Izvestilac Bundestaga za Zapadni Balkan: Priključivanje sankcijama Rusiji samo prvi uslov za brži put ka EU. Zatim treba rešiti pitanje Kosova, ali ima i dosta drugih uslova koje Srbija mora da ispuni da bi postala član EU

Izvestilac Bundestaga za Zapadni Balkan Adis Ahmetović kaže da nije dobro što se Srbija još nije priključila sankcijama EU Rusiji i da je to samo prvi uslov da se ubrza njen put ka Uniji, zatim treba naći rešenje za pitanje Kosova, ali ima i dosta drugih uslova koje Srbija mora da ispuni da postane član EU. "Ja želim da Srbija, ako može, brzinski uđe u EU, ali ne mislim da uđe samo Srbija, već da uđe ceo region Zapadnog Balkana, jer ne želim da bude kao u prošlosti kad je Slovenija blokirala Hrvatsku", navodi Ahmetović i dodaje da treba naći plan za ceo region.

On u emisiji Iza vesti ističe da bi priključivanjem sankcijama Unije protiv Rusije Srbija poslala jasan odgovor kojim putem hoće da ide. Dodaje da se samo Srbija i BiH nisu odlučile za sankcije, „i to je žalosno“.

Upitan da prokomentariše saznanja Albanijan posta da prvi dogovor Kosova i Srbije mora da bude postignut do 24. februara sledeće godine, on kaže da, ako bi se to desilo, to bi bio veliki uspeh.

„Imamo veliku želju, i mi kao Nemačka i kao EU, da se Srbija za nekoliko godina priključi Uniji. Tu je važno rešavanje pitanja Kosova“, poručuje Ahmetović.

Smatra da će biti interesantan i Berlinski proces, koji je započela bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, a sada će ga voditi kancelar Olaf Šolc. Najavljuje da će 3. novembra biti velika konferencija u Berlinu na kojoj će učestvovati svih šest zemalja Zapadnog Balkana i da se nada da će tamo biti dat pozitivan signal i prema Srbiji, i prema celom regionu.

„Nije lako naći rešenje (za pitanje Kosova), to je teško pitanje. Ali, ako se nađe rešenje sa kojim obe zemlje mogu da žive – to bi samo bilo pozitivno za region“, kazao je on.

Podsetio je da je Šolc jasno nekoliko puta rekao da Evropu vidi zajedno sa Zapadnim Balkanom.

Izrazio je nadu da će se na Berlinskom procesu naći neki vremenski plan – kako da se put evrointegracija ubrza.

Ukazuje da je važno da Srbija radi na reformama koje se tiču pravosudnog sistema, slobode medija, borbe protiv korupcije.

„Ne samo za nas, nego ako Srbija voli svoj narod, i ako vidi svoju budućnost… Puno mladih hoće da ide u EU, jer se u Nemačkoj živi drugačije, nisu samo ekonomski razlozi, ovde u Nemačkoj možeš da živiš slobodno, svi mogu da uspeju, bez obzira ko ti je otac, iz koje si partije, postoji konkurencija, svako može da uspe, jedan Adis Ahmetović može da postane član Bundestaga“, navodi on.

Ocenjuje da Srbija ima veliki problem kojim će putem ići – da li ka Rusiji ili ka Briselu i ponavlja da je uslov da se približi Uniji da se priključi sankcijama protiv Rusije.

„Brutalni rat počeo je 24. februara, u Ukrajini se dešava ono što niko od nas neće, ljudi ginu svaki dan. I zato mora da bude automatski principijelno normalno da se sankcioniše takav režim (ruskog predsednika Vladimira Putina). Onaj ko hoće da bude član EU, ne treba da je samo vidi ekonomski projekat, već kao projekat mira i slobode, da kaže da ovo što Rusija radi ne ide“, poručio je Ahmetović.

Na konstataciju da je i Nemačka i Evropa do sada tolerisala srpsko sedenje na dve stolice, i davala prednost stabilokratiji pre demokratije, on kaže da je to bila politika Merkelove, ali da je sada u Berlinu nova vlada, kao i da „Balkan mora da vidi da se promenila politika u Nemačkoj“.

„Ne možemo više u Evropi, ako hoćemo da opstanemo kao Evropa, mirna i slobodna, da ne kritikujemo kada vidimo da jedna demokratska zemlja sa dobrim narodom počne da se transformiše u autokratsku. Neću reći da je Srbija autokratija, ali mora da se čuva da ne ide u autokratiju, da kopira rusku politiku“, navodi on.

Dodaje da mu je čudna i iritantna izjava ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina da Srbiji nije mesto u EU i da je Unija ne želi, jer, kako kaže, „oseća da većina srpskog naroda misli demokratski i želi u Evropu“.

„Čudno mi je da su došle velike investicije iz Nemačke, a s druge strane se mogu čuti u Srbiji kritike na račun Nemačke i EU… Žao mi je zbog toga, jer znam da taj region ima veliki potencijal“, kaže Ahmetović.

Pita i ako bi neko u Srbiji morao da se odluči da li će živeti u Moskvi ili Berlinu, siguran je da bi izabrao Berlin.

„I zato ne razumem zašto se onda i dalje proba približiti Moskvi, a ne Nemačkoj, jer mi pružamo ruku“, rezigniran je on.

Ističe da su u poslednjih 20 godina funkcionisale dve retorike u Srbiji (i prema Zapadu i prema Rusiji), ali sada je došlo vreme gde treba pokazati jasnu i principijelnu poziciju.

Na pitanje da li bi se u slučaju nepriključivanja sankcijama Rusiji iz Srbije povukle nemačke kompanije, koje zapošljavaju oko 75.000 ljudi, Ahmetović odgovara da to trenutno nije tema.

(N1)