Jovana Gligorijević: Toma i Aca – misterija jednog zaboravljenog sukoba

"TOMINA STRUJA" U SNS-U, SVE I DA POSTOJI, NEUTRALISANA JE I NEMOĆNA, A SAM TOMISLAV NIKOLIĆ, IAKO PREDSEDNIK SRBIJE, SVEDEN JE NA TUŽNOG STARCA KOJI SEDI U PREDSEDNIŠTVU I OBAVLjA FUNKCIJU NIŽU OD PROTOKOLARNE

Predsednički izbori očekuju nas tek naredne godine, ali kandidatima se uveliko licitira, razni su upitani hoće li se kandidovati, hoće li biti zajendičkog kandidata opozicije, i tako dalje... Jedno ime, međutim, najmanje se pominje. To ne bi bilo nimalo čudno da nije reč o još uvek aktuelnom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.

Još od velikog uzleta Srpske napredne stranke 2012, aktivno se šuška i čita između redova, ne bi li se doprlo do prave istine o odnosu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Poslovično, taj odnos je opisivan kao "navodni sukob". Međutim, čini mi se da u tom sukobu nikada ničeg navodnog nije bilo.

Oduvek je bilo jasno da je Nikolić bio i ostao radikal starog kova koji nimalo ne razume duh vremena u kom živi, ali negde intuitivno oseća da se uz onog i onakvog Šešelja nema kud dalje. Nikolić je Šešelju okrenuo leđa jer je osetio da su radikalske metode, a ne radikalska ideologija, došle do mrtve tačke. Vučić je, s druge strane, taj koji je želeo, te na kraju i sproveo veliki ideološki zaokret. Četiri godine bile su mu potrebne da čitavu Srpsku naprednu stranku okrene ka sebi, a od Nikolića (iako ovaj tamo formalno više nema nikakvu funkciju otkad je izabran za predsednika države).

Konačna pobeda Aleksandra Vučića u tom sukobu sa Nikolićem vidi se tek sada, iz sastava nove vlade u kojoj nema ama nijednog tzv. Tominog kadra, a poslanički klub SNS-a složan je i jedinstven kao nikada do sada. U nagađanjima ko će biti kandidat SNS-a na predsedničkim izborima, čaršija spekuliše u rasponu od Zorane Mihajlović do Nikole Selakovića. Dakle, priča se o Vučićevim ljudima.

Nikolića niko više ne uzima za ozbiljno. Zamišljam ga kako čami u zgradi Predsedništva, okružen nekolicinom najodanijih, polaže vence, otkriva spomenike i šalje telegrame saučešća kad negde tresne neka prirodna nepogoda. Teroristički napadi imaju političku težinu, i premda javnost možda nije obratila pažnju na taj detalj, kad god se desi neki ozbiljan napad, telegrame saučešća šalje premijer Vučić.

Toma za to vreme ide u Rio da nezgrapno maše papirnatom zastavicom bodreći naše olimpijce. Istina, susreće se sa stranim zvaničnicima, ali tek reda i protokola radi, dok se o pravim stvarima priča isključivo sa Vučićem.

Da ne dužim dalje, sukob "Toma-Vučić" dobro je skrivan od javnosti, ali je ishod potpuno javan i očigledan. Nego, drugo nešto mene zanima: gde se denuo onaj sekretar Srpske radikalne stranke koji nedeljama nije davao glasa od sebe 2008. kad se Nikolić odvajao od Šešelja?

(Vreme)