Јозеф Брамл: САД су преморена светска сила

Када би САД биле пацијент у болници, лекари би пуни бриге намрштили чело и констатовали: слабост унутрашњих органа би могла да постане хронична тако да би пацијент могао да остане трајно везан за кревет.

САД су постале земља ограничених могућности: оне грцају под огромним брдом дугова, валута им је ослабљена а социјалне супротности све веће. „Што се танкер звани САД више нагиње устрану, тим су слабије маневарске могућности владе на унутрашњем и на спољном плану“, пише овај научник у својој управо објављеној књизи „Амерички пацијент“.

Брамлов закључак гласи: „Политичка сила је блокирана јер више нема шта да се подели“. Он преноси да економска слабост продубљује идеолошки јаз између Демократа и Републиканаца.

Турбуленције са глобалним последицама

За остатак света, оно што Брамл зове „претећим колапсом САД“ је све само не добра вест. Онај ко се бори да економски преживи, нема увек много обзира према другима. „На плану трговинске политике, морамо се припремити за жестоки протекционизам“, тврди овај стручњак. Осим тога, САД ће „смањити цену долара“ да би стекле предности на тржишту; „долар ће ускоро одслужити као водећа валута. Неки водећи стручњаци за економију виде за 20 година већ неке друге водеће валуте. То није само губитак меке силе, већ тврде валуте, рекао бих. До сада је Америка могла навелико да конзумира јер је остатак света стављао Америци јевтино новац на располагање. То више не може тако. Та социјална неједнакост не може више бити изједначавана кредитима.“

Социјалдемократски политичар Карстен Фогт, још један добар познавалац САД, ипак гаји и оптимизам. Он не каже да тој земљи прети колапс, већ радије говори о кризи која отвара шансе за нови почетак. Каже да је снага Американаца у способности да у кризним временима запну из петних жила и дају велику динамику својој привреди. Фогт је годинама био координатор немачке владе за немачко-америчке односе.

Већи терет за савезнике

Оба стручњака су сложна у оцени да ће се променити улога САД као глобалне силе реда. Ниједна друга земља не располаже таквом војном силом, али штедња је принудила владу да скреше средства. Карстен Фогт је убеђен да ће САД „у догледној будућности остати најважнија светска сила. Но, Американци више неће имати толико могућности да обликују светска збивања и мораће да упознају своје границе.“

Када је реч о безбедносној политици, од војне акције у Либији је јасно да Американци све више задатака пребацују на своје савезнике. „Ми Европљани ћемо морати да се побринемо за безбедност у нашем суседству, Америка нас ту више неће подржавати“, сматра Јозеф Брамл.

Аутори: Нина Веркхојзер, Саша Бојић

(Дојче веле)