Ивица Дачић: Пре десет година бисмо за Платформу добили Нобелову награду за мир

БЕОГРАД - Премијер Србије Ивица Дачић сматра да су највећа достигнућа Србије у 2012. години промена власти и стварање услова за почетак преговора са ЕУ у првој половини 2013.

По мишљењу српског премијера, "потпуно је реално" очекивање да Србија до краја јуна, током ирског председавања, започне преговоре са Унијом, јер међу 27 држава чланица влада "можда најпозитивније мишљење" о Србији у последњих десет година, а кључни разлози за то су напредак дијалога са Приштином и борба против криминала и корупције.

Идеја 5. октобра је, како каже, "највећи пораз и срамота за оне којји су срушили Милошевића, зато што је он наводно био антиевропски".

"Највећи ударац за њих је да их у Европу воде Тома Николић, Ивица Дачић и Александар Вучић. И то успешније него они сами", додао је. У новогодишњем интервјуу Танјугу, Дачић је истакао да је ЕУ потребна Србији, а да Платформа о Косову и Метохији "није наишла на разумевање" Запада због позива на прекид техничког дијалога са Приштином и залагања за свеобухватно решење по принципу "ништа није договорено док све не буде договорено".

По Дачићевом мишљењу, тај нацрт платформе је "најпозитивнији документ који је Србија предложила у последњих 13 година" и - да је предложен пре 10 година - за њега би добили Нобелову награду за мир.

Али, не и данас:

"И они који су наши највећи пријатељи на Западу били су веома негативно одређени кад је реч о тој реченици - да би требало прекинути преговоре. Мислим да даље нису ни читали. И ако су прочитали, нису коментарисали", рекао је Дачић, прецизирајући да су председник Томислав Николић, први потпредседник Владе Александар Вучић и он - имајући у виду такво неразумевање - договорили да "оставе то у другом плану".

"Отклонили смо ту дилему да ли треба настављати технички разговор или не.

Наиме, ти разговори више нису само технички. Сам председник Николић је предложио подизање разговора на политички ниво - што се десило. Он је сам предложио Кетрин Ештон да ја водим те преговоре, односно да се ја срећем са Тачијем. И, ја ту немам никаквих несугласица са њим", рекао је Дачић и додао да мисли да би и председник Николић требало да учествује у преговорима.

Дачић истиче да цео државни врх сматра да би било најбоље ићи на "свеобухватно решење", али да - имајући у виду динамику разговора који се воде у Бриселу и када се одлучује о датуму за почетак преговора - Београд не мисли да је реално да се за месец или два или три постигне неки кључни напредак у остварењу онога што ми предлажемо. "Зато је ту потребно имати флексибилнији приступ, како не бисмо дошли у ситуацију да не можемо ни напред ни назад - а то значи, да нам се прекину преговори са ЕУ, а да при томе више немамо ништа да причамо у дијалогу са Приштином".

Кад је реч о Резолуцији која ће се наћи пред посланицима 11. јануара - после заједничког састанка Владе и председника, око Божића - Дачић је казао да је "у току дефинисање самог текста".

Основ за резолуцију која је ће се наћи у Скупштини је, у ствари, први део нацрта Платформе, који говори о основним принципима за преговоре.

"Сама Резолуција ће говорити о основним принципима који су битни, а то је да ми нећемо признати Косово и Метохију, да сматрамо да фокус нашег предлога јесте у ствари положај српске заједнице, односно Срба на Косову и Метохији. Да је у даљем дијалогу сигурно да ће Срби са Косова имати значајну реч. И да сматрамо да све то треба да буде праћено напретком у процесу европских интеграција", рекао је.

Од тих принципа се, како каже, неће одступати у преговорима, а неопходно је да донесемо неки наш оквир "како би то требало да изгледа".

"Шта ћемо ми успети, на крају, од свега тога да остаримо - видећемо. Оно што остваримо, и што дефинишемо, што је на трагу тих идеја, биће касније преточено у закон о суштинској аутономији Косова и Метохије и тиме би се избегли сви ови проблеми - да ли је то у складу са Уставом или није у складу са Уставом", рекао је и додао:

"Нећу да причам бајке народу. Цела ситуација око Косова и Метохије одавно је 'изашла' из Устава Србије. Све оно што радимо, па и ти договори који су постизани у Бриселу, морају да буду део неке правне регулативе која ће у ствари говорити о суштинској аутономији Косова и Метохије. Зашто је употребљен тај израз? Зато што је то израз из Резоуције 1244. И то је цео наш концепт и цео наш план кад је реч о Косову и Метохији".

На питање да ли још увек сматра да је подела, односно "разграничење" на Косову право решење, Дачић каже: "Ја то мислим, али више то не предлажем. Мислим да је то у најбољем и српском и албанском интересу, али - пошто, изгледа, ни српски, ни албански интерес овде није важан - то очигледно не може да прође у међународним односима. Када би се питали Срби и Албанци, мислим да би то прихватили. Али не инсистирам на томе. То је моје лично мишљење".

Упитан да ли се Београд позивао на део Резолуције 1244 и Кумановског споразума који предвиђа споразумни повратак "стотина, а не хиљада" припадника српских оружаних снага на Косово, Дачић каже да се и сам "стално позивао на то", али да "никад није прихваћен тај предлог". "Тај део Резолуције никад није спроведен, ја сам више пута то истицао. Али, очигледно је да то сигурно неће бити спроведено", закључио је.

Кад је реч о подршци и недостатку подршке за предлоге Београда, Дачић подсећа да Србија у западној хемисфери, "међу онима који доносе кључне одлуке у међународној заједници нема ниједног пријатеља". "Налазимо се у периоду у коме се наши национални интереси не поклапају са интересима неких великих сила. Наши пријатељи, који нас подржавају, не могу да помогну кад је реч о Европи. Имамо подршку у Уједињеним нацијама, али желео бих да подсетим да је Србија предложила Резолуцију Генералне скупштине УН коју је сама написала - да се преговори пребацују из УН на посредовање ЕУ. На кога се онда ми жалимо", упитао је и додао:

"Ми смо у последњих 13 година, из године у годину, понављали и понављали тај наш став 'Косово је Србија' - што је нормално. Али, није нормално да је иза тога, сваким даном, косовска независност бивала све ближа. И није нормално да Србија нема одговор на питање 'шта предлаже'".

Подсећајући да је наставак дијалога са Приштином услов за наставак евроинтеграција, Дачић је рекао да би био "најзадовољнији када би о Косову била сазвана и међународна конференција", али да ни то у овом тренутку није реално.

"У наредних шест месеци ће се у Бриселу разговарати о две теме - једна је разрешење те ситуације паралелизма институција, где једне институције не признају друге, а друго посебност Срба на Косову. И то је сама Кетрин Ештон рекла.

Значи, на трагу њених речи, Србија треба овим што предлаже да буде део тог процеса, то је најбољи пут. Сваки други пут би био контрапродуктиван".

На питање да ли се води полемика у влади по питању спољне политике и "четири стуба" на којима већ годинама та политика почива (регион, ЕУ, Русија и Кина), Дачић примећује да смо у међувремену изгубили многе пријатеље на међународној сцени, као и да “из дана у дан Косово признају нове државе".

"Ако је тачно да је то урадио Пакистан (како је саопштено у Приштини), то је веома забрињавајуће за Србију. То је велика исламска земља. Може се очекивати да то ураде Либија, Тунис, Египат. Кога смо новог придобили за нашу политику? Зато морамо да помогнемо онима који о нама лепо мисле. Да нам буду пријатељи. Нико неће бити пријатељ некоме, ако тиме доводи себе у непријатну позицију. Нико нема интерес да више воли Србију него своју земљу. И то смо ваљда научили из наше блиске историје. Без обзира колко смо ми били у праву, бивша Југославија била је изложена санкцијама које су изгласане у УН. Бомбардовање се одиграло без одлука УН".

Истичући да има пуно замерки на однос Брисела према Београду, Дачић је нагласио да је Србији ипак потребна ЕУ, пошто би била "наша историјска грешка, пред нашом децом, да за 20 година живе у земљи која је изоловано острво у Европи".

"Ја нисам еврофанатик. Нисам. Имам много примедби на ЕУ, на њихов однос према нама. Мислим да је Србија свих ових година доведена у позицију парије (нецивилизоване земље) у Европи. И да је све то плод дугорочних циљева - да се омогући независност Косова. Све је то мени познато. И не хрлим одушевљено на састанке у Брисел. Али, када разговарам са својим колегама који су чланови ЕУ - и они говоре сличне ствари. Неки од њих ми кажу да се нећемо много усрећити. Али, они су унутра. Ја бих волео да дођемо у исту такву позицију. Да уђемо унутра, па ако нам се не свиђа да изађемо".

(Танјуг)