Известилац Бундестага за Западни Балкан: Прикључивање санкцијама Русији само први услов за бржи пут ка ЕУ. Затим треба решити питање Косова, али има и доста других услова које Србија мора да испуни да би постала члан ЕУ

Известилац Бундестага за Западни Балкан Адис Ахметовић каже да није добро што се Србија још није прикључила санкцијама ЕУ Русији и да је то само први услов да се убрза њен пут ка Унији, затим треба наћи решење за питање Косова, али има и доста других услова које Србија мора да испуни да постане члан ЕУ. "Ја желим да Србија, ако може, брзински уђе у ЕУ, али не мислим да уђе само Србија, већ да уђе цео регион Западног Балкана, јер не желим да буде као у прошлости кад је Словенија блокирала Хрватску", наводи Ахметовић и додаје да треба наћи план за цео регион.

Он у емисији Иза вести истиче да би прикључивањем санкцијама Уније против Русије Србија послала јасан одговор којим путем хоће да иде. Додаје да се само Србија и БиХ нису одлучиле за санкције, „и то је жалосно“.

Упитан да прокоментарише сазнања Албанијан поста да први договор Косова и Србије мора да буде постигнут до 24. фебруара следеће године, он каже да, ако би се то десило, то би био велики успех.

„Имамо велику жељу, и ми као Немачка и као ЕУ, да се Србија за неколико година прикључи Унији. Ту је важно решавање питања Косова“, поручује Ахметовић.

Сматра да ће бити интересантан и Берлински процес, који је започела бивша немачка канцеларка Ангела Меркел, а сада ће га водити канцелар Олаф Шолц. Најављује да ће 3. новембра бити велика конференција у Берлину на којој ће учествовати свих шест земаља Западног Балкана и да се нада да ће тамо бити дат позитиван сигнал и према Србији, и према целом региону.

„Није лако наћи решење (за питање Косова), то је тешко питање. Али, ако се нађе решење са којим обе земље могу да живе – то би само било позитивно за регион“, казао је он.

Подсетио је да је Шолц јасно неколико пута рекао да Европу види заједно са Западним Балканом.

Изразио је наду да ће се на Берлинском процесу наћи неки временски план – како да се пут евроинтеграција убрза.

Указује да је важно да Србија ради на реформама које се тичу правосудног система, слободе медија, борбе против корупције.

„Не само за нас, него ако Србија воли свој народ, и ако види своју будућност… Пуно младих хоће да иде у ЕУ, јер се у Немачкој живи другачије, нису само економски разлози, овде у Немачкој можеш да живиш слободно, сви могу да успеју, без обзира ко ти је отац, из које си партије, постоји конкуренција, свако може да успе, један Адис Ахметовић може да постане члан Бундестага“, наводи он.

Оцењује да Србија има велики проблем којим ће путем ићи – да ли ка Русији или ка Бриселу и понавља да је услов да се приближи Унији да се прикључи санкцијама против Русије.

„Брутални рат почео је 24. фебруара, у Украјини се дешава оно што нико од нас неће, људи гину сваки дан. И зато мора да буде аутоматски принципијелно нормално да се санкционише такав режим (руског председника Владимира Путина). Онај ко хоће да буде члан ЕУ, не треба да је само види економски пројекат, већ као пројекат мира и слободе, да каже да ово што Русија ради не иде“, поручио је Ахметовић.

На констатацију да је и Немачка и Европа до сада толерисала српско седење на две столице, и давала предност стабилократији пре демократије, он каже да је то била политика Меркелове, али да је сада у Берлину нова влада, као и да „Балкан мора да види да се променила политика у Немачкој“.

„Не можемо више у Европи, ако хоћемо да опстанемо као Европа, мирна и слободна, да не критикујемо када видимо да једна демократска земља са добрим народом почне да се трансформише у аутократску. Нећу рећи да је Србија аутократија, али мора да се чува да не иде у аутократију, да копира руску политику“, наводи он.

Додаје да му је чудна и иритантна изјава министра унутрашњих послова Александра Вулина да Србији није место у ЕУ и да је Унија не жели, јер, како каже, „осећа да већина српског народа мисли демократски и жели у Европу“.

„Чудно ми је да су дошле велике инвестиције из Немачке, а с друге стране се могу чути у Србији критике на рачун Немачке и ЕУ… Жао ми је због тога, јер знам да тај регион има велики потенцијал“, каже Ахметовић.

Пита и ако би неко у Србији морао да се одлучи да ли ће живети у Москви или Берлину, сигуран је да би изабрао Берлин.

„И зато не разумем зашто се онда и даље проба приближити Москви, а не Немачкој, јер ми пружамо руку“, резигниран је он.

Истиче да су у последњих 20 година функционисале две реторике у Србији (и према Западу и према Русији), али сада је дошло време где треба показати јасну и принципијелну позицију.

На питање да ли би се у случају неприкључивања санкцијама Русији из Србије повукле немачке компаније, које запошљавају око 75.000 људи, Ахметовић одговара да то тренутно није тема.

(Н1)