Ivica Dačić: Crvena linija je napad na Srbe na Kosovu, manastire, enklave

Beograd – Treba tražiti spoj stranaka koje će napraviti odgovornu i efikasnu vlast, koja bi mogla da pronađe kompromis sa Evropom, kaže zamenik premijera Ivica Dačić.

On kaže da to treba da bude pod parolom - "Evropa koliko god je to moguće", a ne "Evropa po svaku cenu".

Kad je o Kosovu reč, mislim da mi treba da definišemo šta je to što mi branimo i što hoćemo. I onda to branimo do kraja.

Kada sam govorio da Srbija ne treba da govori da neće da ratuje, to je bila poruka za Tačija da nismo podigli belu zastavu i da on nema odrešene ruke. 

Ivica Dačić priznaje da mu je muka od priče o Kosovu i EU, a ne krije da su ga pojedini policajci iznervirali odlukom da štrajkuju. Zato je izdao neobičan nalog policiji : da se izvini Beograđanima zbog kolapsa koji su prouzrokovali prošlonedeljnim štrajkom. Sindikalci ga nisu odmah poslušali, ali su nam dali ideju da lidera socijalista u intervjuu za Nedeljnik pitamo kome će se on izviniti zbog svojih postupaka u 2011. godine, u svom ministarskom i političkom delovanju? 

"Sindikalci su sami rekli da će izviniti, jer je činjenica da je njihov protest izašao iz najavljenog okvira i stvorio bespotrebnu odbojnost građana. Ako tražimo od građana da se poštuju neka pravila, onda i sami to moramo da radimo. Ja ne vidim nikakav problem u tome što sam tražio izvinjenje. Međutim, u Srbiji je pojam izvinjenja misteriozna kategorija, neka vrsta manije: ili se izvinjavamo svima redom ili se ne izvinjavamo čak ni onima kojima bi trebalo. Ne postoji ta kultura da se izvinimo ako shvatimo da smo pogrešili ili da je neko drugi bio u pravu."

Kome biste se vi izvinili? 

-Ja nemam kome lično da se izvinjavam, meni su mnogi dužni izvinjenje. Kad je reč o partiji čiji sam predsednik smatram da treba da sagledamo sve ono što je bilo pre 2000. godine, izvučemo pouke kako se to više nikada ne bi ponovilo. U tom smislu mogli bismo da se izvinimo građanima zbog problema koji su nastajali u to vreme, zbog kojih smo možda delom bili krivi mi, delom opšta situacija u kojoj smo se tada nalazili. Naročito je vidljivije kada pogledate da su ti problemi 11 godina posle 5. oktobra gotovo isti pa čak i veći.... A greške može da ispravlja samo onaj ko je svestan svojih grešaka. Onaj ko nije svestan svojih grešaka, od njega nema ni koristi. 

A čije izvinjenje vi čekate? 

-Trebalo bi mnogi da mi se izvine zbog toga što su svašta pričali o meni, a ja im nisam odgovarao. I iz moje stranke i van nje. Ogroman broj ljudi u partiji je bio protiv koalicije sa DS-om. A svi ti ljudi su prihvatili funkcije u ovoj Vladi. Mnogi van SPS -a, koji su i sada u vlasti i u opoziciji govorili su da ćemo da propadnemo, stvarali su nam atmosferu linča posle 2000. godine, govorili su da nikada neće biti sa nama u vlasti. Onda je u stranci bila atmosfera da neće ni sa kim iz DOS-a. Pa je onda postao prihvatljiv Koštunica, ali DS nikako... Sa druge strane, slušao sam od funkcionera drugih stranaka da im nismo potrebni, da će sami napraviti vladu. Od Šešelja, Nikolića i Koštunice sam slušao da im nismo potrebni, ali da će nas uzeti. Kao da nama treba starateljstvo. Čak nisu imali vremena sa mnom da razgovaraju pre prošlih izbora. Ja sam dolazio na sastanak kod njih, nisu imali vremena za to, da bi me odmah u noći posle izbora, u nedelju uveče zvali da se u ponedeljak napravi vlada. Tad ja nisam imao vremena za njih. Sada upozoravam mnoge da paze kako se ponašaju jer od toga kakvi su prema nama će zavisiti kakvi ćemo mi biti prema njima. 

Znate li već kome se nećete javiti 7. maja? 

-Bio sam jasan i precizan. A posle svega i svestan: u politici i poslu voleće vas onoliko koliko ste im potrebni. 

Gde radimo intervju krajem 2012: ovde u MUP-u, premijerskom kabinetu u Nemanjinoj ili u kancelariji lidera opozicije u SPS? 

-Sve su varijante moguće. Ponekad se pitam kako bi mi bilo lepo da sam u opoziciji kao što sam bio osam godina, ali situacija je takva da će i ovoga puta posle parlamentarnih izbora opet na neki način naša koalicija SPS-PUPS-JS odlučivati ko će u stvari da vlada. Jedino neće biti tako ukoliko se DS i SNS dogovore, iako tvrde da neće. Čujem i ideje da SNS, DS i SPS zajedno treba da formiraju vladu. A što bismo mi onda sa njima? Ljubav u troje se uvek završava teško. U svakom slučaju po istraživanjima naša koalicija gotovo uvek ima iznad 10 odsto što nas dovodi u poziciju važnog faktora prilikom formiranja vlasti. 

Da li je tačno da ste se dogovorili sa Tadićem da ukoliko osvojite 15 posto glasova dobijete premijersku funkciju? 

-Nismo na tu temu razgovarali. Ja sam se i prošli put sa Tadićem dogovorio da ja budem premijer, a hvala Bogu to nisam postao zato što je Dinkić mislio da to mesto njemu pripada, jer je G17 imao veći broj poslanika od SPS-a. Sad sam mu zahvalan, jer u vreme ekonomske krize sve je lakše nego biti premijer. Ja sam sada zamenik premijera i ministar policije. Teško da mogu, ako učestvujemo opet u vlasti, biti manje od ovoga. Ili premijer, ili isto... 

Koliko je realna kombinacija Ivica Dačić premijer, a Milorad Veljović ministar policije? 

- Što da ne?! Samo raspodela ministarskih mesta je stranačka stvar, tako da sve zavisi koja partija će dobiti to mesto. Naravno, ministarsko mesto je drugačije od direktorske funkcije profesionalnog policajca i podrazumeva aktivno učešće u izvršnoj vlasti. 

Koja vlada bi za Vas bila idealna? 

- Ona u kojoj bi SPS imao većinu. To bi bila jedinstvena vlada sa sigurnom rukom koja je vodi i ona bi mogla da nađe zajednički jezik sa mnogim političkim faktorima. Nemoguće je da bilo koja partija osvoji apsolutnu većinu. Zato treba tražiti spoj stranaka koje će napraviti odgovornu i efikasnu vlast, koja bi mogla da pronađe kompromis sa Evropom, ali pod parolom - "Evropa koliko god je to moguće", a ne "Evropa po svaku cenu". Dakle, koliko nam je korisno... I da budemo prisutni tamo gde je naš nacionalni državni interes u pitanju kao što je Kosovo, ali ne samo Kosovo, već više od milion Srba u Republici Srpskoj. 

U poslednjem intervjuu Presu, rekli ste da je Vučić otpisan kao gradonačelnik jer se odrekao saradnje sa SPS? Je li bilo nekih njegovih reakcija? 

-Ja nemam komunikaciju s njim tako da ne znam...Iz javnih reakcija Vučića ne možete da zaključite da li je stalno ljut na mene ili povremeno. Dokle god je Vučić taj koji se nešto pita u SNS-u ta koalicija socijalista i naprednjaka nije izgledna. Vučić očigledno ima cilj razgradnju svakih mogućih odnosa između SNS-a i SPS-a. 

Mislite da vas Vučić gura u sve jači zagrljaj Tadiću? 

-Ako on tako izjavljuje o nama ne znam šta su mu krajnje namere. To je više pitanje za Tomu Nikolića. A što se mene tiče, ja nemam nikakve ambicije niti da pomognem Tadiću, niti da pomognem Nikoliću. Nemam nikakve ambicije ni da sada merim svoj uticaj koliko je potrebno da bih nekoga doveo na vlast. Nama je bitno da ostvarimo dobar rezultat. Normalno je da mi imamo dobre odnose sa našim koalicionim partnerom Tadićem i DS-om i normalno je da ukoliko bude moguće, ukoliko postoji dovoljan broj poslanika da će to biti za nas najprihvatljivija opcija za formiranje sledeće vlasti. 

Funkcioneri URS-a udaraju oštro po vama na internetu. Očekujete li ozbiljan politički sukob u kampanji? 

-Čuo sam za neke prozivke na konto toga što ja često pevam. A šta Mlađan Dinkić radi? I svira i peva. Ne vidim razlog zašto to da rade. Nema potrebe da se mi sukobljavamo sa URS-om, jer nemamo zajedničko biračko telo, kao ni simpatije, ni antipatije. 

Moguće je da to rade zbog istrage koja se vodi protiv jednog od potpredsednika te stranke? 

-Istrage vode policija i tužilaštvo i tu nema politizacije i trgovine. 

Spekuliše se da bi Čedomir Jovanović mogao da bude dodatak SPS i DS u budućoj vladi? 

-Ko god bio dodatak to me ne zanima. Bitno je da nije glavni sastojak. 

Da li to znači da bi mogla da se obnovi saradnja i sa DSS-om? 

-Nemam problem sa tim ko je dodatak. Bitno je ko je glavni sastojak te vlade, a to znači kakva se politika vodi. U sadašnjoj vladi imamo takve začine koji kako se približavaju izbori ispoljavaju sve intezivnije mirise, kvare onu aromu oko koje smo se okupili... 

Na koga mislite?SPO? 

-Recimo. Vidimo politički zaokret, iskakanje iz koalicije, promenu kosovske politike... 

Kritikovani ste da često menjate stav o Kosovu. Od podele, razgraničenja, nezavisnosti, do rata za Kosovo. Koja je zapravo vaša kosovska politika? 

-Ne znam da li ti ljudi uopšte razumeju politički jezik. Ja se trudim da govorim običnim srpskim jezikom i kažem jasno da smatram da Srbija treba da se založi za razgraničenje, odnosno da Srbi koji žive na Kosovu imaju poseban status od nečega što se zove nezavisna država Kosovo. Mislim da je nerealno da Srbija zahteva da celo Kosovo bude deo Srbije. Isto tako mislim da Srbi nikada neće da prihvate da budu deo nezavisne države Kosovo. Stoga treba uvažiti realnost koja postoji na terenu. A tamo su se linije same nacrtale. To znači, razgraničenje je najbolje rešenje koje je u interesu i Srba i Albanaca. To rešenje nije u interesu onih država koje su priznale nezavisnost, jer se time ruši njihov koncept, nepovredivost granica Kosova, a zaboravljaju pritom da su povredili granice Srbije. Za nas nije crvena linija želja da se vratimo u Prizren ili u Đakovicu. Crvena linija znači napad na Srbe na Kosovu, napad na sever Kosova, napad na naše manastire, na enklave... 

I šta Vi ili Srbija može u slučaju tih napada? Da telefonira Kfor-u i Euleks-u ili da pucate? 

-Postavlja se sledeće pitanje. Da li, čak i ako mi ništa ne možemo, to treba unapred svima da kažemo. Kada sam govorio da Srbija ne treba da govori da neće da ratuje, to je bila poruka za Tačija da nismo podigli belu zastavu i da on nema odrešene ruke. Nije pitanje da li će Srbija da vodi rat, da li će da objavi rat, da li može ili ne može... Ja govorim o tome da će se situacija na terenu iskomplikovati. Pitanje je veliko da li su Srbi u Krajini ili u Bosni hteli da dođe do rata ili ih je situacija dovela do toga posle raznih događanja kao što je onaj na onoj čuvenoj svadbi u Sarajevu ili na Plitvičkim jezerima. Mi ne smemo da dozvolimo da se lavina zakotrlja. Ja to svoje mišljenje uopšte ne menjam. Ja se zalažem za takvu podelu ili razgraničenje i smatram da je u našem interesu da se to desi što pre. Jer, ako dalje budemo vodili ovakvu politiku "mi nećemo", ostaćemo i bez toga. Pitanje koliko je i sada to moguće zato što međunarodna zajednica smatra da je to pitanje već rešeno. Zato ja mislim da mi treba da definišemo šta je to što mi branimo i što hoćemo. I onda to branimo do kraja. 

Šta vam kaže Tadić kad javno govorite o razgraničenju? 

-On mi je zamerio što sam to govorio, ali ja njegovu poziciju razumem. On je u obavezi kao predsednik Republike da vodi jednu opštu politiku. Ali, mi ne možemo da živimo u situaciji da niko ne sme nešto da predlaže. Kad neko kaže: "Kosovo je Srbija" ili "EU ne traži da priznamo Kosovo", mi tu u stvari imamo posla sa nekim bajkama i poluistinama. Kada nekome iz međunarodne zajednice kažete da je celo Kosovo deo Srbije svi misle da ste vi to rekli samo radi reda da ispunite svoju obavezu prema Ustavu Srbije. Onda neki kažu Srbija ne treba da prizna, ali treba da poštuje teritorijalni integritet Kosova. Kao da neko nas smatra idiotima, da mi ne razlikujemo ono što sam ja rekao narodskim jezikom - nije šija nego vrat. I zato sam ja za to da otvoreno razgovaramo, pa neka nam Evropa otvoreno kaže šta hoće od nas. Šta god to bilo. 

Mislite da neko iz EU zaista hoće da priča sa nama na tu temu? 

-Mislim da i kod nas i kod Evrope postoji jedan fakat, umorni smo jedni od drugih. Pričam otvoreno. Građani Srbije su više umorni priče o EU koja je postala sad neka nova religija ili alibi za sve što se dešava, a s druge strane i sama EU je umorna više od Balkana i od ovih naših svađa, nesuglasica oko nekih sitnih pitanja. Moramo da razumemo Angelu Merkel. Zašto? Zato što mi zaboravljamo jednu stvar, da 70 posto građana Nemačke je protiv proširenja EU. Zaboravljamo da su građani Nemačke protiv toga, da oni izdvajaju tolike pare da oni spasavaju Grčku ili ne znam koju ekonomiju. 

Da li oko Kosova treba pregovarati sa Hašimom Tačijem? Da li biste seli za sto sa njim? 

-O Kosovu treba i jedino je svrishodno pričati sa SAD. Ja sam to rekao i Amerikancima - ljudi hajde da definišemo šta je naš zajednički interes. Nemoguće je da su vam Albanci veći prijatelji od Srba. Da ne pričamo bajke više. Zapad misli da Srbija igra neku igru a da u suštini želi da se okrene Rusiji. A Rusija smatra da mi u stvari njih samo poštujemo zbog Kosova, a da želimo da uđemo u NATO. I onda niko u stvari neće da zalegne za nas. 

A kako bi to zalaganje trebalo da izgleda? 

-Ako smo uz Rusiju onda Putin ili Medvedev ima i pravo, ali ima i neku ljudsku obavezu da sa Merkelovom osim gasa porazgovara i o srpskim interesima. Ili, ako je u pitanju Amerika, ako mi imamo neki zajednički interes sa njima da i ona onda malo pogura... Ja sam čitao neki izveštaj o tome da postoji određeno mišljenje da je Evropska zajednica prestroga prema Srbiji. Kad se to misli u Americi možete da zamislite kako je to zaista jedan realan odnos. Ono što je sa nama učinjeno oko kandidature, to nije urađeno nijednoj drugoj zemlji. Ja postavljam pitanje ko je kriv što je naklonost građana prema EU,11 godina posle "petog oktobra", manja od 50 posto. 

Ko je kriv za Kosovo - Tito, Milošević, Koštunica? 

-Verovali ili ne, po svim istraživanjima, sadašnju vlast građani najviše krive za Kosovo. Zato što narod brzo zaboravlja. Na drugom mestu je Milošević sa duplo manje procenata. Vekovima tražimo krivce, a nijedna srpska vlast nije kriva za to, već albanski separatizam. 

Da li ste se pokajali što ste levičarki duh i 11 sindikata dopustili u tako visoko rizičnom sistemu kao što je MUP? 

-Sindikalno organizovanje je uređeno zakonom. Za vreme prethodnih ministara to nije moglo da se desi jer taj sistem ne može da funkcioniše na ovakav način. Ne može se dozvoliti bilo kakva anarhija. Trebalo je drugačije. Ne sporim borbu za prava zaposlenih, ali jednostavno mora da se zna ko je ko, šta se može, šta ne..[trajk u uniformama ne bi bio problem da se sve dogodilo kako su najavili. ^ule su se ideje o upadu u vladu, blokadi Gazele. Ja sam njima rekao - nemojte da se igrate i dao sam jasnu poruku. 

Ko su najbolji policajci 2011. godine? 

-Generalno sam zadovoljan radom ovog MUP ne zato što sam subjektivan, nego zato što po svim tim anketama i rezultatima istraživanja javnog mnjenja odlično stojimo. Ako kriminal nije više na listi zamerki građana, znači da smo dobro, pre svega kriminalistička policija, u saradnji sa drugim upravama, odradili posao. Sad je korupcija percipirana i na toj borbi cela država mora više da radi. 

U slučajeve visoke korupcije uvek su umešani državni partijski i državni funkcioneri. Mislite da su u slučaju vakcina, Kolubara i sličnim policajci mogli beskompromisno da rade i do kraja, onako kako znaju i umeju? Niko u to ne veruje... 

-Policija može da radi taj posao. Meni se niko nije žalio na to da neko vrši pritisak. Komunikacija između Tužilaštva i policije je redovna, ^este su zamerke. Policija misli da tužilaštva ne postupaju najbolje po njihovim prijavama, s druge strane tužilaštvo veoma često i sudovi imaju primedbe na prijave koje pravi policija. 

Zamereno Vam je da ne branite dovoljno policijsku stranu, već se trudite da se ne zamerite nikome? 

-Ja branim policiju, ali branim i građane od eventualnih grešaka policije, jer štetu posle plaćamo svi. Niko od policajaca nije došao kod mene da kaže da je neko iz politike ili pravosuđa vršio pritisak, a vrata su otvorena, 

Možda se plaše da će iz kriminalističke policije biti prebačeni prebacuje u graničnu policiju ili vatrogasce? 

-Samo neka dođe i sve će biti u redu. 

Šta mislite kako se oseća policajac pronašao da je pre tri godine neko utajio porez, uhapsio ga i danas čita da je taj oslobođen jer je u međuvremenu platio porez? Je l to poruka građanima da čine slična krivična dela ? Mislite da taj policajac ima volju da radi dalje? 

-I mene je iznenadila ta vest u novinama, kao i mnoge druge kada čitam da je ovaj ili onaj oslobođen optužbi, a njihova vest su bila spektakularna hapšenja. Zaista se pitam šta se dešava, ali nisam policajac, pa ne mogu da znam. .Mislim da će uvođenje tužilačke istrage dosta toga promeniti:kako u pogledu ovlašćenja, ali i odgovornosti. 

Zašto izbegavate da odete na grob Miloševića? 

-Ja ne izbegavam da odem na grob, ali meni nije bilo dozvoljeno da budem prisutan na sahrani kad je sahranjivan. Ne znam zašto je sad važno da li ću biti na groblju. Uostalom, ja ne želim da gradim svoj politički identitet na Slobodanu Miloševiću ili na njegovom grobu već naprotiv, želim da gradim na tome da imam sopstveni politički identitet i da stranka da ima neki novi početak.

Danijela Isailović, Nenad Čaluković

(Nedeljnik)