Klaus Švab podneo ostavku na mesto predsednika upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Forum vredan ostaje u vlasništvu njegove porodice

Osnivač Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu, Klaus Švab, podneo je ostavku u upravnom odboru te organizacije, iako je prethodno izjavio kako će se povući sa dužnosti postepeno.

"Posle nedavne objave, a kako ulazim u 88. godinu, odlučio sam da napustim mesto predsedavajućeg, kao i člana u upravnom odboru, što stupa na snagu odmah", kaže se u Švabovoj izjavi koju je WEF objavio u ponedeljak.

Ostavka je navodno podnesena na vanrednom sastanku WEF-a u nedelju. Izvršni odbor WEF-a je za vršioca dužnosti predsedavajućeg jednoglasno imenovao njegovog zamenika, Petera Brebek-Letmata, bivšeg šefa švajcarskog konglomerata Nestle.

Švab je nagovestio mogućnost povlačenja sa rukovodeće funkcije još početkom aprila, s obzirom na svoje poodmakle godine, ali je rekao da će proces biti postepen.

U pismu članovima Upravnog odbora, poručio je tada da WEF mora da "povrati osećaj misije" nakon turbulentnog perioda, ali nije precizirao da li se to odnosi na probleme same organizacije, ili povratak Donalda Trampa u Belu kuću.

Švab je 1971. godine osnovao "Evropski forum za menadžment", koji je 1987. preimenovan u Svetski ekonomski forum. Pokušao je da se povuče 2003, kada je imenovao bivšeg predsednika Kostarike Hosea Manuela Figuresa za predsedavajućeg WEF-a, ali je Figueres već sledeće godine dao ostavku zbog optužbi za korupciju.

Prošle godine su neki bivši saradnici optužili WEF za seksizam i rasizam, što su Švab i Forum demantovali kao neosnovano.

Uprkos Švabovom odlasku, WEF ostaje u vlasništvu njegove porodice. Preduzeće sa oko hiljadu zaposlenih vredno 400 miliona švajcarskih franaka ostaće posvećeno svojoj misiji, kaže se u izjavi u ponedeljak.

WEF je najpoznatiji po svojim godišnjim sastancima u švajcarskom gradiću Davosu, koji se smatraju okupljanjem "globalne elite". Forum je na posebno zlom glasu od 2020, zbog inicijative "Veliki reset", koja je mere odgovora na pandemiju koronavirusa pokušala da primeni na dugoročni "održivi razvoj" i reformu celog sveta.

(RT Balkan)