Kosovski analitičari: Pominjanje Rezolucije 1244 predstavljalo bi neuspeh Prištine

Beograd - Ukoliko Priština prihvati pozivanje na Rezoluciju 1244 u regionalnom predstavljanju, Edita Tahiri bi morala da podnese ostavku, smatraju kosovski analitičari.

Oni dodaju da takvo rešenje, iako bi značilo poraz ili korak unazad, i dalje nije isključeno jer će zadnju reč dati međunarodna zajednica.

Uoči posete evropskog posrednika Roberta Kupera Beogradu i Prištini dve strane su i dalje veoma udaljene kad je u pitanju rešenje za regionalno predstavljanje Prištine što je najvažnija prepreka na putu Srbije ka EU.

Dok predsednik Srbije Boris Tadić, glavni beogradski pregovarač Borislav Stefanović i ceo državni vrh zemlje tvrde da Srbija nikada neće odustati od Rezolucije 1244 i da je rešenje koje podrazumeva Rezoluciju jedino prihvatljivo za Beograd, šefica prištinskog tima Edita Tahiri tvdi da je Rezolucija prevaziđena i u pravnom i u političkom smislu.

Za prištinske analitičare, Leona Melazogua i Agrona Bajramija, koji je ujedno i glavni i odgovorni urednik lista "Koha ditore", Rezolucija 1244, kada je u pitanju stav Prištine, zaista jeste prevaziđena.

Bajrami, međutim, dodaje da je to što je Rezolucija za Kosovo prevaziđena beznačajno, jer tako ne misli jedan deo međunardne zajednice.

"Zato je ustvari beznačajno to što je za Kosovo Rezolucija 1244 prevaziđena, a za Srbiju nije. Značajno je da je to još uvek dokument koji ima određenu težinu unutar EU i u tom smislu je za Kosovo pozitivna okolnost to što je Međunarodni sud pravde (MSP) presudio da proglašenje nezavisnosti nije u protivnosti sa njom ", smatra Bajrami.

Na pitanje da li je apsolutno nemoguće da Priština pristane na upotrebu Rezolucije, Bajrami odgovara da takva mogućnost, ipak, postoji.

"Moguće je sve ono iza čega će međunarodna zajednica da stane. Mislim da ćemo još malo morati da sačekamo da bismo videli prema kome će biti vršen veći pritisak - Beogradu ili Prištini. Očigledno, strana koju će više pritiskati će morati da odustane od svoje dosadašnje pozicije - ili da se suoči sa posledicama", kazao je Bajrami za Tanjug.

Pozicije su već sada prilično jasne - dok Beograd, prema Stefanovićevim tvrdnjama, traži da se u predstavljanju Prištine u regionalnim inicijativama mora navesti makar numerički deo - 1244 - Priština je spremna, rekla je ranije Tahiri Tanjugu, da pristane na upotrebu fusnote uz naziv Kosovo na kojoj će pisati "bez prejudiciranja statusa".

Bajrami smatra da je i samo pristajanje da Kosovo ima fusnotu veliki kompromis, koji će teško proći u Prištini.

"Naročito kad je javnost nekoliko puta čula Editu Tahiri kako kaže da je to prevaziđeno i da tako nešto ne može da se desi. Najmanje što bi trebalo da se desi ako se ona složi sa takvim kompromisom jeste njena ostavka - ili razrešenje", naveo je Bajrami.

S njim se slaže i Leon Melazogu, koji tvdi da je Priština prihvatanjem fusnote prihvatila nešto čemu se u početku jasno protivila.

"Tom fusnotom se priznaje da postoji spor između Beograda i Prištine po pitanju državnosti Kosova, ali da obe strane odlučuju da idu napred uprkos tom sporu", navodi Melazogu.

On smatra da prihvatanje fusnote za Prištinu nije ni korak nazad, ni korak napred, dok bi prihvatanje formulacije 1244 bilo jasan poraz.

"Što se Prištine tiče Rezolucija 1244 je dostigla svoj kraj kada je MSP doneo odluku da se proglašenjem nezavisnosti ne krši Rezoluciju. Ako bi pisalo 1244 vratili bismo unazad istorijske procese koji su se do sada dešavali, Priština se time vraća korak unazad i doživljava poraz", ukazuje Melazogu.

Kada je u pitanju poseta Roberta Kupera, od koje i Stefanović i Tahiri očekuju rešenje, a samim tim u nastavak dijaloga u Briselu, Bajrami ne očekuje mnogo.

On smatra da je važnije da se vidi koja je u stvari poruka SAD za Beograd i Prištinu, i da li će se nešto promeniti u stavovima Berlina.

"Da se Kuper pitao, Srbija bi verovatno dobila status kandidata još u decembru", kaže Bajrami.

(Tanjug)