Aleksandar Vučić na Samitu u Beču: Kurc odlično oseća ceo Balkan i problem izbeglica, početak radova na autoputu Niš-Priština-Drač pre kraja 2016; Srbija potvrdila da ima ozbiljno rukovostvo; Verujem u iskrenost i reč nemačkih političara

U zaključke Samita o zapadnom Balkanu ušla je Deklaracija o bilateralnim pitanjima, koju su potpisali šefovi diplomatija zemalja regiona, učesnica skupa u Beču.

Hedvig Morvai ,izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, u izjavi Tanjugu, objasnila je da je Ministarstvo inostranih poslova Austrije, nakon prošlogodišnjeg Samita u Berlinu, na kojem je pokrenuto pitanje bilateralnih sporova na Balkanu, dalo nalog da se izradi studija.

Savetodavna grupa “Balkan u Evropi” izradila je studiju koja je predstavljena u sredu uveče na Forumu o civilnom društvu i pozdravljena od svih, te je ušla u zaključke Samita, objasnila je Hedvig Morvai. 

Deklaracija daje konkretne preporuke u odnosu na to kako da se zemlje sa zapadnog Balkana bave ovim pitanjima. 

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija potvrdila svoju ulogu odgovorne zemlje i ozbiljnog rukovostva.

On je naglasio da je Srbiji ukazana velika čast time što se on obratio novinarima u ime zemalja Zapadnog Balkana na konferenciji u Beču.

Vučić je rekao za RTS da su jučerašnji i današnji dan važni za Srbiju, kao i da je potrebno da se pokaže kontinuitet u radu, ali i mnogo toga novog da se napravi.

"Ali, nekoliko važnih stvari danas smo čuli, pre svega oko rešavanja migrantske krize. Angela Merkel je pozvala svoje privrednike da ulažu u zemlje Zapadnog balkana, a Srbija je najveća, i mislim da i neke druge uslove pružamo najbolje, tako da možemo da očekujemo novi priliv nemačkih investicija", rekao je premijer Srbije.

On je kazao da mu je ukazana čast da se zajedno sa visokom predstavnicom EU Frederikom Mogerini i sa dva kancelara - austrijskim Vernerom Fajmanom i nemačkim Angelom Merkel obrati u ime zemalja Zapadnog Balkana.

"To je nešto što se ne događa često, ali govori o poštovanju koje Srbija danas ima u svetu", rekao je premijer.

Vučić je istakao da je za Srbiju važno da radi na ekonomskim reformama.

Iako su, kako kaže, mnogi bili skeptični prošle godine kada je u pitanju privredni rast u Srbiji i prognozirali čak negativan rast, danas su u Beču o Srbiji govorili u superlativima.

"Danas su i EBRD i Evropska investiciona banka i Svetska banka i svi koji su bili ovde danas govorili samo u superlativima o našoj zemlji i ja verujem da ćemo i ove infrastrukturne projetkte i sve druge stvari koje smo dogovarali umeti na najbolji mogući način i u najboljem mogućem interesu našeg naroda da završimo", rekao je Vučić.

BEOGRAD - Premijer Aleksandar Vučić izjavio je večeras da veruje u iskrenost i reč nemačkih političara o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja sa EU kao i da očekuje skori početak tih pregovora.

"Oni su dali reč i to će da ispune", kazao je predsednik Vlade gostujući na Radio-televiziji Srbije.

Komentarišući rezultate bečkog Samita zemalja Zapadnog Balkana, Vučić je naveo da je za Srbiju važno što je kancelarka Angela Merkel pozvala nemačke firme da ulažu u region, a istakao je i da su se na konferenciji čule "važne stvari za rešavanje migrantske krize".

"Posle tog poziva kancelarke Merkel, očekujem nove nemačke investicije u Srbiji. Za nas je važno da radimo na ekonomskim reformama, a ako nastavimo kao do sada, verujem da ćemo infrastrukturne projekte o kojima smo danas pričali, uspeti da završimo na najbolji način za našu državu i građane", kazao je premijer.

Vučić je rekao da je Vlada posebno zainteresovana za izgradnju autoputa od Niša do Merdara i dalje preko Prištine do Drača, jer bi taj projekat mogao ekonomski da pokrene "nerazvijene delove Nišavskog okruga i Toplice".

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija na Bečkom samitu pokazala liderstvo u regionu.

Osim toga, Dačić je izrazio očekivanje da će pregovaračka poglavlja za našu zemlju biti otvorena do kraja godine.

"Srbija je pokazala svih ovih meseci, a pokazala je i danas, samim tim što je premijer Vučić bio jedini od svih premijera koji je govorio na konferenciji za novinare u ime celog regiona, pokazala svoje liderstvo u našem regionu u mnogim oblastima - ekonomskim reformama, promeni spoljnopolitičke pozicije zemlje, idejama u pravcu međusobnog pomirenja, gledanju u budućnost i traženju zajedničkih interesa", rekao je Dačić. 

On je u izjavi za RTS kazao da je bečka konferencija ispunila svoju ulogu i da je pokazala da su vrata EU otvorena za zemlje Zapadnog Balkana. 

Ipak, kako je primetio, nedovoljna je brzina kojom se zemlje Zapadnog Balkana kreću ka EU, ali kako navodi, Srbija je ispunila sve, zbog čega očekuje da bi pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena već do kraja godine, a ne kao što je najavljeno - naredne godine. 

"Srbija je odavno zaslužila otvaranje poglavalja", naglasio je šef srpske diplomatije. 

Kao najveći problem EU Dačić je naveo migrante, primetivši da evropski zvaničnici govore šta treba između sebe da urade, ali da niko ne govori šta sa zemljama u tranzitu, koje zovu "zapadnobalkanskom rutom". 

Tako se, naveo je, nama u poglavlju 23 i 24 između ostalog traži akcioni plan za rešavanje migrantske krize, što je okarakterisao kao dvostruke standarde EU.

Počeo Samit o zapadnom Balkanu

Samit o zapadnom Balkanu, koji okuplja lidere regiona i Evropske unije, sa ciljem da se podstakne evropski put regiona i nađe rešenje za migrantsku krizu, počeo je danas nastupom pijaniste Rudolfa Buhbindera u pratnji dva člana Bečke filharmonije.

Samit je nastavak berlinskog procesa koji je prošle godine inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel i koji ima za cilj podsticanje saradnje na Balkanu, doprinoseći time daljem razvoju, a sve u svrhu podsticanja procesa evropskog približavanja. Angela Merkel je danas stigla na Samit u Beč.

Današnji dan počeo je konferencijom za novinare šefova diplomatija i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, koji je izvestio o ciljevima Samita.

Zatim je biti održan sastanak u vezi sa izgradnjom autoputa Niš-Priština-Drač (Durs), kao i radni doručak ministara privrede regiona i EU.

Planirano je da samit otvori austrijski kancelar Verner Fajman, a o rezultatima, po završetku, javnost će informisati on, nemačka kancelarka Angela Merkel, visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini, i u ime regiona, srpski premijer Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić na Samitu u Beču: Kurc odlično oseća ceo Balkan i problem izbeglica

Plan u pet tačaka za rešenje problema izbeglica sa Bliskog istoka je izvanredan dokument sa kojim bi Evropa mogla da dođe do načina rešavanja tog problema, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić istakavši da Srbija taj plan u svakom pogledu podržava.

Vučić je u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu šefa austrijske diplomatije nazvao prijateljem koji, kako je rekao, zaista odlično oseća ceo Balkan, ali i problem izbeglica.

-  Njegov plan od pet tačaka je ono što Srbija u svakom pogledu podržava. Smatram taj plan izvanrednim. Najpre, to podrazumeva da se na licu mesta u Siriji, da se vidi šta može da se uradi u regionu Bliskog istoka, a onda da vidimo sve vrste pomoći i podrške, pa da dođemo do sistema kvota  - precizan je Vučić.

Mi, dodao je, na kraju moramo da napravimo te korake, da vidimo korak po korak šta je to što Evropska unija može da učini.

- Mi smo spremni, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, koja će sada da otvori prva poglavlja, da uzmemo svoj deo odgovornosti na veoma ozbiljan način. Ukoliko to neko želi. Ako ne želi, opet dobro, ali mi mislimo da je krajnje vreme da se izađe sa tim konačnim planom. Ono što je gospođa Merkel danas rekla i plan Sebastijana Kurca su nešto što bi, čini mi se, mogli da vidimo ne kraj krize, ali način rešavanja problema - naveo je srpski premijer.

Upitan zašto je rekao da Srbiji ne trebaju pare iz IPA fondova, Vučić kaže da nije rekao iz IPA fondova.

- Rekao sam da to nije naš prioritetni cilj, rekao sam da mi za mnoge stvari imamo dovoljno novca, da nam je potrebna politička podrška i da mi želimo ulazak u Evropsku uniju zbog vrednosti za koje se Evropska unija zalaže - izričit je premijer.

On je objasno da je tu reč o nečem drugom, odnosno da li želimo da koristimo Evropsku uniju kao kasu ili želimo da to radimo zbog nečeg drugog.

- Ja sam onda govorio o našoj odgovornosti, ozbiljnosti i da čak ni za te projekte nismo novac tražili. Što je tačno. Pre ovog susreta sa vama imao sam razgovore sa komesarom Johanesom Hanom i doslovce sve što sam ovde rekao, rekao sam i njemu - naveo je.

Vučić kaže da mi nismo nesposobni da zaradimo svoj novac.

- I kada smo uspeli da stabilizujemo svoje javne finansije imaćemo sve više novca. Ali ključno pitanje ostaje da li se mi slažemo oko tih vrednosti. Ja vidim da tu više problema ima u samoj Evropskoj uniji nego što ih ima u odnosu sa nama - rekao je.

"Početak radova na deonici autoputa Niš-Priština-Drač pre kraja 2016."

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beču sa predsednikom EBRD-a Sumom Čakrabartijem sa kojim je razgovarao o projektima koje će Srbija predstaviti na samitu Zapadnog Balkana.

Vučić je istakao da je za Srbiju jedan od najvažnijih projekata izgradnja autoputa Niš-Priština-Drač, i izrazio očekivanje da, ubrzanom izradom studije o izvodljivosti i kompletne projektne dokumentacije, Srbija već pre kraja 2016. godine može da počne sa izvođenjem građevinskih radova na deonici puta Niš - Merošina - Prokuplje - Kuršumlija - Merdare, u dužini od 77 kilometara.

Čakrabarti je naglasio da će EBRD učiniti sve kako bi ubrzao realizaciju ovog izuzetno značajnog projekta za ceo region, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

Predsednik EBRD je istakao da on lično često Srbiju navodi kao primer uspešnih fiskalnih reformi i iskoristio je priliku da pozove Vučića da prisustvuje velikom Investicionom samitu u Londonu, u februaru sledeće godine.

Vučić je od EBRD-a zatražio savete i pomoć u privlačenju stranih investicija, podršku projektima Svetske banke u privatizaciji preduzeća, naročito onih u restrukturiranju, kao i njihovo iskustvo u razvijanju preduzetničkog duha, čiji nedostatak je, po njegovom mišljenju, najveća smetnja brzom ekonomskom napretku Srbije.

I Vučić i Rama u više navrata su potencirali značaj izgradnje auto-puta od prošlogodišnjeg Berlinskog samita za koji su istakli da je važan infrastrukturni projekat za region s ciljem povezivanja dva naroda.

Srpski premijer je proteklih meseci isticao da će naša zemlja, čak i ako Evropska unija finansijski ne bude podržala taj projekat, iz sopstvenih sredstava završiti sopstvenu deonicu auto-puta.

Izgradnja autoputa Niš-Priština-Drač je jedini za koji je održan zaseban sastanak u okviru Samita o zapadnom Balkanu.

Sastanku su prisustvovali premijeri Srbije i Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama, kosovski premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, predsednik Evropske investicione banke (EIB) Vernr Hojer i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti.

(Tanjug)

Vučić kandiduje tri regionalna projekta saobraćajne infrastrukture, vrednih oko pet milijardi evra

Premijer Srbije Aleksandar Vučić će u Beču, na samitu zapadnog Balkana, kandidovati tri regionalna projekta saobraćajne infrastrukture, vrednih oko pet milijardi evra.

To su autoput Niš-Priština-Drač i Beograd-Podgorica-Tirana, kao i pruga Beograd-Podgorica-Skadar-Tirana. Na samitu bi na osnovu definisane osnovne transportne mreže zapadnog Balkana trebalo da se potvrdi koji će regionalni projekti dobiti podršku EU kroz pretpristupne fondove.

Projekti koje kandiduje Srbija

1. Autoput do Drača

Na putnom pravcu Niš-Priština-Drač, od ukupno 384 kilometra, izgrađena su 234 kilometra autoputa, a za završetak cele deonice potrebno je oko milijardu evra. Za deonicu od Niša do Merdara, koja je u nadležnosti Beograda, urađena je studija opravdanosti sa generalnim projektom. Na tom pravcu se od analiziranih opcija kao najbolja pokazala trasa Niš-Merošina-Prokuplje-Pločnik-Kuršumlija-Merdare u dužini od 77 kilometara, za koju bi izgradnja koštala od 732 miliona do 855 miliona evra.

2. Autoput do Tirane

Autoput Beograd-Podgorica-Tirana povezao bi glavne gradove Srbije, Crne Gore i Albanije i bio bi dug 604 kilometra, od čega je 286 kilometara u Srbiji. Vrednost investicije je 3,8 milijardi evra.

3. Saradnja mladih

Projekat Kancelarije za mlade koji je Vlada Srbije predložila na samitu u Berlinu i Beču trebalo bi da potpišu svih šest lidera. Ostvaruje se u partnerstvu sa Albanijom.

4. Pruga do Tirane

Srbija će rekonstrukciju deonice od Beograda do granice sa Crnom Gorom, dužine 286 kilometara, finansirati sa 200 miliona dolara iz ruskog kredita. Početak radova na toj jednokolosečnoj elektrifikovanoj pruzi predviđen je za 2016. godinu. Postojeća pruga od Podgorice do Tirane je u veoma lošem stanju, a to je i jedina pruga kojom je Albanija povezana sa Evropom

(Blic)

Konferencija o Zapadnom Balkanu u Beču

U Beču je juče počela dvodnevna konferencija o Zapadnom Balkanu, kao nastavak berlinskog procesa koji je prošle godine inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel, a na kojoj učestvuje i srpski premijer Aleksandar Vučić.

Konferencija će biti u znaku Zapadnog Balkana, a prvi događaj vezan za region bio je potpisivanje sporazuma o razgraničenju Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kojem su prisustvovali predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, kao i šef austrijske države Hajnc Fišer.

Tokom popodneva je održan Forum civilnog društva Zapadnog Balkana, čiji je domaćin bio šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc, a učesnici su bili premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vučić i Edi Rama.

U večernjim satim odigrala se prijateljska fudbalska utakmica između "FC-Future EU" i "FC-EU".

Centralni događaj biće održan u četvrtak, 27. avgusta, za kada su u jutarnjim satima planirani sastanci u vezi sa izgradnjom autoputa Niš-Priština-Drač (Durs) i radni doručak ministara privrede regiona i EU.

Samit će u 11 sati otvoriti austrijski kancelar Verner Fajman, a o rezultatima, po završetku, javnost će informisati on, nemačka kancelarka Angela Merkel, visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini i u ime regiona srpski premijer Aleksandar Vučić.

Istovremeno biće održani odvojeni sastanci šefova diplomatija i ministara privrede zemalja regiona i predstavnika EU.

Bečki skup će biti prilika za predstavljanje infrastrukturnih projekata regiona, ali će zbog aktuelne situacije on biti u znaku problema sa azilantima.

Domaćin samita kancelar Fajman je najavio da će ohrabriti zemlje Zapadnog Balkana za dalje sprovođenje reformi odajući priznanje dosadašnjim naporima.

On je, povodom skupa, najavio da će se na konferenciji založiti za borbu protiv nezaposlenosti mladih.

"Evropska perspektiva za Zapadni Balkan je od velikog značaja", saopštio je ranije Fajman.

On je istakao da su zemlje Zapadnog Balkana već sada preduzele značajne napore, ali da predstoje reforme koje treba sprovesti, pre svega, u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije.

Šef austrijske diplomatije će, kako se očekuje, na samitu ponoviti svoj stav od pet tačaka za rešenje problema migranata.

Kurc se u tom predlogu zalaže za pojačanu policijsku saradnju i podršku lokalnih vlasti država Zapadnog Balkana, kao i njihovo uključenje u interna razmišljanja EU.

On je u predlogu za suočavanje sa problemom migranata u pet tačaka zatražio aktivno uključenje zapadno-balkanskih država u interna razmišljanja EU.

Kurc se, takođe, založio za podršku zemalja regiona, uz, ako je to potrebno, i dodatna sredstva iz IPA fondova.

Smatra i da je bitna interna koordinacija u EU, po pitanju zajedničkog proglašavanja "sigurnih bezbednih država porekla".

Kada je reč o zaštiti spoljne granice EU, Kurc je ocenio da bi bilo potrebno i ispred granica Grčke i Bugarske sprovesti zajedničko delovanje i kontrole spoljne međe Unije, te ukazao na neophodnost saradnje, na primer, sa Turskom zemljom u kojoj počinje lanac krijumčara ljudi.

Šef austrijske diplomatije se zalaže i za jačanje misije Fronteksa, ukazujući da srednjeročno EU treba zajedničku integrisanu zaštitu spoljne granice.

Isto tako, on je ocenio da su neophodna finansijska sredstva EU za prihvatne centre u Grčkoj i Italiji.

(Tanjug)