Јурие Леанка: Крим може бити "заразан" за Придњестровље

КИШИЊЕВ - Догађаји у Украјини су веома компликовани и опасни за читав регион, али пре свега, представљају директну претњу по безбедност Молдавије, изјавио је јуче молдавски премијер Јурие Леанка, додајући да криза са Кримом може бити "заразна" и може да подстакне сепаратистичка расположења у Придњестровљу.

"Напета ситуација на Криму је претња безбедности читавог региона. Развој ситуације може да створи нове проблеме и претње за Молдавију, и посредне и непосредне", рекао је он по повратку из Вашингтона, пренео је Ројтерс.

"Уколико не нађемо решење за проблем Придњестровља, онда ће та болест (сепаратизма) постати опасна и заразна", рекао је Леанка.

"Ново жариште сепаратизма појавило се овде (на Криму). На Криму се Украјина суочава са истим проблемом као Молдавија пре 20 година", додао је он.

Украјинска агенција Укринформ пренела је изјаву Леанке са конференције за новинаре да се „догађаји у Украјини развијају по врло компликованом и опасном сценарију" и да "стварају нове економске и политичке проблеме, директно претећи безбедности Молдавије".

"Управо то треба да утиче на све молдавске политичаре да се зближе и буду одговорнији у својим поступцима“, рекао је он и најављујући скору посету Украјини, позвао све грађане Молдавије да покажу максималну одговорност и не подлежу могућим провокацијама.

Притом, Леанка је рекао да је влада "као никада до сада" одлучна да промовише интеграцију у европске токове, наводи Ројтерс, додајући да Молдавија планира да потпише темељни споразум о трговини са Европском унијом.

Итар-Тас с је из Кишињева пренео да је Ланкеа демантовао извештаје медија да је Русија појачала војно присуство у Придњестровљу због догађаја у Украјини.

"То није ни теоријски могуће. Очигледно неко намерно шири те гласине како би заоштрио и без тога компликовану ситуацију у региону (...) Нема основа за забринутост", рекао је он.

Преговори о Придњестровљу у оквиру групе "5+2" (Молдавија и Придњестровље као стране у конфликту, Русија, Украјина и ОЕБС као посредници и ЕУ и САД као посматрачи) воде се од 1993. године.

Непризната Придњестровска Молдавска Република са приближно 500.000 становника, од којих је 60 одсто Руса и Украјинаца, тежила је и до распада бившег ШСР-а издвајању из састава Молдавије, плашећи се њеног присаједињења Румунији.

После 1992. после неуспеле намере молдавских власти да силом реше проблем и оружаног конфликта, Кишињев је изгубио контролу на областима леве обале Дњестра, а мир у региону одржавају руске мировне снаге са молдавским и придњестровским снагама.

Тираспољ тражи међународно признање, док Кишињев Придњестровљу нуди аутономију у оквиру јединствене државе.

(Танјуг)