Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду: Сигурно је да је било ванакадемског утицаја приликом избора новог ректора; Аутономија универзитета се брани колективно

"Сигурно је да је било ванакадемског утицаја", тако ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић коментарише одлуку Савета Универзитета да не буде и у другом мандату изабрана за ту функцију. У разговору за Нова.рс, она истиче да је одлука формално донета у складу са свим прописима. Ипак, десио се и преседан - наша саговорница је добила подршку Сената, али Савет Универзитета то није подржао.

„Уобичајено је било да се поштује воља академске заједнице, а њену вољу првенствено представља Сенат“, објашњава Поповић. Управо је Сенат Универзитета њену кандидатуру подржао са десет гласова разлике у односу на противкандидата, али то није било довољно и за коначно именовање.

За новог ректора, подршком Савета Универзитета, који у свом саставу има и 12 чланова које делегира држава, избабран је Владан Ђокић, декан Архитектонског факултета.

„Процедурално је све било у реду и ту нема никаквих недоумица. Оно где може да буде недоумица је да ли су неки други интереси, осим академских, били укључени у овај процес. О томе се може спекулисати, али нисам сигурна колико је добро за Универзитет да ми то чинимо“, рекла је Поповић.

Ипак, она будућем ректору честита на изборној победи и од њега очекује да Универзитет води са љубављу и достојанством.

Ректорка, чији мандат званично истиче 1. октобра, објашњава нам и разлику између Сената (тела које ју је подржало) и Савета (тела које је одабрало другог кандидата за ректора).

„Сенат чине декани 31 факултета, представници пет од 11 института Универзитета у Београду. Ту су и представници већа групација на Универзитету. У Сенату су и представници студената. То је 46 чланова.  Савет је навјиши орган Универзитета, он има 41 члана и чини га 23 представника Универзитета, 12 представника које делегира држава и шест представника студената“, наводи Поповић.

Она додаје да јој није познат други случај да је Савет пренебрегао одлуку Сената.

На питање да ли се након свега што је пратило избор новог ректора прибојава за аутономију Универзитета, она одговара да институцију не може да брани појединац, нити је то улога било ког појединца.

„Аутономија универзитета се брани колективно, једнаким ангожавњем свих чланова академске заједнице. Искључиво од академске заједнице зависи како ће бити брањена аутономија и достојанство Универзитета. Од других зависи да ли ће та аутономија бити негде омеђена. Аутономија, као и сва остала стечена права и вредност није нешто што је трајно, него се мора неговати, чувати и бранити. Потребно је свакодневно ангажовање свих нас да се очува атономија Универзитета“, сматра ректорка.

Поручује и да су грађани ове земје  истовремено и креатори политике ове земље.

„Ми смо сви дужни да чувамо све институције нашег система и ако волимо и поштујемо нашу земљу, једини начин како можемо да је одржимо је да се понашамо као одговорни грађани, не очекујући да ће неко други решавати оно што је наш проблем. Локално деловање у свакој заједници, у свакој институцији је неоходно да би ова земља напредовала. Мислим да је важно да Универзитет у Београду у том смислу буде пример добре праксе и зато је потребно да имамо веће ангажовање академске заједнице по том питању“, каже Поповић.

Напомиње и да су „институције онолико добре, колико се ми заложимо да оне буду добре“.

Не жали ни због једне одлуке коју је донела током свог мандата.

„Нека изјашњавања о Православно – богословском факултету могли смо да урадимо ефикасније. Околности нам нису ишле на руку“, признаје ректорка.

На питање да ли цео случај са Православно-богословским факултетом може имати  везе и са избором новог ректора и да ли су то ти интереси који се помињу, она кратко одговара да то није искључено.

Поручује да је током мандата она учинила све што је могла у сарадњи са својим тимом и свим органима Универзитета.

„У потпуности су поштоване процедуре дефинисане на Универзитету у Београду. Није дошло ни до какве централизацијуе рада Универзита. Важно је да у функционисању Универзитета све буде транспарентно, да Универзитет буде пример својим поступањима, и да се не стиче утисак да Универзитет није способан да се бави неким компликованијим ситуацијама у којима се налази, него да је апсолутно у стању да те ситуацијуе превазиђе. Универзитет у Београду представља најстручнији део српске јавности и ако ми нисмо у стању да разрешимо одређене изазове који постоје, не знам ко би други био позванији да их решава“, каже Поповић.

Њен мандат ће, између осталог, остати упамћен и по томе што је Универзитет практично потврдио да је докторат актуелног министра финансија Синише Малог плагијат.

„Број сумњивих докумената је сада сведен на минимум, зато што је порасла свест о томе шта значи академска честитост, шта је прихватљиво, а шта није прихватљиво. На крају крајева и сви чланови академске заједнице су разумели да неке ствари морају да се поштују у циљу очувања угледа Универзитета у Београду“, сматра наша саговорница. 

(Нова.рс)