Jorn Rode nazvao hram SPC „kosovskim manastirom“: „Danas smo završili našu regionalnu konferenciju nemačke ambasade nezaboravnom posetom kosovskom manastiru Dečani - koji se nalazi na Uneskovoj listi“

Ima onih kojima ni diplomatska funkcija nije dovoljna motivacija da počnu da rade na sebi, pa tako i nemački ambasador u Prištini Jorn Rode, koji se nalazi u kolevci srpske države – i dalje nema pojma o njenoj istoriji pa živi u ubeđenju da su Visoki Dečani „kosovski manastir”.

Što je najgore, neće ni da nauči. Jer, „gluvom šaputati, ćoravom namigivati”, pokazalo se još jednom kao uzaludan posao. Ni Rodeov razgovor sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve, nije pomogao Nemcu da posloži činjenice i shvati – da ne postoje kosovski, postoje samo srpski manastiri na Kosovu.

Bez obzira što je zajedno sa delegacijom nemačkih diplomata sa igumanom Savom razgovarao o izazovima sa kojima se suočava Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i Metohiji – on i dalje ne zna gde je bio.

„Danas smo završili našu regionalnu konferenciju nemačke ambasade nezaboravnom posetom kosovskom manastiru Dečani , koji se nalazi na Uneskovoj listi. Mesto je jedinstveno! Zahvalan ocu Savi i njegovoj braći na gostoprimstvu i obogaćenoj diskusiji”, napisao je Rode na Tviteru, uhvativši se tako u kolo sa drugim istorijskim revizionistima, poput recimo „uglednog” srpskog političara Nenada Čanka koji je svojevremeno pokušavao da nas poduči da „to nisu srpski nego pravoslavni manastiri”.

„Kosovo” kao država postoji, doduše samo u mašti prištinskih političara, svega petnaest godina, i možda je to mogao biti „hint” koji bi spasao nemačkog političara ovakvog blama. Jer ceo svet zna da su u Dečanima, čak i klozetske instalacije pomoćnih manastirskih prostorija ne samo starije od lažne države već i istorijski značajnije.

Štaviše, arheolog Dejan Radičević nedavno je potvrdio da na KiM uopšte i ne postoje materijalni tragovi Albanaca koji datiraju iz srednjeg veka.

I kako bi onda ovaj manastir mogao biti „kosovski”?

„To je srpski manastir, ali ti to dobro znaš. U to ime samo želim da podsetim na jedan istorijski trenutak iz Velikog rata. Ovde možete videti kako je srpski oficir u čast predaje od jednog austrijskog zvaničnika dobio ključ manastira Visoki Dečani. Datum je 29. septembar 1918. godine”, napisao je jedan od korisnika društvene mreže „Iks”.

Nije ovo prvi put neko pokušava da Srbima otme Dečane.

Udruženje kosovskih istoričara „Ali Hadri” više puta je navodilo da je reč o manastiru pravoslavnih Albanaca i da iguman Sava Janjić služi u albanskom pravoslavnom manastiru, koji su, kako kažu, „uzurpirali srpski okupatori još u srednjem veku”.

„Neistina je da manastir Dečani pripada srpskoj crkvi, već je to hram pravoslavnih Albanaca, koji je obnovljen na temeljima ilirskog hrama – Dardan, a manastir je sagradio Fra Vita Kuči na zemlji Haka Kučija iz Dečana”, navodi se u jednoj od njihovih izjava.

Manastir Visoki Dečani je, odlukom Komiteta za svetsku baštinu UNESCO, stavljen na spisak ugroženih spomenika, a nalazi se i na listi najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi koju je sačinila panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa Evropa Nostra.

A ko ga ugrožava? Upravo oni koji ga prisvajaju, prenosi RT Balkan.

Manastir je više puta bio izložen direktnim napadima ekstremnih Albanaca, a privremene institucije samouprave odbijaju da sprovedu odluku ustavnog suda u Prištini iz 2016. godine i da kao vlasništvo Visokih Dečana upišu oko 24 hektara zemlje u okolini manastira.

Manastir Visoki Dečani je pod neprekidnom zaštitom međunarodnih snaga Kfora i jedini je verski objekat i spomenik Uneska u Evropi pod vojnom zaštitom. Toliko o tome da je "kosovski".

Loading...

No, nije ovo ni Rodeovo premijerno prekrajanje istorije. Već drugi put u sedam dana nemački ambasador gazi preko činjenica, i prošlosti - budući da je prošle nedelje, zajedno sa francuskim kolegom pomerio spomenik sahranjenim srpskim vojnicima poginulim u Balkanskim ratovima i Velikom ratu kako se ne bi video u kadru.

Nije ih bilo sramota ni da priznaju da su to uradili jer je francusko-nemačka ceremonija prethodnih godina bila "ukaljana polemikama u pojedinim medijima na Kosovu" oko prisustva spomenika u čast poginulim srpskim vojnicima od 1912. do 1918. godine, prenosi RT Balkan.

(Politika)