Патријарх Иринеј: СПЦ је против канонизације Алојзија Степинца, није тачно да је спасавао Србе и Јевреје већ је подржавао нацистички усташки режим

БЕОГРАД, ЗАГРЕБ - Српски патријарх Иринеј рекао је да је Српска православна црква против канонизације некадашњег загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, јер је он био једна од водећих личности у пронацистичкој Независној Држави Хрватској, а ништа није учинио да заштити српски народ од геноцида.

Поглавар Српске православне цркве рекао је за данашњи Курир да је у два писма папи Фрањи поручио да због тога Степинац не може бити проглашен за свеца.

Патријарх Иринеј је у писмима навео да није тачно да је Степинац спасавао Србе и Јевреје у Другом светском рату, већ да је подржавао нацистички усташки режим.

Поглавар СПЦ рекао је за Курир да је у писмима папи навео само оно што су историјске чињенице, а да је ствар Ватикана како ће те аргументе сада тумачити.

"Ми смо казали оно што се историјски десило, да је Степинац био једна од водећих личности тога времена и да ништа није учинио да заштити један народ, једну цркву. А могао је. Нисмо добили одговор, али како смо закључили, о нашим аргументима се озбиљно размишља. И председнику Србије Томиславу Николићу речено је да папа не жури с канонизацијом Степинца", казао је патријарх.

Поглавар СПЦ је додао и да се нада одласку у Ватикан тим поводом.

"Изражавамо жељу за посету поводом предлога папе Фрање да се формира комисија у случају Степинац и размотри генеза свих догађаја Срба и Хрвата из тог периода", рекао је српски патријарх.

Загребачки Јутарњи лист објавио је писмо које је српски патријарх Иринеј упутио папи Фрањи поводом намере да се кардинал Алојзије Степинац прогласи светим.

У писму се види да је СПЦ изразила забринутост због могуће канонизације Алојзија Степинца, али и да српске владике не крију одушевљење гестом папе Фрање да заустави канонизацију и да се формира мешовита католичко-православне комисије која би требала да претресе аргументе једне и друге стране.

Такође се, како пише Јутарњи, у писму се наводи да је преко кардинала Курта Коха, задуженог за односе с другим хришћанима, папи предлаже да резултат комисије буде, између осталог, и акт "прочишћења историјског сећања".

Предлаже се да се рад најављене радне групе усмери "на личност кардинала Степинца и његову делатност за време Другог светског рата, али и у времену које је рату претходило и за ратом уследило".

Наиме, владике су уверене да ће се тако "истовремено доћи и до нових увида у историјски контекст у коме је деловао кардинал Степинац, као и у комплекс односа наших Цркава и односа српског и хрватског народа у време Другог светског рата".

СПЦ додаје да комисија мора имати међународни карактер и да "ће овакав разговор бити плодан и користан уколико у њему, поред пастира две цркве, буду учествовали и они који су стручни за тему о којој је реч, што подразумева учешће међународних стручњака који би осигурали највиши ниво разговора и његову плодотворност".

СПЦ је одлучила да о овому обавести друге аутокефалне православне цркве и да их позове на молитву, чиме цео процес сада добија једну потпуну нову димензију дијалога Београда и Ватикана, али и с целим православним светом.

Загребачки дневник наводи да се моли папа да у блиској будућности прими делегацију СПЦ-а у саставу архиепископ-митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ новосадски и бачки Иринеј и професор Дарко Танасковић, бивши амбасадор Србије при Светој Столици - "која би Вам уручила предлог чланова наше Комисије за дијалог о кардиналу Степинцу".

Патријарх Иринеј предлаже и формирање једне трајне делегације СПЦ-а "за непосредни дијалог са Светом Столицом" јер су уверени да је отворена једна потпуно нова страница не само у југоисточној Европи, већ уопште у католичко-православним односима чиме Српска православна црква сведочи да јој је стало до мира, до помирења и до развитка дијалога и екуменизма, овде и у свету".

(Б92-Бета)