Ки­на претекла Немачку на месту највећег светског извозника

Овог ле­та нај­мно­го­људ­ни­ја зе­мља пре­те­кла је на ли­сти екс­пор­те­ра и Не­мач­ку, а до 2017. пре­сти­ћи ће и Аме­ри­ку на спи­ску нај­ве­ћих и нај­ја­чих еко­но­ми­ја

За не­ко­ли­ко го­ди­на Ки­на ће по­ста­ти нај­ве­ћа свет­ска еко­но­ми­ја. До тог ци­ља та нај­мно­го­људ­ни­ја зе­мља све­та про­ла­зи кроз по­је­ди­не ета­пе и по­ла­ко ру­ши до ју­че не­за­ми­сли­ве гра­ни­це.

Ки­на је у 2007. пре­те­кла САД у роб­ном из­во­зу и по­ста­ла дру­ги свет­ски екс­пор­тер.

Би­ла је од­мах иза не­при­ко­сно­ве­не Не­мач­ке. Про­шле го­ди­не се, ме­ђу­тим, са­свим при­ма­кла Не­мач­кој за­бе­ле­жив­ши са­мо 2,5 од­сто ма­њу вред­ност из­во­за, да би у раз­до­бљу ја­ну­ар–јул ове го­ди­не по­ста­ла во­де­ћи свет­ски из­во­зник пре­те­кав­ши и Не­мач­ку, ка­же за наш лист др Ми­ро­слав Здрав­ко­вић, уред­ник сај­та еко­но­ми­ја.орг.

Да ки­не­ска еко­но­ми­ја гра­би круп­ним ко­ра­ци­ма ка ли­дер­ској по­зи­ци­ји све­до­че и по­да­ци ММФ-а. Ки­не­ска еко­но­ми­ја је 1980, ме­ре­но ку­пов­ном сна­гом ва­лу­та а не те­ку­ћим кур­се­ви­ма, чи­ни­ла све­га 8,9 од­сто аме­рич­ке. Већ 1990. до­сти­же 15,7, у 2000. је на 30,6, а про­шле го­ди­не се при­ма­кла на 55,5 про­це­на­та. Ове, 2009, про­це­њу­је се да ће би­ти 60,8, а не та­ко да­ле­ке 2014. и свих 85,3 од­сто. Екс­тра­по­ла­ци­јом сто­па ра­ста из го­ди­на ко­је прет­хо­де до­ла­зи­мо, ка­ко твр­ди Здрав­ко­вић, до по­да­тка да ће у 2017. го­ди­ни Ки­на по­ста­ти нај­ве­ћа свет­ска еко­но­ми­ја.

Пре­ма ра­ни­јим ста­ти­стич­ким по­да­ци­ма ММФ-а, тре­ба­ло је да већ 2009. Ки­на по­ста­не нај­ве­ћа еко­но­ми­ја, али је ње­но уче­шће обо­ре­но на осно­ву ис­тра­жи­ва­ња Свет­ске бан­ке о ку­пов­ној сна­зи до­ма­ћих ва­лу­та у 2005. По том ис­тра­жи­ва­њу, утвр­ђе­но је да је ки­не­ски ни­во це­на за око 40 од­сто ве­ћи у од­но­су на ра­ни­је про­це­не и сход­но то­ме је сма­њен њен удео у свет­ској еко­но­ми­ји у са­оп­ште­њу за април 2008. го­ди­не.

– Да ли је до то­га до­шло пу­ким ста­ти­стич­ким и ме­то­до­ло­шким про­ме­на­ма или за­то што се не­ко­ме ти по­да­ци ни­су до­па­ли, у овом ча­су ни­је мно­го ва­жно. То чак ни Ки­не­зи­ма не сме­та мно­го. Они, ду­го­роч­но, зна­ју куда иду. На­ша је не­во­ља што ми од њих ни­шта ни­смо на­у­чи­ли, а ка­мо­ли по­ста­ви­ли те­ме­ље из­во­зне и раз­вој­не стра­те­ги­је, не­го се и да­ље ба­тр­га­мо у не­мо­ћи шта стран­ци­ма да про­да­мо – на­гла­ша­ва наш саговорник и до­да­је да ни ово за­тиш­је у свет­ској еко­но­ми­ји ни­смо ис­ко­ри­сти­ли за но­ве тех­но­ло­ги­је и из­во­зне по­сло­ве.

Удео Ки­не у свет­ској еко­но­ми­ји по­ве­ћан је са два од­сто 1980. на 11,4 про­це­на­та у 2008. Здрав­ко­вић оче­ку­је да ће 2014. до­сти­ћи 15,5 од­сто. Удео САД је у свет­ском екс­пор­ту пао са 22,4 у 1980. го­ди­ни на 20,7 од­сто про­шле го­ди­не. Оче­ку­је се да ће у 2014. го­ди­не би­ти 18,4 про­цен­та.

Ка­да се по­сма­тра стан­дард гра­ђа­на ме­рен ку­пов­ном сна­гом ва­лу­та, про­се­чан Ки­нез је 1980. го­ди­не био 50 пу­та си­ро­ма­шни­ји од про­сеч­ног Аме­ри­кан­ца (не ра­чу­на­ју­ћи рас­по­де­лу бо­гат­ства и при­хо­да уну­тар зе­ма­ља). Тај јаз је 1990. све­ден 29, а у 2008. на осам пу­та. Про­це­не за 2014. ка­жу да ће про­се­чан Ки­нез би­ти пет пу­та си­ро­ма­шни­ји од Аме­ри­кан­ца.

У од­но­су на про­сеч­ног гра­ђа­ни­на Ср­би­је, про­се­чан Ки­нез је 2000. био си­ро­ма­шни­ји 58, у про­шлој го­ди­ни 45, а у 2014. оче­ку­је се да ће би­ти си­ро­ма­шни­ји за све­га 26 про­це­на­та. А ми, ка­же, на кра­ју Здрав­ко­вић, и да­ље при­ча­мо о Евро­пи без ал­тер­на­ти­ве и не­ка­квом стра­те­шком парт­нер­ству с Ки­ном. До­ме­ти те и та­кве по­ли­ти­ке, ис­ти­че, са­свим се дру­га­чи­је ви­де ка­да се ста­ве у кон­текст хлад­них број­ки, ко­је ни по че­му ни­су охра­бру­ју­ће за нас и на­шу еко­но­ми­ју.

(Политика)