Janja Beč Nojman: Deca u Srbiji bi o genocidu trebalo da uče u okviru posebnog predmeta

Sociološkinja Janja Beč Nojman ocenila je da bi deca u Srbiji o genocidu trebalo da uče u okviru posebnog predmeta.

Janja Beč Nojman je na tribini "Duh palanke i fašizacija društva", koja je sinoć održana u Zrenjaninu, istakla da školski sistem ne pruža osnovna znanja o genocidu, a da je društvu potrebno da deluje preventivno.

"Genocid se kao tema ne obrađuje na pravi način. Učenje o genocidu se ne zasniva dovoljno na činjenicama, a ne postoji ni u dovoljnoj meri", navela je sociološkinja.

Ona je istakla da razgovor na tu temu ne sme da se zasniva na propagandi, čiji je cilj izazivanje nove mržnje. Jana Beč Nojman je dodala i da bi predmet o genocidu trebalo za početak da bude pilot projekat.

"Ako je Vojvodina uspela da uvede u svoje škole predmet o seksualnom vaspitanju, onda bi moglo da se desi i ovo. Dakle, bez prisile, za one koji žele da uče o tome, uz profesore koji žele o tome da predaju, ali koji su kompetentni i nemrzeći ljudi, jer se ta tema ne sme zloupotrebiti", kazala je Janja Beč Nojman.

Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić najavila je da će sekretarijat pokrenuti akciju tokom koje će sa elektronskih bilborda u gradovima Vojvodine emitovati svedočanstva perioda holokausta.

Ona je ocenila je da su rehabilitacioni i pomirljivi zakoni relatizovali zločine, a da se Zakon o zabrani isticanja fašističkih simbola u Srbiji ne primenjuje.

"Naše društvo ne osuđuje, jer se misli da 'oni nisu naši'. Uvek je lakše osuditi strance, ali kada je reč o komšiji, školi, svešteniku - teško. Rukavice u koje je uvučen fašizam ; pitanje je razvoja našeg društva", kazala je Marinika Tepić.

Profesorka u zrenjaninskoj Gimnaziji Senka Jankov istakla je da se školski program u Srbiji holokaustom bavi u samo dva navrata - u osmom razredu osnovne škole i četvrtom razredu srednje.

Ona je rekla i da se Ministarstvo prosvete od 2006. godine aktivno bavi promocijom kulture sećanja i uvođenjem priče o holokaustu u redovnu nastavu. Jankovljeva je objasnila da toj temi treba pristupiti multidisciplinarno i da treba omogućiti i profesorima koji ne predaju istoriju da pronađu prostor u okviru svojih predmeta da se bave holokaustom.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar ocenila je da danas postoji potreba i o razgovoru o odgovornosti zajednice za zaborav. Ona je ; predstavila delove izložbe "Poslednje odredište Aušvic", održane u Istorijskom muzeju Srbije ove godine.

Strip autor Aleksandar Zograf, koji je nacrtao strip o pismima Hilde Dajč, istakao je da je holokaust tema o kojoj je lakše govoriti sa stanovišta nauke, ali da je njegov strip primer da se i na taj način može promišljati o tome. On je naveo i da je prednost stripa to što koristi i reči i slike, te da taj vid govorenja o holokaustu treba još dublje razviti.

(Beta)