Кајл Скот: Слажем се са Вучићем да у Србији има много митова везаних за Косово; Шта су крајњи циљеви за давање дипломатског статуса руском центру у Нишу

 Амбасадор Америке у Србији господин Кајл Скот је од оне врсте дипломата који не гаје надменост према људима и земљи у коју су стигли, без обзира на чињеницу да господин Скот представља најмоћнију земљу света. Налази времена и за неформална дружења, усавршава језик, који иначе одлично говори, и са супругом је редован гост београдских позоришта.

Дубоко је свестан проблема из непосредне прошлости који оптерећују наше две земље и изазова садашњости, али нема проблем да о томе говори. Зато смо у разговору прво кренули од тих неразумевања, тачније од најсвежијег предлога да се они превазиђу, и амбасадора питамо да ли је упознат са мишљењем Атлантског савета САД, утицајне невладине организације из Вашингтона, да Америка треба да предложи историјско помирење са Србијом.

- Читао сам извештај Атлантског савета и мишљење експерата се односи и на земље региона. Што се тиче помирења, то је више питање за народ у Србији него у Америци. Већ дуже време од пада Милошевића Америка је направила заокрет и градимо партнерство са Србијом, подржавамо је у стратешком опредељењу за улазак у Европску унију и подржаваћемо све што Србија тражи. Питање је да ли народ Србије жели да направи заокрет.

Да ли сте размишљали о томе како су се и зашто САД и Србија, после дугог пријатељства грађеног по разним основама, у неком тренутку размимоишле. Колико кривице у том „кварењу” односа имају САД, а колико Србија?

- Мислим да то неразумевање почиње од 90-их година прошлог века. Треба узети у обзир да ни Америка ни НАТО нису започели крвави сукоб на простору бивше Југославије. Ми смо се укључили тек кад су народи Југославије показали да су неспособни да реше конфликт. У том смислу не видим много користи од тога да упиремо прстом на оног ко је крив. Важније је да видимо шта је потребно урадити. Фокус је на будућности, помирењу у региону и прављењу оквира за бољу позицију свих земаља за приступ ЕУ где ће питање граница бити мање важно.

Како тумачите чињенице да су Срби одрасли (а и данас одрастају) на западној, пре свега америчкој култури и стилу живота - гледали смо ваше филмове, читали стрипове, слушали музику, копирали моду - а Запад упорно на нас гледа као на „мале Русе”?

- Не бих се сложио са том констатацијом. Нисам чуо да људи у мојој земљи, као ни у западној Европи говоре о Србима као о малим Русима. Ви сте културолошки и историјски део Европе. Већина Американаца и Европљана углавном се сећа прекида односа између Београда и Москве у периоду постојања Југославије и борбе да се сачува независност, а били сте под великим притиском, тако да се не може о вама говорити као о малим Русима. Чешће сам се тим изразом сусретао овде и у Москви него на Западу. У мојој земљи то нисам чуо.

Шта је ваше лично мишљење?

- Мислим да су Срби Европљани, са великим доприносом европском културном наслеђу, као и науци, и о томе не треба дискутовати.

Савршено говорите наш језик, упознали сте нашу културу и, колико сам схватио, искрено сте одушевљени позориштем, али и другим културним садржајима. Шта цените код Срба, а шта нам замерате и јесте ли имали неке предрасуде?

- Прво, хвала на комплименту, али не мислим да баш перфектно говорим српски, сваки дан се борим са граматиком и речником. Ваш културни живот је изненађујуће богат, али уживам и у другим стварима у Србији. Не могу да заборавим пријатељство са којим смо дочекани моја породица и ја, као и гостопримство према осталом особљу амбасаде. Фантастични су храна, природа, лепота земље је невероватна, као што је и допринос Срба науци, музици, култури и спорту импресиван. Предрасуда немам. Пре него што сам дошао, озбиљно сам се припремао и много читао о вашој земљи. Међутим, брине ме таблоидизација и што ријалити програми уређују живот Србије. И не само зато што то значи да нема потпуне и отворене дебате о ономе што се догађа у земљи већ таблоидни чланци шире страх код људи и доприносе предрасудама, што отежава помирење међу народима.

Зашто се диже толика бука око Српско-руског хуманитарног центра у Нишу? Како би САД реаговале у случају евентуалног давања дипломатског статуса том центру?

- Мислим да бука долази од оних који захтевају да људи који су ватрогасци и обучени су да пруже помоћ у ванредним ситуацијама добију дипломатски и територијални имунитет. То није нормално. И ми и руководство Србије би требало да се запитамо - зашто је то толико важно за Москву и зашто то захтевају. Шта ми кажемо? У вези с овим Србија би требало да буде пажљива и сумњичава јер тај захтев није у реду. Ми ћемо наставити да будемо сумњичави и да се питамо шта су крајњи циљеви за евентуално давање дипломатског статуса центру у Нишу.

А дипломатски статус за НАТО војнике?

- То у ствари није тачно. Војници НАТО који долазе у Србију сваки пут морају унапред добити дозволу од српских власти. Они добијају функционални имунитет по уговору Србије са НАТО, али немају дипломатски ни територијални имунитет, и све што са собом донесу подложно је провери од Владе, а то није случај у дипломатији. Док овде испуњавају своје дужности у објектима који припадају Војсци или Министарству одбране, под будним су оком Владе Србије. То што се захтева за центар у Нишу није исто што и статус за НАТО војнике.

Да ли је неко од представника Запада био у том центру?

- Не могу да кажем за друге земље, али ми смо послали људе из амбасаде по позиву центра у Нишу. Али није питање шта су они сада, право питање је зашто се тражи дипломатски статус за хуманитарни центар и шта може да буде. Јер у том случају он би био затворен и за јавност и за Србију, а формиран је као заједнички центар Србије и Русије.

Срби већински верују да им је Америка отела Косово, претпостављам да сте и сами били у прилици да то чујете. Шта је ваш одговор на то?

- Мој одговор је да се слажем са председником Вучићем да у Србији има много митова везаних за Косово. Није спорно да је Косово играло велику историјску и културну улогу у животу Срба, али такође не може се спорити да Косово већ генерацијама има већинско албанско становништво, а не српско. Можемо да се не слажемо у вези са оним шта се тачно догодило деведесетих година, али мислим да је јасно да је већина народа на Косову тражила независност, сматрајући да Београд не излази у сусрет њиховим потребама. Мислим да ће унутрашњи дијалог који је председник Вучић покренуо довести до отворене дискусије о косовском питању и разрадити опције како би се односи нормализовали у будућности. Наравно, биће тешко доћи до правог одговора, али мислим да би тај дијалог и онај у Бриселу требало да дају допринос решењу и да руководства и у Београду и у Приштини чекају тешке одлуке.

Како ви гледате на проблем Косова и на оно што је тренутна ситуација? Постоји ли начин и пут да Срби и Албанци нађу заједнички језик и интерес на одржив начин и без присиле споља?

- Једино стабилно дугорочно решење донеће дуги разговори и директан договор између Срба и Албанаца, укључујући и Бриселски дијалог који подржавамо.

Чак и неки албански интелектуалци кажу како је проблем са Косовом у томе што је његова државност заправо заснована на казни за Србију? Има ли истине у томе?

- Приликом распада било које државе, па тако и бивше Југославије или Аустроугарске после Првог светског рата, неки народи су добили, а неки изгубили. То не може да се избегне, али сада треба мислити на садашњост и будућност. И за Косово и за Србију је важно да се подрже у приступању Европској унији. Мађарска је изгубила територије у Румунији, Словачкој, северној Србији и у североисточној Хрватској, али је будућност све ове земље довела у Европску унију.

Шта сте тачно мислили кад сте рекли да Косово не треба да жури са формирањем војске?

- Формирање косовских оружаних снага мора бити у оквиру косовског устава, а то захтева консултацију свих народа који тамо живе. Ми подржавамо косовску независност и свака земља има право на избор стратешког партнера и да унутар своје територије формира безбедносне снаге, али и то захтева сагласност свих народа који живе на Косову.

Да ли је ипак косовска војска претња стабилности региона?

- Не видим зашто би била. Војска Косова није ништа већа претња него што су, примера ради, војске Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Грчке, Бугарске...

Имате ли и ви утисак да се овде производи више историје него што се може потрошити?

- У ствари, мислим да се та реченица приписује Черчилу, и истинита је. Прошлост је прошлост и треба је тамо оставити и гледати на будућност. Тако да једног дана можемо рећи да сте створили историју, и то позитивну, не само за себе већ и за своје суседе и за читаву Европу.

Чврсте и квалитетне људске, па и међудржавне везе између наших земаља сежу дубоко у прошлост, али и оне из садашњост обавезују на пријатељство. Како видите будућност америчко-српских односа?

- Кроз историју, у преко сто година дипломатских односа, Срби и Американци су били партнери и савезници скоро све време. Били смо савезници у Првом светском рату, наши медицински тимови су пружали помоћ у Србији, српска застава се током Првог светског рата вијорила на Белој кући. Током Другог светског рата америчка авијација је учествовала у заједничкој борби против фашистичке окупације, готово половина пилота је дала животе за заједнички циљ. После спасавања око 500 америчких пилота који су оборени на територији Србије током Другог светског рата, Америка дугује вечиту захвалност Србији. Наши односи су увек били добри, са изузетком деведесетих година прошлог века, током владавине Слободана Милошевића. После његовог пада поново смо успоставили пријатељске односе и дали смо преко једне милијарде долара помоћи Србији. Ти односи су све бољи и бољи, али у јавности још многи људи не могу да превазиђу тумачење улоге Америке у овдашњим збивањима. Мој посао је да наставим у том правцу и дам свој допринос.

Шта је била највећа грешка Слободана Милошевића која је довела до прекида односа Србије и САД?

- Не бих упирао прстом на једну страну, сви лидери у региону су правили много грешака деведесетих. Међутим, Милошевић је јасно користио етнички мотивисану политику како би одржао власт, ризикујући да разруши Југославију. Његова влада је наоружавала различите групе у суседним земљама, што је довело до бруталног грађанског рата, рушења градова, хиљаде и хиљаде убијених људи, почињени су ратни злочини управо овде, у срцу Европе. Пут којим је он кренуо, водећи ову земљу и читаву Југославију ка пропасти, по мом мишљењу је трагичан за читав регион.

Зар није рат почео признањем Словеније и Хрватске, које су признале Немачка и САД?

- У почетку су САД стајале иза југословенске федерације, али многи су рекли да она неће опстати. Кривити Запад за распад Југославије можда звучи згодно, али у томе нема истине. Словенија је због Слободана Милошевића одлучила да изађе из Југославије на партијском Конгресу у Београду, после и Хрватска и Запад с тим нема ништа. Признавање независности тих земаља је од Америке и многих других земаља било само уважавање реалности на терену.

Када ће Срби престати да се љуте на Американце, а када ће Американци престати да нам прете?

- Са вама радимо као са партнерима, а ја сам погрешна особа да одговорим на питање када ће Срби престати да се љуте на Американце. То је питање за Србе.

Овај интервју излази у новогодишњем издању наших новина. Можемо ли чути неку оптимистичну, а реалистичну поруку?

- Наши односи су добри, постају све бољи и даље ће се развијати. Једва чекам посету америчких званичника Србији и мислим да ће до тога доћи почетком наредне године, са новим шефом канцеларије за Европу. Такође, са задовољством очекујем даљи прогрес Србије у процесу интеграција. Следећа година може бити веома важна за Србију, као и за остале земље региона, уколико ваши лидери наставе са испуњавањем циљева у вези с владавином права и прихватањем европских стандарда и да не дозволе да остану спутани неспоразумима из прошлости. Ако сви лидери буду настојали да гледају у будућност, видим вас у Европској унији.

Преувеличане наде у Трампа

У Србији је избор господина Трампа за председника слављен готово колико и код његових присталица у Америци. О чему се ради, шта су то Срби препознали у Трампу?

- Претпостављам да су Срби помислили да ће председник Трамп бити весник промене америчке политике и да ће донети промену у политици спрам овог региона. Можда су ове наде преувеличане јер све земље политику базирају на интересима и нема значајнијих промена ни у администрацији председника Трампа, која је посвећена значају Европе и пуној интеграцији Србије у Европску унију.

О балканским политичарима

Знам да вас ограничава дипломатска коректност, али бих волео да чујем ваше мишљење о балканским политичарима, а нарочито о овима у Србији?

- Мало ми је незгодно да као дипломата говорим о томе, али одговорићу овако. Доживљавам их као врло разнолику групу људи, што чини политику занимљивом, али то некад зна бити фрустрирајуће. Многи се не фокусирају на дужи период, већ на оно што се тренутно дешава и на тренутну политичку корист и многе њихове изјаве често доливају уље на ватру проузрокујући нове тензије. Било би боље да имају дугорочније визије и да гледају у будућност.

(Блиц)