Хроника | |||
Књижевник, песник и члан Српске академије наука и уметности, Милован Мића Данојлић, преминуо је у Француској после краће болести |
среда, 23. новембар 2022. | |
Књижевник, песник и члан Српске академије наука и уметности, Милован Мића Данојлић, преминуо је у Француској после краће болести Књижевник, песник и члан Српске академије наука и уметности, Милован Мића Данојлић, преминуо је у Француској после краће болести. Данојлић је рођен 3. јула 1937. године у Ивановцима крај Љига. Основну школу завршио је у родном селу, а у Београд је дошао 1953. године да би завршио гимназију. Упоредо са похађањем наставе, продавао је новине и лед како би се прехранио. Дипломирао је на Филолошком факултету на Одсеку за романистику, односно француском језику и књижевности. Данојлић је почео да пише врло рано, прво у средњошколским данима кратке дописе за лист Република. Касније је као стални и спољни сарадник сарађивао са дневним листовима Борба, Политика, НИН и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом Како спавају трамваји. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема Дечји законик у којој наводи обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот. Осим поезије, писао је и прозу, есејистику и књижевну критику. Објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут В. Шекспира, Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су Нека врста циркуса, Драги мој Петровићу, Личне ствари - огледи о себи и о другима и Балада о сиромаштву. У Француску се преселио 1984. године, а осим писања радио је и као лектор за српски језик на Универзитету у Поатјеу. Члан је Академије наука и уметности од 2000. године. Био је један од чланова-оснивача, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат" и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке 1989. године. (РСТ) |