је интервју за Н1 и рекао да ће посетити Западни Балкан. Рекао је да ће тема бити медији и медијско окружење, загађено дезинформацијама Русије. Имате ли више информација о том ангажовању? 

- Господин Рубин је одређен за специјалног изасланика који се бави медијима и борбом против дезинформација које долазе не само из Москве - фокусира се на ту тематику. Примарни фокус ће бити Европа. Мислим да он долази у посету неким земљама Западног Балкана, колико знам не у Србију - можда евентуално касније. 

Занимљив наслов на једном регионалном порталу у том контексту - да ли Ескобар одлази? 

- Не, не то апсолутно нема никакве везе са послом Габријела Ескобара, то су посебне функције. Да једноставно разјасним и одагнам ту гласину, то није истина.  

Хвала што сте нам то појаснили. Хајде да говоримо о вашој недавној изјави, када сте изразили саучешће жртвама бомбардовања на годишњицу бомбардовања Србије. Рекли сте да прошлост не сме бити заборављена, али да би људи требало да крену даље. Шта ви мислите о реакцијама које су уследиле? 

- Знам да су овде јака осећања везана за 1999. Наравно, нико од нас не жели да каже да све то треба заборавити, али важно је да људи схвате у ком правцу се налази будућност и да тамо крену. Ја имам велико саосећање за породице људи који су изгубили живот у тим тешким временима деведестих година, не тражим од њих да забораве, али морамо се окренути бољој будужћности за нашу и њихову децу. То сам хтео да кажем том приликом. 

Дакле, нисте замолили људе да забораве, нити да опросте? 

- Већ само да се окрену будућности, наравно о томе треба да одлуче сами људи како ће да крену напред, али то је важно. 

Отворени Балкан је најузбудљивија инцијатива и она која највише обећава

Хајде да разговарамо о неким иницијативама на Западном Балкану. Последња је КВАД иницијатива ЕУ, она се састоји од Северне Македоније, Албаније, Косова и Црне Горе. Циљ је повезивање између тих земаља, на спољнополитичком плану према ЕУ, како је ви схватате? 

- Поздрављамо све иницијативе земаља региона да разговарају о својим заједничнким циљевима и подухватима. Те четири земље желе да разговарају о томе како да координирају своју спољну политику тако да буде у складу са ЕУ и да покушају да убрзају чланство. Наравно, те земље су у различитим фазама, али мислим да је то једно настојање вредно похвале. Сваки пут када земље седну да координирају ситуацију, да избегну да дође до неких подела, то је увек добра иницијатива. Не верујем да је то на уштрб неке друге иницијативе... Има неких позитивних које су у току на Балкану, о регионалним интеграцијама. Рецимо, инциијатива Отворени Балкан је најузбудљивија од тих инцијатива и она која највише обећава. Ја сигурно то пратим и да ли ту може нешто више да се уради и може ли Америка да помогне. 

Мислите ли да то нису супротстављене иницијативе?  

- Наравно да не.  

"Волео да се Србија више усклади са ЕУ по питању санкција"

Чули смо изјаве у нашим емисијама о иницијативи КВАД да је то можда политичка порука која истиче разлике између земаља које су увеле санкције Русији и оних који нису? 

- Питање санкција Русији је одвојено питање, неке од тих земаља немају директне актвине везе са Русијом, неке земље у оквиру КВАД-а немају неку размену енергената са Русијом, тако да имају неко другачије виђење. Та иницијатива је настојање да се успостави координација неких мањих земаља у региону у вези са Србијом и питањем усклађивања са ЕУ по питању увођења санкција Русији. Србија ту мора сама да донесе одлуку у неком тренутку. Већ годину дана и више у Србији се мисли да је она сама доживела тешке санкције и не жели да их уводи другима. Многе земље у Европи, мање земље су увеле санкције не зато што сматрају да ће Русија због тога прекинути своју агресију на Украјину, већ схватају да имају одговорност према другим земљама. То је нешто о чему ће Србија морати сама да одлучује. Да је до мене, а није - ја бих волео да се Србија више усклади са ЕУ укључујући и по питању санкција, али Србија ће то одлучити.  

Не звучи толико хитно када ви то кажете? 

- Ако питате Европљане они мисле да је то хитно питање и ја то разумем. САД су увеле велики број санкција Русији, ми бисмо преферирали да се Србија придружи осталим. Руска агресија против Украјине је ужасна, ја никада нисам видео тако нешто у свом животу. Напади на цивилну инфраструктуру, безумни напади војске ,рецимо у Бахмуту... Све је то изменило Украјину која ће то морати да преброди. Трајаће годинама, али искрено речено променила се још више и Русија. Велико питање је да ли ће Русија икада бити иста после овога што су урадили својим суседима.

Састанак са тужитељкама: Мешање у унутрашња питања?

Да се вратимо на Србију. Недавно сте се састали са тужиоцима Бојаном Савовић и Јасмином Пауновић, јавно сте их подржали. Званична реакција Министарства спољних послова је да се мешате у унутрашња питања суверене државе. Да ли сте се мешали? 

- Као амерички амбасадор у Србији имам две главне функције, једна је да објасним људима у Србији оно што се дешава у Америци И да ту нема неспоразума. Истовремено, мој посао је да покушам да схватим оно што се дешава у Србији и разговарам са што је више људи могуће. У контексту тога, било ми је задовољство да се упознам са две тужитељке - једна од њих је иначе обучавана у Америци за свој посао и била је то добра прилика да чујем њихово мишљење.  

Дакле, нисте се мешали? 

- Сваки добар дипломата мора да има контакте са људима. Не вреди ништа да седите у амбасади и причате сами са собом. Морате да изађете напоље и разговарате и, можда још важније - да слушате.

Још један процес се дешава у Хагу - суђење бившим члановима ОВК, они су оптужени по личној одговорности за злочине против човечности, ратне злочине... Ако буду осуђени да ли је то проблем за НАТО који је сарађивао са њима деведесетих? 

- Суд за ратне злочине је одавно основан, чак и пре онога што се дешавало на Косову. Мислим да је важно да дозволимо наставак тих суђења, да се презентују докази, да оптужени имају прилику да се објасне, видећемо шта ће рећи судије на крају. Мислим да није релевантно да сада причамо о томе јер суђење траје.  

"Неке од наших најбољих и најсавременијих компанија улажу у Србију"

Разговарали смо о санкцијама, о дијалогу Београда и Приштине, често чујемо да ће, ако будемо имали позитиван исход, доћи некаква награда обема странама. Чини се да је протеклих месеци економска сарадња између САД и Србије боља – да ли је то један од позитивних исхода? 

- Ми смо веома поносни на нашу економску сарадњу са Србијом. Неке од наших најбољих и најсавременијих компанија улажу у Србију. Не само да улажу у себе, већ улажу и у Србију и њену будућност и младе људе. Ја сам поносан на то, не бих стављао у контекст Бриселског дијалога или ситуације са Приштином. Ја бих то ставио у контекст успешнијих односа између Србије и САД. Ја ћу пуно времена проводити позивајући америчке фирме да послују у Србији јер заиста мислим да наше две земље могу једна другој пуно да понуде. 

(Јуроњуз)