КРИК: Жандарм Вучковић наређивао криминалцима, уништио телефоне Салета Мутавог након његовог убиства

 Високопозиционирани припадник полиције Ненад Вучковић Вучко био је шеф хулиганско-криминалној групи коју је најпре предводио Александар Станковић Сале Мутави, а затим Вељко Беливук, показује низ докумената, видео и аудио-записа до којих су током вишемесечног истраживања дошли новинари КРИК-а. Вучковић је, према скупљеним доказима, овим криминалцима годинама наређивао, пратио њихове активности, подучавао их како да се односе према припадницима других криминалних група, али је и неколико дана након Станковићевог убиства уништио његове телефоне. У аудио-запису који КРИК поседује Вучковић тврди да је његова група имала „целу полицију у рукама“, док мноштво других информација показује да су Вучковићеве колеге из полиције и тужиоци знали за његову повезаност са криминалом, али да су то годинама игнорисали.

„Кад сам мислио да смо најмоћнији били, е, у ствари, тад смо већ пали. Све информације, све могуће, имаш целу полицију у рукама, али најслабији си… Најслабији, кад мислиш да си најмоћнији“, истакао је припадник елитне полицијске јединице Жандармерија Ненад Вучковић звани Вучко средином децембра 2018. године обраћајући се окупљеним сарадницима.

Ови сарадници, међутим, нису биле његове колеге из полиције, већ хулигани и криминалци који су обезбеђивали чувени београдски сплав „Фристајлер“, чији је скривени власник, како сам тврди, био управо Вучковић. 

Овај полицајац је тако паралелно водио два живота: у једном је био истакнути члан Жандармерије и требало је да се бори против криминала. У другом, тајном, имао је криминалце који су радили за њега.

Међутим, крајем 2018. године, када је Вучковић сазвао овај састанак, његов скривени живот полако се распадао.

Вучковићев главни штих у београдском подземљу, криминалац и шеф хулигана Александар Станковић звани Сале Мутави, убијен је 2016. године. Неко време након тога Вучковић је наставио да ради са Станковићевим наследником Вељком Беливуком, али су им се путеви разишли. Жандарма су почели да напуштају и други сарадници те се екипа полако осипала.

У данима пре овог састанка из 2018, у београдском клубу који су Вучковићеви момци обезбеђивали, догодила се туча и један од њих је добио батине. Пребијени хулиган, Владимир Грек, сматрао је да га је екипа изневерила. Био је пред одлуком да напусти групу. 

Управо због тога Вучковић је сазвао екипу. У покушају да Грека приволи да остане да ради са њим, жандарм је решио да до детаља испита шта се све дешавало те вечери и утврди ко је одговоран за тучу.

Састанак је искористио и да сарадницима практично одржи предавање о томе како функционишу ствари у криминалу и да им јасно укаже на грешке које су годинама чинили. Док је говорио, Грек га је тајно снимао, а до тог аудио-снимка дошли су новинари КРИК-а.

Овакав говор о криминалу, ретко кад забележен, открива многе тајне из српског подземља и доноси нове информације о познатим догађајима и односима између група. Осим снимка, новинари КРИК-а су у истраживању Вучковићеве групе дошли и до низа докумената, међу којима су кључни записник са Вучковићевог саслушања поводом убиства његовог пријатеља и сарадника Станковића, као и сведочење ухапшеног криминалца који је тужилаштву открио наводну улогу Вучковића у покушају разбојништва. 

Информације које су новинари прикупили откривају не само да је Вучковић годинама предводио групу криминалаца, већ и да су његове колеге из полиције и тужиоци знали за то, али да након тих сазнања ипак ништа нису предузели.

Тако, рецимо, на саслушању у вези са убиством Станковића, Вучковић је колегама из полиције признао да му је убијени криминалац био „један од најбољих другара“, као и да је након убиства уништио његове мобилне телефоне.

„Та два мобилна телефона, били су код мене дан-два и док сам био сам у стану, могу рећи у нервном растројству, бесу, жалости, немоћи, тузи што ми је убијен друг, што га више нема, сломио сам оба телефона и мислим да сам их бацио у контејнер испред моје зграде“, признао је Вучковић.

Упркос томе, тужилац Зоран Бабић, по чијем налогу је Вучковић саслушан, није покренуо истрагу против њега. 

Новинари су дошли и до исказа криминалца Милоша Курћубића који је након хапшења због разбојништва 2020. године, у тужилаштву испричао да је „Ненад Вучковић звани ‘Вучко Жандарм’ организовао и смислио” ту криминалну акцију. У овом предмету жандарм је такође остао ван домета истраге.

Вучковић је, како је сам рекао, са својом групом „полицију држао у шаци“, али је ипак константно морао да решава различите проблеме у које је са сарадницима упадао – чује се на снимку до којег је КРИК дошао.

Да би спасао живот сараднику који је нокаутирао Зорана Јакшића, водећег човека клана „Америка“, ступио је у контакт са озлоглашеним убицом овог клана – Жељком Максимовићем Маком. Максимовића Србија тражи већ више од 20 година због убиства полицијског команданта Бошка Бухе.

„Два живота ми треба да успем да (Дарка Ристића) Меду сачувам од клана ’Америка’… да молим Маку да не убију Меду“, рекао је Вучковић на снимку до којег је дошао КРИК.

На снимку се чује и како Вучковић износи до сад непознате детаље о Станковићевој ликвидацији. Жандарм тврди да су до убиства довели Станковићеви исхитрени потези којима се замерио шкаљарском клану – након чега је вођа ове групе Јован Вукотић наложио његову ликвидацију.

Снимак и документа чију садржину КРИК ексклузивно објављује, али и други подаци које су новинари годинама прикупљали – судска и тужилачка документа, полицијске белешке, као и разговори са људима који су упознати са дешавањима у подземљу – откривају нове детаље о улози српске полиције у криминалу, а пре свега Вучковића, који је један од недодирљивих.

КУМОВСКЕ ВЕЗЕ

Вучковић, висок и снажан четрдесетчетворогодишњак пореклом из Крушевца, дуже од деценије дисциплину је развијао у војсци у којој је био припадник специјалне бригаде. У 2016. години променио је посао – прешао је у полицију и касније постао координатор Жандармерије.

Дисциплина је била важан чинилац и у другом послу којим се паралелно бавио – обезбеђењем ноћних клубова. За то је окупио екипу хулигана и криминалаца, које није било тако лако контролисати.

Кључно је било Вучковићево пријатељство са Александром Станковићем, криминалцем осуђиваним због диловања дроге, кога су звали Сале Мутави. Станковић је постао шеф хулиганске групе чији је циљ био да преузме доминацију на трибини Фудбалског клуба Партизан. 

О свом пријатељству са Салетом Мутавим, Вучковић је у полицији отворено говорио, показује документ до ког је ексклузивно дошао КРИК.

„(Александар) Станковић је био један од мојих најбољих другара… Упознао сам га 2013. године на прослави ФК Партизан где су славили навијачи и управа клуба. Он је тада био један од вођа навијача. Пошто и навијам за Фудбалски клуб Партизан почео сам да се дружим и повремено виђам с њим“, испричао је Вучковић у полицији 2019. године. 

Вучковићев посао није био лак. Требало је да, преко Салета Мутавог, контролише групу састављену од бивших навијача Црвене звезде и других фудбалских клубова који су преко ноћи себе представили као навијаче Партизана, због чега су симболично названи „Јањичари“. Ипак, ове хулигане, углавном сирове ликове који мисле да све може да се реши насиљем, успевао је да држи под контролом. 

Са Станковићем се дружио – ишао је с њим на утакмице, а како је посведочио полицији, виђали су се и ван тога. Неки од њихових тренутака са трибина овековечени су на фотографијама, на којима навијају насмејани и загрљени. 

„Ишао сам с њим на не више од три фудбалске утакмице и око седам до осам пута на кошаркашке утакмице када је играо Партизан“, рекао је Вучковић када је био испитиван у полицији и додао да су се виђали и у познатом ресторану „Џери“ и на сплаву „Фристајлер“. „Тема наших разговора био је спорт, као и односи међу навијачима, дешавања у управи клуба.“

У догађаје у управи клуба Вучковић је био и активно укључен. Неки од тадашњих руководилаца клуба оптуживали су га да је са „Јањичарима“ давао подршку политичкој струји која је хтела да преузме моћ у клубу. 

Најмање једном састанку управе присуствовао је као представник навијача, а бивши потпредседник Владимир Вулетић рекао је да је Вучковић заправо био прави вођа хулиганске групе.   

„То је била Вучкова група. Изнад Мутавог је био Вучко, он је њих координирао. Нису смели ништа без њега”, казао је раније за КРИК Вулетић, објашњавајући и да је жандрам био близак генералном секретару Владе Србије и политичком моћнику Новаку Недићу. 

„Јањичари“ су преузели трибину и постали страх и трепет на стадиону. Моћ коју су црпели из подршке коју су им Вучковић и други из државног врха пружали, винула их је у висине и ушли су у сукобе који ће многе коштати главе. 

Мафијашки рат који је 2014. избио између црногорских кланова – шкаљарског и кавачког, уздрмао је балканско подземље и проширио се на Србију. „Јањичари“ су стали на страну кавчана. 

„У то време су стално биле туче, упуцавања и обрачуни и Станковић се из тих разлога осећао угроженим“, испричао је Вучковић у полицији рекавши да је 2016. године његов пријатељ имао обезбеђење због сукоба навијача, као и да је тренирао сваки дан по пет сати. 

Ипак, криминални рат, по свему судећи, Станковићу је дошао главе. У октобру 2016. године изрешетан је у Београду.

„Колико се сећам, три дана пре његовог убиства сам се видео са њим, мислим да је било у ресторану ‘Џери’ на Новом Београду… Не могу да се сетим ко ми је јавио да је убијен, али знам да сам у време убиства примио велики број позива“, испричао је Вучковић. 

Вучковића је, како је испричао у полицији, губитак пријатеља веома погодио. Током година су се зближили и имали су планове да буду кумови.

„28. октобра 2018. требало је да буде његова свадба, а он ме је питао да будем његов кум, што сам ја и прихватио“, рекао је Вучковић 2019. године. „(Станковићева мајка) је предивна жена са којом се и дан данас дружим, виђам и долази ми на славу.“ 

Вучковић је, упркос бесу и тузи коју је осећао, био опрезан. Требало је да води рачуна о остатку екипе, као и о себи.

Након убиства Станковића, из полиције је узео његове ствари, међу којима и два мобилна телефона. Ови телефони могли су да буду битан траг у истрази ликвидације, али и да открију друге важне ствари – са ким је све био у контакту и о чему је комуницирао.  

Ипак, због Вучковића се те ствари вероватно неће сазнати.

„Та два мобилна телефона, били су код мене дан-два и док сам био сам у стану, могу рећи у нервном растројству, бесу, жалости, немоћи, тузи што ми је убијен друг, што га више нема, сломио сам оба телефона и мислим да сам их бацио у контејнер испред моје зграде“, овако је Вучковић објаснио када је упитан у полицији о Станковићевим телефонима.

Жандарм је колегама рекао и да о ликвидацији свог пријатеља не зна много.

„О организаторима, извршиоцима убиства знам само из новина, јавног поговарања, прича са улице и о томе могу да причам, али ћу све рећи оно што се већ зна.“ 

Испоставиће се, ипак, да је слагао колеге из полиције и да је о случају знао много више.

НОВИ ДЕТАЉИ О УБИСТВУ САЛЕТА МУТАВОГ

„На данашњи дан је Салету рођендан, јутрос би прославио 31. рођендан“, присећао се Вучковић убијеног другара када је држао лекцију својој екипи 13. децембра 2018. године.

Жандарм им је испричао, како се чује на снимку овог разговора до ког је дошао КРИК, да зна ко је и због чега убио Станковића.

„Две године од убиства тапкамо у месту. Иако знам све од почетка до краја, џабе, они нису ту, ниједан у Београду, у Србији“, рекао је.

За Станковићево убиство нико није ухапшен нити је оно званично расветљено. Обавештајна агенција БИА у свом извештају, чије је детаље раније објавио КРИК, изнела је сумњу да је ликвидацију наручио шеф црногорског шкаљарског клана Јован Вукотић. 

Иста сазнања имао је и Вучковић, чује се на снимку.

Он је своју екипу подсетио на то да је Станковић направио неколико исхитрених потеза – који су га на крају коштали живота. Учествовао је, између осталог, у пребијању познатог криминалца Ивана Павловића Икера, члана шкаљарског клана, у септембру 2016. године.

„Они одвале Икера. Сутрадан, он (Станковић) мени каже овако: ‘Брате, ово је морало да се уради, ово је удар на породицу, на част моју, на ово, на оно’. Ја рекох: ‘Јеси ти сигуран да је то баш тако како си ти замислио? Је л’ тај човек има било какве везе или на било који начин тебе угрожава?’ Каже он: ‘Сигуран сам.’ Прође два дана, он мене зове и каже: ‘Брате, све си био у праву, претеро сам, није ово требало да се деси’“, присетио се Вучковић и напоменуо да пребијање Икера, ипак, није директно довело до Станковићевог убиства.

Међутим, следећи Станковићев потез – када је увредио шефа шкаљарског клана – коштао га је живота, тврди на снимку Вучковић. Станковић је певао неку песму коју је посветио шефу шкаљараца, са намером да га омаловажи. То је била кап која је прелила чашу, сматра жандарм.

„Исте те недеље (када је Икер пребијен), певали су ово за Вукотића, што је била иницијална каписла да овај да паре да га убију”, објаснио је Вучковић. „Певали су песму он и (Владимир) Рогановић, грлили се, само су то урадили. И овај (Вукотић) реко: ‘Због тога ћеш 10 метака у главу да добијеш’. Није ни због Икерових батина, Икер ће накнадно да нас осуди.” 

Вучковић се, затим, још једном осврнуо на све грешке које је његов убијени другар и сарадник чинио како би са преосталим сарадницима из њих извукао лекцију. Како наводи, Станковић се, сем шкаљарцима, замерио и другом моћном криминалном клану – групи „Америка“.

„Низ таквих ситуација и околности где је увек он (Станковић) рекао: ‘Брате, у праву сам, то мора тако, част, понос’ – то га је коштало главе. На најбруталнији начин. Скупиле се јајаре и убиле га. К’о кера. Шездесет комада (метака) у ауту има, у његовом телу и ауту око 50 и нешто метака”,  објашњава Вучковић. „Ја кажем (Станковићу): ‘Стани мало, спусти лопту. Не треба да будеш пичка, није нико пичка. Али видиш ти како они реагују, како врате.’ Изабр’о пут погрешан, ‘оћеш да будеш главни у граду, сасекли су ти крила брзо.” 

Састанак који је Вучковић одржао, ипак, није био само о Салету Мутавом.

Жандарм је на примеру свог убијеног пријатеља остатку екипе желео да покаже како не треба да се понашају у свету криминала.

Послушајте део разговора у коме Вучковић говори о убиству Станковића

У тренутку када је Вучковић ово говорио, средином децембра 2018, његова екипа се осипала и овај састанак био је добра прилика да сарадницима укаже на раније грешке и објасни им да из њих треба да извуку поенте. Жандарм је тако покушао да их одржи на окупу.

КО ЈЕ СВЕ СА ВУЧКОВИЋЕМ НА САСТАНКУ

ГРЕШКЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ

„Кад сам мислио да смо најмоћнији били, е, у ствари, тад смо већ пали. Све информације, све могуће, имаш целу полицију у рукама, али најслабији си… Најслабији, кад мислиш да си најмоћнији“, истакао је Вучковић.

Набројао је више догађаја из прошлости како би сарадницима објаснио шта не треба да раде: да брутално пребијају госте клубова које обезбеђују, нападају чланове других моћних криминалних организација, омаловажавају и провоцирају супарнике, упадају у друге ноћне клубове и демолирају их. 

„Зна се кад треба да се зада ударац, а кад не. У главу смо га задавали тамо где не треба. И све то дошло је на наплату и још ће да се наплати“, рекао им је Вучковић. „Гледај само у последње три, четири године шта се све нама издешавало… Свуда смо уплетени и свуда је нечија глава у торби, од наших људи.“

Као велику грешку, Вучковић је истакао то што је члан екипе Дарко Ристић звани Меда почетком 2015. пребио Зорана Јакшића, другог човека једне од најмоћнијих криминалних организација – групе „Америка“.

Вучковић, као неко ко пази на своје људе, заложио се да Меду спаси од одмазде ове криминалне групе. Због тога је ступио у контакт са двојицом озлоглашених криминалаца – Сретеном Јоцићем званим Јоца Амстердам који је близак клану „Америка“ и који је тада робијао у пожаревачком затвору Забела, али и са главним убицом овог клана Жељком Максимовићем Маком.  

„Два живота ми треба да успем да Меду сачувам од клана ’Америка’… Је л’ ја титрам јајца начелнику Забеле из недеље у недељу како да решим проблем, да молим Јоцу Амстердама, да молим Маку да не убију Меду због оног случаја… Група ’Америка’, јесте свесни шта је то, која је то моћ?“

Вучковићу је муку задао и члан екипе Милован Тадић звани Микса када је као обезбеђење клуба „Тилт“ у децембру 2015. ударио госта који је касније преминуо. Тадић је осуђен на пет и по година затвора пошто је суд утврдио да је његов ударац био фаталан, али је пресуда укинута и у току је поновљено суђење.

„Људи моји, оном напукла слезина кад га Микса шутнуо, гледали смо сви онај снимак. Напукла му слезина мало и то се ширило. Како је он био у болници, нису утврдили одмах, и онда све шире и шире док му није буквално мозак блокирао и на крају преминуо човек“, чује се на снимку како, помало узрујано, говори Вучковић. 

Није то био једини случај да се чланови хулиганских екипа, очигледно сувише сирови да професионално обезбеђују клубове, брутално опходе према гостима.

„Значи 2007. или 2008, исто смо тако имали ситуације, дођу Веља (Велибор) Дуњић и навијачи Звезде и они нам као помажу да избацујемо људе, ал’ углавном масакрирају неког ни кривог ни дужног“, присетио се Вучковић.

Сарадницима је покушао да објасни да, с обзиром на то колико су снажни, морају да пазе када примењују насиље.

„Ти кад тучеш то није обична сила, то је брутална сила, мораш да је селективно користиш и да стварно процениш у којој ситуацији треба да је употребиш”, жандарм је скренуо пажњу једном од њих.

„Имао си ситуација неколико на прагу да људе ресетују и враћају у живот после твојих батина. Треба да се деси нешто? Је л’ треба нека будала да те избуши ножем, да те изрока због глупости? Сабери се више, ниси балавац.”  

Поменуо је и догађај у Бетон хали, згради у Београду у којој се налази више ресторана и клубова, мислећи, највероватније, на већ познати напад на клуб „Комитет“ који се десио само два месеца раније, у октобру 2018. године. Део екипе, наоружан палицама, упао је у клуб и полупао инвентар. Суђење за овај догађај и даље траје. 

„Јеси ме видео кад си дошао после Бетон хале? Јеси видео да сам могао да те прогутам целог, ал’ сам… Шта да ти кажем”, рекао је Вучковић хулигану Владимиру Греку. 

Вучковићеви сарадници, како је сам жандарм закључио, нису извукли поуке из свих ових догађаја и нису се опаметили, већ су наставили да стварају нове проблематичне ситуације.   

„Људи моји, мало смо плаћали грехове. (Тадић) оног шутну’, онај умре, Меда у животној опасности, Сале изгубио главу, Икер из затвора нуди паре да се освети за оно што је добио батине. И даље ми правимо нове такве ситуације. И кад је доста? И да л’ је доста? Никад, нема краја. Док сви не завршимо у гробу или у затвору? Је л’ то решење?”

Ипак, Вучковић их није окупио како би се са њима опростио. Био је то, заправо, говор који је требало да их одржи на окупу иако је постојала претња да ће екипа наставити да се расипа.

„Да вас не волим, да ми није стало до вас… Нећу да изгубим никог бре, хоћу да имамо неку припадност и пријатељство”, истакао је Вучковић како се чује на снимку.

Највише се обраћао сараднику Греку, који је, делује, желео да напусти тим. Грек се осећао издано јер је сматрао да сарадници нису учинили ништа да спрече момке који су га недавно пребили.

ИЗДАЈА

„Је л’ треба да нађем и дам 10.000 евра да се убију Неша и Оклагија (учесници туче)? Јесмо решили проблем? Нисмо. Вратиће нам се то опет на неки други начин, вероватно“, испричао је Вучковић сараднику Греку који је очигледно желео освету.

Грек је себе сматрао једним од посвећенијих радника обезбеђења. За разлику од колега, на посао је увек долазио раније, а редовно је и вежбао да би био у форми, истакао је на састанку.

„Ем што тренирам за овај посао, ем се и трудим, гледам да будем тамо максимално спреман. Пола њих тамо није спремно“, објашњавао је шефу Вучковићу. 

Ипак, десило се нешто што му је повредило его и пољуљало поверење у сараднике – нокаутиран је док је обезбеђивао ноћни клуб. Грек је био љут, сматрао је да га остатак екипе није заштитио. Осим на њих, био је киван и на оне који су га пребили и желео је освету. 

Овај догађај и заоштрени односи, делује, били су конкретан повод да шеф екипе Вучковић сазове састанак. Он је признао Греку да је у праву и да се у тој ситуацији нашао јер су његове колеге заказале. Упитао се и какав би исход био да су они који су пребили Грека били озбиљни криминалци.

„Шта да су били стварно нека озбиљна мафија? Шта да нам је дошо Руњо или неко тако? Шта би онда било?“, упитао их је Вучковић мислећи на Милоша Ниловића званог Руњо, члана супарничког шкаљарског клана, који је више пута избегао покушаје супарника да га убију.

Грек је заговарао да крену у освету и да, како је рекао – ономе ко га је нокаутирао „седне на грудни кош и отвори лобању“. 

Вучковић му је објаснио да би, ако се одлуче за то, морали да играју паметно.

„Ако се већ прихватамо тог посла, боље да то уради неко други у твоје име, а не ти.”  

Ипак, шеф је покушао да Грека убеди да освета није решење. 

„Можда је баш ово ситуација која је послата одозго да буде окидач, прекретница у твом животу да видиш шта ћеш да радиш. Добро размисли шта урадити”, рекао је Вучковић Греку. „Ти си из једне здраве и добре породице, имаш дивну мајку која жели за живота да шета унуче, а не у сандуку да те испраћа тамо зато што те нека јајара убила. И ја до краја живота да се бавим да ли сам га нашо или сам га решио или га нисам решио.”  

Вучковић је са Греком, закључује се из начина на који му се обраћа, имао посебан однос. Због тога што је повређен и што се осећа изневерено, дао му је две недеље слободно. 

„Имаћеш дневнице као да си радио. Можеш са мном на Копаоник горе”, рекао му је.

Покушао је да га измири са другим члановима екипе и убеди га да их не напушта. 

„Због оваквог сплета лудачких околности свађамо се овде… Свако има своју страну приче. А шта је закључак? Је л’ треба да се свађамо и даље? Да један другом не верујемо?”, пита Вучковић. „Нећу сигурно да дозволим да останем без Владе.”

Вучковић се бринуо за Грека. Очински га је саветовао да не улази у послове са дрогом. 

„Драгоцено те је имати као пријатеља. Стварно вредиш као човек. И нити треба да имаш везе с дрогом нити треба да имаш везе са било каквом делатности из тог света. Ово ти је опомена.“

Жандарм је знао, закључује се из разговора, да је Грек на прекретници и плашио се да може да пређе у део екипе који се недавно одвојио од њега. 

Ту екипу сада је предводио Вељко Беливук, некада близак Станковићев сарадник. Након Станковићевог убиства Беливук је заузео његово место и наставио да води групу хулигана под Вучковићевим покровитељством, што се види из низа различитих доказа које су прикупили новинари. 

Ипак, у једном тренутку, Беливук је напустио Вучковића и формирао своју групу „Принципи”, а жандарм се плашио да сада и Грек не оде за њим.

„Владо, пут који те води код Веље, то ти је пут у једном правцу без повратка и то у брзом, експресном возу“, рекао му је Вучковић.

Он је шефа убеђивао да не мора да брине за то: „Ја сам већ рекао њима (Беливуковој екипи) да сам с вама и да ту остајем.“

Ово је, међутим, била лаж. Вучковић је Грека већ изгубио.

Пре сусрета с Вучковићем, Грек се видео са Беливуком, који му је понудио помоћ за обрачун са људима који су га пребили. На састанак са жандармом дошао је са задњим намерама – тајно је снимио ствари о којима је тадашњи шеф потанко говорио. 

Испоставиће се, ипак, да су Вучковићеви савети били на месту и да ће Грека одлука да се придружи Беливуку много коштати.

ПУТ БЕЗ СВЕТЛОГ КРАЈА

„Сад је Веља у гасу да буде главни у граду. Изволи. Срећно и напред. А докле траје, видећемо. Ничија до зоре није горела. То је коло среће које се окреће константно. Негде добијеш, негде задаш, негде изгубиш“, готово пророчки је Греку рекао Вучковић на поменутом састанку у децембру 2018. године. „Не желим (Беливуку) зло, али он добро неће проћи. И пре него што очекује. Тај пут је пут без светлог краја, јако, јако лош.“  

Нешто више од две године касније, Беливук је ухапшен и са 31 сарадником оптужен за седам убистава која су починили у београдском предграђу Ритопек, у кући коју су звали „кланица“. Жртве су отимали, мучили, одсецали им главе и делове тела и млели у машини за млевење меса, како тврди тужилаштво. Грек, који се упркос Вучковићевим саветима придружио Беливуковој групи, завршио је на оптуженичкој клупи као члан ове екипе – тужилаштво тврди да је учествовао у једном бруталном убиству, али и у отмици дечка ког су касније мучили и силовали у просторијама на стадиону ФК Партизан.

Однос Вучковића и Беливука био је турбулентан.

Беливук, који је у групи од почетка, био је Станковићева десна рука и често је са њим и са Вучковићем био на утакмицама, о чему сведоче и фотографије које су објављене у медијима.   

Жандарм је са Беливуком наставио да сарађује пошто је, након убиства Станковића, заузео његово место. У порукама које су тада размењивали, а које је ексклузивно објавио НИН прошле године, Беливук је тврдио да је спреман да преузме место вође групе.

„Кунем ти се да се не бојим никога ни секунде и да сам спреман као и брат (Станковић) што је био“, писао је Беливук шефу Вучковићу.

Жандарм је Беливука прихватио на новој позицији. Беливук је предлагао да одмах освети Станковића, док је Вучковић сматрао да то није паметан потез. 

„Полако, молим те. Не показуј никакву нервозу. Ако желиш да помогнеш брату да га осветимо само омерта. Ћутање. Више никоме ни реч осим са мном“, написао је жандарм криминалцу. „Стрпи се, молим те… Радимо да их похватамо… Ево и Дијана (Хркаловић) те моли.“ 

Вучковићева преписка са Беливуком открива и да су о активностима криминалне групе обавештени и жандармови шефови – и то не само тадашња државна секретарка у МУП-у Дијана Хркаловић.

На Беливукову поруку да је спреман да преузме групу, Вучковић је одговорио: „Ја знам то. Зна она (Хркаловић). Зна шеф наш. Зна главни шеф. Али нема дана да ми неко пет пута не каже од њих да те држим под контролом да не урадиш ништа. И мораш да се сабереш. Полако.“ 

У порукама нису открили на кога мисле када помињу „шефа“ и „главног шефа“, а то нису утврдили ни полиција и тужилаштво када су касније дошли до ове преписке. 

Сарадња између Вучковића и Беливука потрајала је неко време. У једном тренутку су се, међутим, раздвојили и Беливук је са делом сарадника оформио нову групу „Принципи“. Да су односи захладнели јасно је из онога што Вучковић говори крајем 2018. године, а што је забележено на снимку до ког је дошао КРИК. 

Вучковић је сараднику Греку тада поменуо и случај убиства Властимира Милошевића, познатог као „убиство на шинама”. Случај је од старта био контроверзан – Беливук је ухапшен због овога, али на крају ослобођен након што су поједини докази компромитовани. Осим Беливуку, у овом случају судило се и његовом најближем сараднику Марку Миљковићу, иначе Милошевићевом куму.

„Он (Беливук) је решио једном то са Властом. И ти врло добро знаш како и на који начин је прошло… цена тога ће доћи на наплату. Је л’ желиш тим путем да идеш и у том возу?“, упитао је Вучковић Грека. „’Оће добро проћи (Миљковић) што је организовао да убије кума? Неће добро да прође, не може то да прође добро. Ту среће нема. Тај пут је лош.“

Беливук, према Вучковићевим речима, не брине о својим људима. Он је сарадницима поменуо случај Милована Тадића званог Микса, вероватно мислећи на хапшење из августа 2018. због дроге.

„Несретни Микса, ко брине сад о њему у затвору? Је л’ пао за Вељка? Је л’ леже Веља и Марко (Миљковић) уместо њега? Не, лежи он. Од сапуна ће га правити“, рекао је Вучковић.

Више од годину дана након овог разговора, Вучковић се изгледа нашао на мети некадашњих сарадника. Жандарм је колегама у полицији пријавио да му Миљковић прети.

ШЕСТ ВУЧКОВИЋЕВИХ ЖИВОТА

Коста Крунић, Вучковићев сарадник који је био присутан на састанку у ресторану, кренуо је у децембру 2020. године са двојицом момака у криминалну акцију, како се наводи у документима тужилаштва. 

На ауто-путу у Београду, у близини аеродрома, сустигли су радника „Виторога“ који је превозио дневнице за запослене у овој компанији за производњу намештаја. Крунић и сарадници су у свом „БМW X5“ опонашали припаднике полиције – имали су блинкере на аутомобилу и махали су палицом на којој је писало „стоп полиција”. Колима су пресекли путању аутомобила радника „Виторога“, који је стао у зауставној траци и отворио прозор да сазна шта полиција хоће од њега.

Одмах је схватио да то нису били прави полицајци.

Крунић је са пиштољем за појасом изашао из кола, ушао у његов аутомобил, узео му кључ и почео да га удара у главу. Други криминалац је такође почео да бије жртву, док је трећи у аутомобилу тражио новац.

„Од сада смо ми главни у ‘Виторогу’“, рекли су му и наредили да позове власника фирме. 

Ова акција, међутим, нагло је прекинута. Појавили су се прави полицајци и екипа криминалаца је ухапшена.  

Један од њих, када га је тужилац саслушавао, признао је да је учествовао у овој акцији, али је рекао да то није била пљачка, већ да их је власник фирме ангажовао да радника „мало уплаше”. 

Испричао је и да је мозак ове операције био нико други до битан члан полиције – Ненад Вучковић Вучко, види се у записнику са саслушања чије делове ексклузивно објављује КРИК.

„Критичног дана пре самог поласка мене је Коста Крунић обавестио да је Ненад Вучковић звани ‘Вучко Жандарм’ све организовао и смислио и да ће нас након реализације наградити… Колико је мени познато Ненад ради у Жандармерији”, испричао је осумњичени Милош Курћубић. „Ја га уопште нисам видео, већ је цео договор ишао преко Косте.”

Вучковић ипак није имао разлога да брине. 

Екипа која је учествовала у овој акцији је оптужена, али се истрага није проширила на жандарма.  

Полицајац је, очигледно, био заштићен и недодирљив. И то није био први пут. Пре тога је најмање пет пута избегао да се нађе под озбиљним истрагама – упркос доказима о његовој уплетености у криминал. Напротив, наставио је да ради у полицији. 

Још 2013. године, када су „Јањичари“ демолирали кафић „Холивуд“ на Карабурми јер га је држао вођа супарничке хулиганске групе Александар Вавић, тужилаштво је у истрази овог догађаја наишло на Вучковића – који је у то време радио у војсци.

У кривичној пријави поднетој против групе хулигана наводи се да је Вучковић након акције преузео кључеве од „аудија“ којим су хулигани ишли да демолирају кафић. У догађају је учествовао и Беливук.

„Беливук Вељко даје кључеве од белог џипа марке ДОЏ осумњиченом Срећковић Велибору. После тога осумњичени Срећковић Велибор налази се у хали Пионир са Вучковић Ненадом и даје му кључеве од ‘аудија а6’ и враћа се до возила марке ДОЏ и са својим другаром Јосифом одлазе кући”, пише у кривичној пријави коју је први објавио Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Тужитељка Гордана Недић Исаиловић која је водила овај случај Вучковића није чак ни саслушала, како је ЦИНС објавио. 

Три године касније, он је споменут у још једној кривичној пријави.

Била је то пријава коју је Војни синдикат Србије поднео против бригадног генерала Зорана Величковића и потпуковника Дејана Николића јер су наводно омогућили криминалцима да користе војно стрелиште у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву.

На стрелиште су долазили Сале Мутави и његова тада десна рука Беливук, заједно са Вучковићем и генералним секретаром Владе Србије Новаком Недићем, пише у документу чије је детаље први објавио КРИК.

Ни овог пута истрага није спроведена до краја. Кључни докази су мистериозно нестали: из књиге посета са пријемнице нестале су две стране, а нису постојали ни снимци сигурносних камера – пошто су у међувремену преснимљени. Један од сведока потврдио је да је Вучковић долазио на стрелиште, али је рекао да није могао да види ко је све с њим долазио јер су кола имала „затамњена стакла”. Кривична пријава је, на крају, одбачена. 

Наредни пут када су полиција и тужилаштво имали доказе да је њихов колега Вучковићевој уплетен са криминалцима, било је након хапшења Беливука 2017. због сумње да је учествовао у ликвидацији која је у јавности позната као „убиство на шинама”. 

Беливук никада није осуђен због овога, пре свега зато што се догодила чудна ствар са ДНК налазима. Иако је првобитно тврђено да је његов ДНК нађен на згради где је живела жртва, вештакиња је касније на суду говорила да је то грешка и да Беливуков траг тамо заправо није нађен.

Приликом хапшења, међутим, од Беливука је одузет телефон у ком су нађене поруке које су дубински разоткриле везе овог криминалца са Вучковићем, али и са другим људима из власти. 

Како се види у овим порукама, које је први објавио недељник НИН, Вучковић је био директно надређен Беливуку, али није био на врху пирамиде. О његовим односима са криминалцима питали су се они који су били на вишим позицијама у држави – пре свега друга најмоћнија особа у полицији и жандармова некада емотивна партнерка Дијана Хркаловић, тврди се у полицијском извештају.

Ни она није доносила крајње одлуке – у порукама се наводи да су то људи које називају „шеф“ и „главни шеф“, а за које полиција није утврдила ко су.

Полицијски извештај о вештачењу Беливукових телефона, вероватно због садржине ових порука нађених у њима, годину дана је држан у полицијској фиоци и није достављен тужиоцу. Тиме је, како тужилаштво тврди, угрожена тадашња истрага против Беливука.

Због тога је пре две године оптужена управо Дијана Хркаловић – тужилаштво тврди да је она наложила да се извештај не доставља тужиоцу. У својој одбрани на суду рекла је да је њен бивши шеф, тада министар полиције Небојша Стефановић, био тај који је то наредио.

За разлику од Хркаловић, против Вучковића није покренута никаква истрага –  иако је откривено да је био у свакодневној комуникацији са Беливуком и издавао му налоге.

Тужилац га је ипак у априлу 2019. позвао да исприча шта зна о ликвидацији Станковића. Није јасно због чега се на ово чекало чак скоро три године након убиства.

Он је у полицији признао своје везе са Станковићем, као и да је након убиства уништио његове телефоне, али до данас није сносио последице због овога.

Тужилац по чијем налогу је саслушан, Зоран Бабић, заједно са тужиоцем Сашом Иванићем, води тренутно један од најпознатијих поступака у Србији: против Беливука и његове групе због седам убистава, за шта су оптужени 2021. године.  

У списима тужилаштва у овом предмету се на неколико места појављује Вучковићево име, али он није ни саслушан у току ове истраге. 

У извештају о прислушкивању једног члана Беливукове групе пише да он добија поверљиве информације од Вучковићевог пријатеља. 

„Дошли смо до сазнања да Беливук у СБПОК-у (полицијска служба за борбу против организованог криминала) поседује блиску везу посредством које је долазио у посед поверљивих информација, као и да се припадник наведене службе налази у блиским пријатељским односима ца припадником Жандармерије Ненадом Вучковићем“, пише у извештају обавештајне службе БИА-е из априла 2021. године.

О жандарму је у полицији говорила и Мирјана Ранисављев, која је била осумњичена да је део Беливукове групе, али на крају није оптужена. Она је испричала да је 2013. или 2014. Беливук са Вучковићем долазио у ресторан „Џери“ на Новом Београду, у коме је радила као хостеса. 

Тужилаштво је у истрази Беливукове групе обухватило само период после 2019, када се Вучковић делује већ удаљио од Беливука. Период када је жандарм учествовао у формирању групе и њеном контролисању – остао је ван домета истраге.

Да готово нико не жели да се спомиње Вучковићево име, показује и догађај који се крајем фебруара ове године десио у судници Вишег суда у Београду. На суђењу Беливуковој групи, током испитивања сведока сарадника, дошло је до пометње након што је адвокат Иван Нинић, који заступа породицу једне од жртава, поменуо жандармово име. 

„Да ли имате сазнања о комуникацији Беливука и Ненада Вучковића?“, питао је Нинић сведока.

Ово је изазвало бурну реакцију адвоката који су почели да галаме и тако спрече евентуални одговор. Успротивила се и судија која води поступак Винка Бераха Никићевић. 

„Рекли смо да нећемо таква питања, колега“, рекла је судија. „Нећемо у судници да водимо истрагу за друга кривична дела.“

„Нећемо о спрези криминалне групе са представницима власти?“, узвратио је Нинић. „То и јесте проблем, што нећемо. Нећемо ни у судници, ни у тужилаштву.“

(Крик)