Јенс Столтенберг поводом годишњице погибије 16 људи у НАТО бомбардовању РТС: Сваки изгубљени живот је трагедија, али важно је не заборавити прошлост, превазићи разлике и сарађивати

У војним мисијама сваки изгубљени недужни живот је трагедија, што је био случај и у Србији 1999. године, изјавио је у ексклузивном интервјуу Фонету генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, поводом годишњице погибије 16 људи у НАТО бомбардовању РТС, и подсетио да је више пута изразио најдубље саучешће свима који су изгубили своје вољене.

Поштујем што народ у Србији не заборавља шта се тада десило, али се надам да ће моћи да гледа унапред и гради добре односе са чланицама НАТО, нагласио је Столтенберг.

Он разуме да су ваздушни удари НАТО и даље осетљиво питање у Србији и додаје да је, као политичар у Норвешкој, имао блиске пријатеље у Београду и Суботици, који су га тада звали са веома јасним и јаким порукама за њега лично.

Столтенберг је указао да се НАТО одлучио на акцију 1999. године "да би спречио убијање недужних цивила и спасио животе", прецизирајући да мисли на "насиље и злочине за које је био одговоран режим Слободана Милошевића".

Упитан о годишњици бомбардовања зграде РТС, када је погинуло 16 људи, он је изразио жаљење и констатовао да у војним мислијама увек страдају и цивили. Зато сам више пута, приликом сваке посете Београду, изразио најдубље саучешће свима који су изгубили своје вољене, истакао је Столтенберг.

Сваки изгубљени недужни живот је трагедија, што је био случај и у Србији, рекао је генерални секретар НАТО и оценио да је важно не заборавити прошлост, али и гледати унапред, превазићи разлике и сарађивати.

"Сукоб 1999. је био озбиљан, људи су изгубили животе. Али, историја Европе је пуна сукоба", напоменуо је Столтенберг.

Немачка се борила против Француске или Енглеска против непријатеља на европском континенту, илустровао је он и констатовао да је снага Европе у томе "да смо успели да превазиђемо прошлост, постанемо пријатељи и сарађујемо".

Он је додао и да су Шведска, Норвешка и Данска биле непријатељи, који су вековима међусобно ратовали, а сада су најближи и најбољи пријатељи.

Поштујемо одлуку Србије, и Шведска и Финска и Данска не желе у НАТО

Упитан о јачању утицаја Русије и Кине у време пандемије вирусакорона, незадовољству Београда подршком Запада и евентуалном редефинисању спољне политике Србије, Столтенберг је одговорио да је Србија независна држава, која доноси суверене одлуке.

Подсећа да је, као дете, живео у Србији, где има много пријатеља и, као генерални секретар НАТО и пријатељ Србије, истиче да у потпуности поштује одлуке Београда.

Поздрављамо што је Србија партнер НАТО, што можемо да сарађујемо са њом, али од Србије зависи које ће одлуке доносити, поручио је Столтенберг. Напомиње да није на њему да нагађа о намери Србије да приступи Европској унији (ЕУ), али има утисак да је Србија томе чврсто посвећена и верује да ће то бити корисно и за Београд и за ЕУ.

Зато поздрављам евроатлантске амбиције Београда, свестан да Србија не жели да буде чланица НАТО, додао је Столтенберг и поновио да то у потпуности поштује.

Према његовим речима, и Шведска, Финска и Аустрија су веома блиски партнери и пријатељи Алијансе, али не желе да буду чланице НАТО, "што је у потпуности у реду".

Земље чија је жеља да буду део НАТО су добродошле, али у потпуности поштујемо и оне које не желе чланство, рекао је Столтенберг.

Инвестиције расту од када су Црна Гора и Северна Македонија у НАТО

Он је, као напредак за НАТО, означио пријем у Алијансу Словеније, Хрватске, Црне Горе и Северне Македоније. Како је објаснио, то је добро за стабилност на Западном Балкану, као и за просперитет тих земаља.

Као што смо више пута видели, приметио је Столтенберг, чланство у НАТО ствара стабилност, која је важна за економске инвестиције и благостање.

У Црној Гори и Северној Македонији су инвестиције почеле да расту после одлука о учлањењу у Алијансу, уочио је Столтенберг, уз оцену да на Западном Балкану има много проблема, "али и охрабрујућих дешавања".

Указао је, при томе, и на озбиљне изазове, попут ситуације на релацији Приштине и Београда и очигледна искушења у Босни и Херцеговини (БиХ).

Истовремено, морамо да препознамо да је регион остварио значајан напредак, посебно ако га упоредимо са сукобима и убијањем из деведесетих година, оценио је Столтенберг.

Напомињући да не покушава да тврди да је ситуација лака, он је образложио да "бар немамо крваве сукобе какве смо видели не тако давно", наводећи да је "мир увек бољи од рата".

Помоћ НАТО-а током пандемије региону

Према Столтенберговим речима, НАТО је током пандемије вируса корона подржао земље Западног Балкана, пре свега преко чланица НАТО. Набројао је да су многи савезници подржали Северну Македонију, где су обезбедили пољску болницу и медицинску опрему, да су помогли и Црној Гори и БиХ, као и да су чланице НАТО, Турска и Чешка, пружиле подршку Србији.

Он је импресиониран таквом подршком, посебно што пандемија утиче на све, па је природно да све земље, биле чланице НАТО или не, буду окренуте својим потребама.

Али, упркос томе, чланице су успеле да издвоје додатне капацитете, како би помогле земљама на Западном Балкану, истакао је Столтенберг.

Он је позвао чланице НАТО да пруже још већу подршку региону, као и да још више помогну Србији.

Столтенберг је потврдио да и међу припадницима НАТО снага има заражених вирусом корона и нагласио да су спроведене превентивне мере да би ширење вируса било сведено на најмањи могући ниво.

Али, без обзира на то, како је предочио, НАТО успева да одржи спремност и способност да штити и брани све своје чланице. Штавише, успевамо да им пружимо и значајну помоћ у борби против вируса, закључио је Столтенберг.

(Фонет)