Католици, протестанти и англиканци данас прослављају Ускрс

 Ускрс је највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову победу над смрћу и над грехом. Највећи хришћански празник данас прослављају католици, протестанти, англиканци, неке православне цркве и бројне мање цркве.

Црквена учења кажу да је Исус распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, док се у недељу зором осетио снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.

Прослава Ускрса за вернике представља крај Великог поста, а за овај празник везује се обичај даривања и једења јаја као симбол обнављања природе и живота.

Римокатоличка црква, једна од најстаријих црквених институција, негује обичаје који немају много разлике од оних православних.

Католички обичаји везани за Ускрс почињу већ Чистом средом, када почиње пост и траје све до Ускрса.

На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна која ће се јести на празник носи на благослов. Такође, обичај је да се припреми што више разноврсне хране која ће се раскошно украсити.

У неким деловима Хрватске је традиција да се на Ускрс пали ватра, такозвана вузменка, коју припремају верници испред цркава.

С друге стране, нека места чувају обичаји да понедељком, дан након Ускрса, мушкарци поливају девојке, како би биле здраве и лепе, а оне им поклањају украшена јаја.

Васкрс може бити у размаку од 35 дана, најраније 4. априла, а најкасније 8. маја по јулијанском календару. По грегоријанском календару, то је период од 22. марта до 25. априла. Због тога је Васкрс покретан празник и празнује се четири дана.

Римокатоличка црква је тај принцип напустила 1583. године, увела је одређене модификације у односу на принцип Никејског сабора, а то су прихватиле, тачније наследиле, протестантске заједнице.

Српска православна црква, која време мери по старом, јулијанском календару прославиће Ускрс ове године 16. априла.

(Н1)