Početna strana > Hronika > Jadranka Kosor: Nikom nećemo dozvoliti da revidira hrvatsku istoriju i dira u naše svetinje
Hronika

Jadranka Kosor: Nikom nećemo dozvoliti da revidira hrvatsku istoriju i dira u naše svetinje

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 04. avgust 2011.

Zagreb -- U prisustvu celog državnog vrha Hrvatske, s predsednikom Ivom Josipovićem i premijerkom Jadrankom Kosor na čelu, otkriven spomenik Oluja '95. čime se obeležava ulazak hrvatskih snaga u Knin 5. avgusta 1995. godine.

U govorima prilikom otkrivanja spomenika pobedi u Kninu najviši državni zvaničnici ponovili su podršku Oluji i naglasili da revizije istorije neće biti.

"Iz Knina, gde je poražena velikosrpska Miloševićeva politika, poručujem da nikom nećemo dozvoliti da revidira hrvatsku istoriju i dira u naše svetinje", naglasila je Kosorova.

Josipović je rekao da je Oluja jedan od najvažnijih momenata hrvatske istorije u kojoj je Hrvatska, kako je naveo, sopstvenim snagama odbranila svoju čast, slobodu i demokratiju.

"Hrvatska je danas bolja nego što je bila i možemo biti ponosni na nju", kazao je Josipović i dodao da je "bilo i onih manje uspešnih stranica naše istorije kao što je ratno profiterstvo, nepotrebni zločini i kriminal".

Predsednik Sabora Luka Bebić je u govoru konstatovao da bi "neki hteli da se zaboravi i potceni pobeda Hrvata u ratu" i naglasio da treba održati sećanje na Oluju.

"Ako održimo to sećanje, a spomenici služe za sećanje, onda nećemo zaboraviti našu istoriju", rekao je Bebić.

Spomenik Oluja '95. otkrila su deca poginulih hrvatskih vojnika, a tom su prilikom Josipović i Kosorova su održali kraće prigodne govore.

Nakon otkrivanja spomenika, državni vrh organizovao je prijem za ratne komandante u Domu Hrvatske vojske u Kninu.

Kosorova i Josipović proveli su veći deo dana u Kninu

U gradnju spomenika u obliku slova V, koji su osmislili vajar Petar Dolić i arhitekta Tonko Zaninović, uloženo je oko šest miliona kuna (807.000 evra), od čega samo u gradnju skulpture 1,2 miliona kuna, a u rekonstrukciju trga 4,5 miliona kuna.

Vlada je bila najizdašniji izvor finansiranja, jer je izdvojila ukupno 2,6 miliona kuna (350.000 evra), dok je u humanitarnoj akciji prikupljeno 500.000 kuna (67.300 evra), a ostatak sredstava obezbedile su gradske vlasti, Hrvatski fond za zaštitu okoline i razni donatori.

(Tanjug)