Изгласан Закон о јавном информисању у скупштини Србије

Народна скупштина изгласала Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању. За предлог гласало 125 од присутних 225 народних посланика. Напредњаци напустили скупштинску салу. Посланици усвојили и Закон о култури а на дневном реду седнице је гласање о укупно 24 законска предлога.

Измене и допуне Закона о јавном информисању усвојене су у Скупштини Србије пошто је за Предлог гласало 125 од присутних 225 народних посланика. Против је било 88, 11 уздржаних а један посланик није гласао.

За Закон су гласали посланици владајуће коалиције изузев Социјалистичке партије Србије који су били уздржани али су обезбеђивали кворум. За су гласали и посланици ЛДП-а, сем Весне Пешић и Жарка Кораћа, а свој глас за измене дао је и самостални посланик ДХСС-а Владан Батић.

Против законских измена гласали су посланици СРС и коалиције ДСС-НС, као и три посланика Јединствене Србије.

Посланици су усвојили амандмане које је Влада поднела на сопствени законски предлог.

Због усвајања амандмана посланице Српске радикалне странке Марине Томан, којим се одбацује Владин предлог о затварању медија који су у предходној години пословања били више од 90 дана у блокади,извршена је правно-техничка редакција текста Предлога на састанку Законодавног одбора.

Шеф посланичке групе "Напред Србијо" Томислав Николић изјавио је, током паузе која је била одређена због састанка Законодавног одбора, да су сви његови посланици напустили скупштинску салу јер не желе да учествују у изгласавању "накарадног закона" о јавном информисању. Како је навео, СНС је покушао да обори закон, нису успели и зато су напустили салу.

Влада Србије је Предлог закона усвојила 9. јула, а после оштрих критика јавности и професионалних удружења изменила га је низом амандмана.

Скупштина je усвојила и Закон о култури, којим ће бити створен оквир за побољшање положаја свих субјеката у тој области, кроз јасно утврђена права, обавезе и одговорности државе, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе.

За Закон је од 128 присутних посланика гласало 127, док један посланик није гласао.

Законом о култури су детаљно уређени принципи, начини, сврхе и циљеви распоређивања и коришћења буџетских средстава у финансирању културних субјеката, културних делатности и културних програма, као и пројеката који имају за циљ проналажење нових и разноврсних извора и облика финансирања културе.

Изменама Закона о јавном информисању знатно је поштрена казнена политика за кршење професионалних норми и прецизирано је више привредних преступа који могу довести и до забране издавања гласила.

Законом је предвиђено да јавно гласило може основати домаће правно лице и обавеза уписа у Регистар јавних гласила.

У случају издавања гласила које није уписано у Регистар, надлежни јавни тужилац дужан је одмах покрене поступак за привредни преступ, а надлежни суд у року од 12 сати да обустави привремено издавање гласила.

Уколико не поштује забрану и издаје гласило које није уписано у Регистар, оснивач јавног гласила може бити кажњен са милиона до двадесет милиона динара, а одговорно лице са двеста хиљада до два милиона динара. Предвиђена је и забрана издавања гласила.

Пријаву за упис у регистар штампаних дневних јавних гласила оснивачи су дужни на поднесу у року од 30 дана од ступања закона на снагу, а оснивачи других гласила за 90 дана.

Изменама закона предвиђене су и ригорозне казне за кршење претпоставке невиности и објављивање информација које могу угрозити развој малолетника и уколико је малолетник учињен препознатљивим у информацији која може да повреди његово право или интерес.

Висина казни везана је за тираж и приход од огласа у броју у коме је прекршај направљен, а ако је објављана на насловној страни или у инфомативној емисији за тај седмодневни приход.

Одговорно лице у оснивачу и одговорни уредник могу бити кажњени са 200.000 до два милиона динара.  Законом је предвиђена и условна казна уз обавезу објављивања пресуде уколико је дело први пут учињено.

Казне за остале прекршаје повећане су са садашњих 30.000-200.000 на милион до десет милиона за гласило, односно 100.000 до милион динара за одговорног уредника. Предвиђене су и ригорозне казне за дистрибутере који прекину дистрибуције из неекономских разлога.

Такође, Законом је забрањен пренос права над јавним гласилом. Првобитно предвиђена одредба о обавезном оснивачком капиталу од 50.000 евра избачена је Владиним амандманима.

Посланици су наставили изјашњавање о законским предлозима којих је на дневном реду 24 и о којима су расправу завршили пре месец дана.

Интресовање јавности изазвао је и Предлог закона о просторном планирању и изградњи, који предвиђа легализацију бесправно изграђених објеката до момента ступања закона на снагу.

Легализација дивље градње, првобитним текстом, била је омогућена за објекте изграђене до 13. маја 2003.године.

Међутим, Влада је, на иницијативу градоначелника Београда Драгана Ђиласа, усвојила амандман којим је то проширено и на објекте направљене до ступања закона на снагу.

Посланици су током петнаестодневног рада на претходној ванредној седници разматрали и сет закона из области здравства, међу којима и предлог о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења, којим се први пут регулише та материја у Србији.

(РТС)