Ивица Дачић: За Србију је приоритет изградња аутопута Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч

 МИНСК - Србија очекује да ће на предстојећем Самиту у Трсту бити одобрена додатна средства за приоритетне пројекте, истакао је данас вршилац дужности председника Владе и министар спољних послова Ивица Дачић на састанку министара спољних послова Централно-европске иницијативе у Минску.

"„Агенда повезивања", која је успостављена у формату „ЗБ6" у оквиру „Берлинског процеса", за нас има посебну важност. Наши приоритети су у том погледу познати, будући да смо их износили више пута на различитим скуповима. Поновио бих само један, а то је свакако изградња аутопута Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч", рекао је Дачић.

Наша очекивања од предстојећег Самита у Трсту укључују и одобрење додатних финансијских средстава за примену три конкретна пројекта у износу од преко 60 милиона евра, што смо представили Европској комисији као приоритете, додао је он.

Подсетио је да је на последњем Самиту централноевропских земаља са Кином, потписан уговор о модернизацији постојеће и изградњи брзе пруге на релацији Београд-Будимпешта, прве овакве саобраћајнице у региону.

Такође је навео да у Београду, већ више од 10 година, успешно функционише седиште Секретаријата Транспортне опсерваторије (СЕЕТО), које треба да прерасте у седиште Секретаријата будуће Транспортне заједнице.

"Имајући у виду све предности своје позиције, Србија је Европској комисији већ предала кандидатуру за ово седиште. Тиме би се обезбедио наставак већ постојеће институционализоване сарадње и структуре", подвукао је Дачић.

Истакао је да Србија активно узима учешће у пројекту Трансбалкански коридор, у вредности од 162 милиона евра, чијим завршетком би требало да буду завршени интерконективни далеководи између Србије и Румуније, Србије-Црне Горе и БиХ, те далеководи високе проводне моћи унутар Србије.

Тим пројектима ће, како је истакао, енергетска размена и сигурност региона бити у великој мери ојачана.

Навео је И да је у припреми и рад на гасној интерконекцији Србија-Бугарска, пројекат за који наша страна апелује да се што хитније донесе коначна одлука о финансирању.

"Свим овим пројектима, Србија показује спремност да се повезује са суседима, шире у региону, као и са остатком европског простора", нагласио је Дачић.

Он се у Минску осврнуо и на мигрантску кризу, која представља и даље посебан безбедносни изазов ва све на старом континенту.

"Упркос чињеници да је преко територије Србије у претходне две године прешло преко 1,4 милиона миграната, а у сваком тренутку их и даље борави око седам хиљада. Изузетним напорима сачувана је стабилност, није било значајних кршења безбедности, а Србија је према мигрантима све време поступала уз пуно поштовање међународних норми и стандарда", рекао је Дачић.

За нас је од круцијалне важности да не дође до обуставе спровођења договора постигнутог између ЕУ и Турске, те се надамо да ћемо појачати међусобну сарадњу, како на препознатим мигрантским рутама, тако и на ширем простору Европе, у циљу превазилажења овог проблема, указао је он.

Дачић је казао да се Србија налази у најтежој ситуацији и да има знатно већи број миграната на својој територији у односу на остале земље Западног Балкана, те да због тога сматра да највећи део средстава из нове специјалне мере треба да буде додељен њој, с обзиром на понекад неједнак третман земаља које се суочавају са овим проблемом у зависности од тога да ли су чланице ЕУ или не.

Дачић је рекао да је Србија чврсто опредељена да одговори на евентуалне терористичке претње и све видове екстремизма и да у сарадњи са партнерима у свету да допринос у њиховом сузбијању, како на регионалном и европском, тако и на глобалном нивоу.

Дачић је казао да је Србија једна од 25 чланица Групе владиних експерата УН задужених за развој у области информација и телекомуникација у контексту међународне безбедности и да је као једина земља чланица из региона уложила препознатљив напор у проналажењу глобалних решења за јачање поверења међу државама и успостављању међународних правила, норми и понашања.

Усклађујемо се, како је рекао, и са Глобалном стратегијом ЕУ о спољној и безбедносној политици, којој је један од приоритета сајбер безбедности.

Оценио је да ЦЕИ представља „мост" између земаља чланица ЕУ и оних земаља кандидата и аспираната које своје чланство у Унији још увек нису оствариле.

"Припадност овој регионалној иницијативи, која представља оквир за унапређење регионалне сарадње и бржу европску интеграцију, за Србију је веома значајно, нарочито у светлу преговора о приступању ЕУ. У том смислу, подршка чланица ЕУ које су нам партнери у ЦЕИ, нама је од изузетног значаја", рекао је он.

(Танјуг)