Patrijarh Irinej: SPC je protiv kanonizacije Alojzija Stepinca, nije tačno da je spasavao Srbe i Jevreje već je podržavao nacistički ustaški režim

BEOGRAD, ZAGREB - Srpski patrijarh Irinej rekao je da je Srpska pravoslavna crkva protiv kanonizacije nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Alojzija Stepinca, jer je on bio jedna od vodećih ličnosti u pronacističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a ništa nije učinio da zaštiti srpski narod od genocida.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve rekao je za današnji Kurir da je u dva pisma papi Franji poručio da zbog toga Stepinac ne može biti proglašen za sveca.

Patrijarh Irinej je u pismima naveo da nije tačno da je Stepinac spasavao Srbe i Jevreje u Drugom svetskom ratu, već da je podržavao nacistički ustaški režim.

Poglavar SPC rekao je za Kurir da je u pismima papi naveo samo ono što su istorijske činjenice, a da je stvar Vatikana kako će te argumente sada tumačiti.

"Mi smo kazali ono što se istorijski desilo, da je Stepinac bio jedna od vodećih ličnosti toga vremena i da ništa nije učinio da zaštiti jedan narod, jednu crkvu. A mogao je. Nismo dobili odgovor, ali kako smo zaključili, o našim argumentima se ozbiljno razmišlja. I predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću rečeno je da papa ne žuri s kanonizacijom Stepinca", kazao je patrijarh.

Poglavar SPC je dodao i da se nada odlasku u Vatikan tim povodom.

"Izražavamo želju za posetu povodom predloga pape Franje da se formira komisija u slučaju Stepinac i razmotri geneza svih događaja Srba i Hrvata iz tog perioda", rekao je srpski patrijarh.

Zagrebački Jutarnji list objavio je pismo koje je srpski patrijarh Irinej uputio papi Franji povodom namere da se kardinal Alojzije Stepinac proglasi svetim.

U pismu se vidi da je SPC izrazila zabrinutost zbog moguće kanonizacije Alojzija Stepinca, ali i da srpske vladike ne kriju oduševljenje gestom pape Franje da zaustavi kanonizaciju i da se formira mešovita katoličko-pravoslavne komisije koja bi trebala da pretrese argumente jedne i druge strane.

Takođe se, kako piše Jutarnji, u pismu se navodi da je preko kardinala Kurta Koha, zaduženog za odnose s drugim hrišćanima, papi predlaže da rezultat komisije bude, između ostalog, i akt "pročišćenja istorijskog sećanja".

Predlaže se da se rad najavljene radne grupe usmeri "na ličnost kardinala Stepinca i njegovu delatnost za vreme Drugog svetskog rata, ali i u vremenu koje je ratu prethodilo i za ratom usledilo".

Naime, vladike su uverene da će se tako "istovremeno doći i do novih uvida u istorijski kontekst u kome je delovao kardinal Stepinac, kao i u kompleks odnosa naših Crkava i odnosa srpskog i hrvatskog naroda u vreme Drugog svetskog rata".

SPC dodaje da komisija mora imati međunarodni karakter i da "će ovakav razgovor biti plodan i koristan ukoliko u njemu, pored pastira dve crkve, budu učestvovali i oni koji su stručni za temu o kojoj je reč, što podrazumeva učešće međunarodnih stručnjaka koji bi osigurali najviši nivo razgovora i njegovu plodotvornost".

SPC je odlučila da o ovomu obavesti druge autokefalne pravoslavne crkve i da ih pozove na molitvu, čime ceo proces sada dobija jednu potpunu novu dimenziju dijaloga Beograda i Vatikana, ali i s celim pravoslavnim svetom.

Zagrebački dnevnik navodi da se moli papa da u bliskoj budućnosti primi delegaciju SPC-a u sastavu arhiepiskop-mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop novosadski i bački Irinej i profesor Darko Tanasković, bivši ambasador Srbije pri Svetoj Stolici - "koja bi Vam uručila predlog članova naše Komisije za dijalog o kardinalu Stepincu".

Patrijarh Irinej predlaže i formiranje jedne trajne delegacije SPC-a "za neposredni dijalog sa Svetom Stolicom" jer su uvereni da je otvorena jedna potpuno nova stranica ne samo u jugoistočnoj Evropi, već uopšte u katoličko-pravoslavnim odnosima čime Srpska pravoslavna crkva svedoči da joj je stalo do mira, do pomirenja i do razvitka dijaloga i ekumenizma, ovde i u svetu".

(B92-Beta)