Kiparski Turci izabrali za novog predsednika nacionalistu Derviša Erolua

Glasači na severnom Kipru izabrali su za novog predsednika nacionalističkog veterana, Derviša Erolua, koji se zalaže za nezavisnost otcepljenog severnog dela ostrva.

Sa nešto više od 50 odsto osvojenih glasova, Erolu je porazio dosadašnjeg predsednika Mehmeta Ali Talata.

Ova promena bi mogla da ima ozbiljnog uticaja na diplomatski proces u cilju ponovnog ujedinjenja ostrva, prenosi iz Nikozije BBC-jev dopisnik.

Erolu - novi lider severnog Kipra, u poslednjih godinu dana nalazio se na položaju premijera. Snažan je protivnik diplomatskog procesa u kojem je bio angažovan Mehmet Ali Talat, tražeći ponovno ujedinjenje ostrva u skladu sa principima koje su usvojile Ujedinjene nacije i Republika Kipar.

Eroluovo rešenje za dugotrajan kiparski problem uključilo bi stvaranje odvojenih država kiparskih Grka i Turaka, povezanih slabim konfederalnim vezama.

Ta vizija sasvim je neprihvatljiva za većinu kiparskih Grka.

Izgledi za rešenje postignuto dogovorom zbog toga najednom postaju jako daleki.

Eroluova pobeda odražava osećaj razočaranja među većinom kiparskih Turaka, izazvanog Talatovim neispunjenim obećanjem da će ujediniti Kipar i okončati političku i ekonomsku izolaciju severa.

Ukoliko se rešenje kiparskog problema ne pojavi na vidiku, put Turske ka pristupanju Evropskoj uniji takođe će postati još više otežan.

Rezultati izbora na Kipru i odnosi Turske sa EU

Zbog čega su turski Kiprani izgubili strpljenje oko procesa ujedinjenja Kipra i kako ta situacija može da utiče na aspiracije Turske prema članstvu u Evropskoj uniji?

BBC-je o tome razgovarao sa Erolom Kajmakom, profesorom međunarodnih odnosa sa Istočnomediteranskog Univerziteta na severnom Kipru.

"Moglo bi se reći da smo obišli pun krug. Kiparski Turci su godinama bili vrlo sumnjičavi prema ponovnom ujedinjenju ostrva. Odjednom se pojavila Evropska unija, zajedno sa Ujedinjenim nacijama i rekli su: hajde da ujedinimo Kipar i da to nazovemo Ananovim planom. To je promenilo sve, jer najednom se rešenje našlo nadomak ruke. Turskoj je istovremeno rečeno da konačno može da računa na pristupanje Evropskoj uniji i kandidaturu. Mislim da su kiparski Turci sada poručili: umorni smo od svih tih dvosmislenosti - niti mi znamo kada ćemo ući u Evropsku uniju, ako ikada, niti to zna Turska i pomalo nam je svega toga preko glave".

Kakva je u svemu tome pozicija novoizabranog predsednika Erolua?

Da li on ima ideju o tome kako Kiprom trebalo upravljati ili su njegovom pobedom dalji pregovori o ujedinjenju praktično mrtvi?

"Čak i ako se dve strane oko bilo čega dogovore to će morati da bude izneto na referendum, a 2004. godine kiparski Turci su odbili nacrt Ujedinjenih nacija, poznat kao Ananov plan, sa više od sedamdeset pet odsto glasova. Ako, dakle, na obe strane imate i lidere i izborno telo nespremne za kompromis, čitav proces traženja zajedničkog rešenja je ugrožen, naročito sada kada je na čelo došao neko ko je veoma sumnjičav prema ustupcima koje je, u ime svog naroda, ranije predložio Mehmet Ali Talat."

Govoreći o stavu Turske prema ishodu izbora na Kipru BBC-jev sagovornik kaže da vlada u Ankari želi nastavak i uspešan završetak pregovora, ali da to sada sve više postaje otvoreno pitanje:

"Kako da privedemo kraju te pregovore? U Turskoj mnogi sve više misle da pristupanje njihove zemlje Evropskoj uniji neće započeti u dogledno vreme i po meni je to deo objašnjenja onoga što se događa i među kiparskim Turcima. To je korak nazad za vladu u Ankari koja svoje unutrašnje reforme zasniva na procesu približavanja Evropskoj uniji. Ali, s obzirom na to da će se u Turskoj verovatno, možda i pre kraja ove godine, održati prevremeni izbori, mislim da će kiparski problem biti stavljen na stranu dok ne bude poznat njihov ishod."

Kipar je podeljen od 1974. godine kada je turska vojska okupirala severni deo ostrva u odgovoru na državni udar koji je izvršen uz podršku tadašnje vojne hunte u Grčkoj.

(BBC)